Ko gospodari Internetom?

Čiji je Internet i ko određuje pravila na globalnoj mreži

Najčešći odgovor na ova pitanja bio bi da je Internet „svačiji i ničiji”, a poneki bi rekli da je „američki”. Globalnoj mreži može pristupiti svako ko želi i svako može da je iskoristi da „kaže” šta želi, bez gotovo ikakvih problema. Ovakva priroda Interneta, kao i ostale njegove specifičnosti donele su mu važnu ulogu koja je pobudila veliko interesovanje svetske političke elite. Prvo, i dalje nerešeno pitanje jeste ono koje smo pomenuli – ko zapravo vlada Internetom? Ovo, naizgled beznačajno pitanje otvara i gomilu drugih pitanja. Na primer – ko se pita i odlučuje o budućnosti svetske Mreže?

Pojam „vladanja” podrazumeva nekoliko aspekata, dva tehnička i jedan opšti. Prvi tehnički aspekt je vezan za to ko usklađuje interakciju Internet hardvera i donosi odluke o njegovom razvoju. Drugi tehnički aspekt podrazumeva pitanje oko rešavanja implementacije budućih protokola i adresa na Mreži. I, na kraju, treći aspekt podrazumeva rešavanje pitanja opšte politike. To podrazumeva mnoge teme, između ostalog i to ko sme ili ko je zadužen da propisuje pravila i zakone u ovoj oblasti.

Svetski samit: prvi deo

Ovim pitanjima su se pozabavile i same Ujedinjene nacije. Od 10. do 12. decembra prošle godine održan je World Summit on the Information Society u Ženevi pod pokroviteljstvom UN-a. Na njemu su predstavnici nerazvijenih zemalja, kada je u pitanju Internet, želeli da UN preuzme administrativnu kontrolu nad Internetom. Priželjkivali su i da se stvori fond koji će siromašnim zemljama pomoći u uvođenju Interneta. Rezultat ove konferencije ipak je nešto drugačiji. UN su ustanovile radnu grupu koja će ispitati pitanje vlasti nad Internetom i posebno istražiti mogućnosti uvođenja internacionalnog nadgledanja poluformalnih administrativnih tela Interneta. To posebno uključuje ICANN (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers), kompaniju koja kontroliše Internet adrese. Tada su izrečene i osnovne ocene o trenutnom stanju, koje najbolje odslikavaju reči sekretara UN-a zaduženog za informatiku i komunikacije: „Za razliku od Francuske revolucije, Internet revolucija ima puno slobode, nešto bratstva i nema jednakosti”.

I još...

Druga komisija Ujedinjenih nacija zadužena je da pronađe način plaćanja Interneta i njegove infrastrukture, prilikom uvođenja u najsiromašnije zemlje sveta. Razlog je vrlo prost – u Luksemburgu, grofoviji od 450 hiljada stanovnika, ima više korisnika Interneta nego u celoj Africi, prema ciframa ITU-a. Treća važna odredba ovog samita jeste potpuno poštovanje autorskog prava, ljudskih prava i medijske slobode. Ali, na ovoj konferenciji su se čula i neka mišljenja koja upiru prstom na SAD kao vlasnika i kontrolora Interneta.

Upravo zbog toga, Ujedinjene nacije kreću u aktivnije i opsežnije kontrolisanje Interneta. Krajem marta, tačnije 25. i 26. marta, u sedištu UN-a u Njujorku biće održan Global Forum on Internet Governance, otvorena diskusija o vladavini nad Internetom. Učesnici foruma biće „predstavnici civilnog društva, zemlje članice, vodeći učesnici i predstavnici privatnog sektora” i raspravljaće o „svim aspektima vladavine nad Internetom”. Istovremeno, održaće se i šesti sastanak specijalne grupe UN-a – ICT Task Force – koja će biti zadužena da ovaj forum organizuje on-line.

I još...

Rezultati ovih i budućih okupljanja vezanih za Internet pod pokroviteljstvom UN-a biće saopšteni u drugoj fazi samita po imenu World Summit on the Information Society, koji bi trebalo da se održi u Tunisu, od 16. do 18. novembra 2005. godine.

Osnovno pitanje jeste koliko će UN imati uticaj na Internet uopšte. Koliko će se pod pokroviteljstvom UN-a promeniti stvari? Očekivanja nerazvijenih su velika. U razvijenim zemljama pogledi su neodređeni. Ima protivnika uplitanja UN-a, koji ga posmatraju kao težnju da se preuzme kontrola nad Internetom. Ima onih kojima je svejedno, a ima i onih koji to podržavaju.

Bilo ko da je u pravu, sigurno je da se na samitima i drugim okupljanjima mogu pokrenuti neka bitna pitanja lokalnog karaktera. Na primer, naša zemlja bi mogla da postavi pitanje monopolističkog položaja Telekoma i da zatraži međunarodnu pomoć. Međutim, najbitnija je sama uloga Ujedinjenih nacija koje teže da pravedno regulišu Internet u svakom kutku planete. Da bi se ostvario uspeh u toj težnji, prvenstveno je potrebno vreme, ali i želja svih zemalja da sarađuju. Jasno je da je Internet postao pitanje politike tako da će se na ovakvim samitima sve više odlučivati o sutrašnjici globalne mreže. Zato i mi kao zemlja moramo da se priključimo.

Dušan STOJIČEVIĆ