Canon PowerShot Pro1

Canon PowerShot Pro1

PowerShot serija Canonovih digitalnih fotoaparata je 9. februara ove godine dobila podmladak. Ciljna grupa novajlije po imenu PowerShot Pro1 jesu veoma napredni i profesionalni fotografi. S obzirom na to da ovaj model ipak spada u klasu kompaktnih fotoaparata, PowerShot Pro1 poseduje hardverska rešenja i mogućnosti koje su do sada bile rezervisane samo za digitalne SLR fotoaparate iz Canonove ponude. Samo dva meseca posle premijere imali smo priliku da se pozabavimo Canonovim najnovijim vrhunskim fotoaparatom.

Za razliku od prethodnih modela iz serije PowerShot koje smo opisivali, Pro1 izgleda krajnje ozbiljno. Crno kućište od plastike i metala zaista odlično leži u ruci, a nešto veća težina uliva sigurnost. Ovo nije uređaj koji se nosi okačen na zglob ruke, pa zbog toga uz fotoaparat stiže traka za nošenje oko vrata. Pro1 je prenatrpan dugmićima. Mnoge opcije do kojih se ranije stizalo preko menija sada su dobile posebno dugme, ali su u pitanju funkcije koje se najčešće i koriste. Na zadnjoj strani ćete odmah primetiti veliki TFT ekran dijagonale dva inča i izuzetno visoke rezolucije, najkvalitetniji koji smo do sada videli. Ekran je pokretan, što je izuzetno korisna opcija. Tačno iznad njega se nalazi elektronsko tražilo odnosno iza stakla je mali TFT ekran. Naravno, tu je i točkić za korekciju dioptrije. Uočava se i LCD displej sa narandžastim pozadinskim osvetljenjem koji se nalazi na gornjoj strani aparata. Na njemu se nalaze svi trenutni parametri snimanja. Ispred displeja je točkić koji je moguće pritisnuti i kojim se podešavaju ekspozicija i otvor blende u manuelnom režimu.

Ovaj aparat ima dva velika aduta. Prvi je rezolucija CCD senzora koja iznosi efektivnih 8,0 megapiksela. To omogućava slike maksimalne rezolucije 3264 x 2448 piksela, a podržane su i rezolucije od 2272 x 1704, 1600 x 1200, 1024 x 768 i 640 x 480 piksela. Slike se snimaju u JPEG formatu, sa izborom između tri nivoa kompresije, ali je materijal moguće snimati i u RAW formatu (nekompresovano) u rezoluciji 3504 x 2336. Drugi adut ovog fotoaparata jeste objektiv koji se nalazi ispred CCD senzora i koji obezbeđuje visok kvalitet slika.

Tanka crvena linija koja opasuje telo objektiva znalcima ukazuje na to da se radi o objektivu serije L. Ova oznaka je rezervisana za najkvalitetnije objektive, koji su do sada viđani samo na SLR aparatima. Fluoritni elementi i elementi sa izuzetno smanjenom disperzijom umanjuju efekat hromatske aberacije od kojeg pate mnogi aparati visoke rezolucije. Ipak, ona nije skroz eliminisana, pa mogu da se primete ljubičaste ivice na kontrastnim površinama. Impresivne su i karakteristike objektiva – žižna daljina je od 7,2 do 50,8 mm, što je ekvivalentno daljini od 28 do 200 mm, odnosno objektiv ima optičko uvećanje od 7x. Otvor blende se kreće u rasponu od f2,4 do f3,5. Uočljiva je i oznaka USM koja obeležava ultrasonični motor za pokretanje objektiva. On pruža brzu, preciznu i tihu kontrolu zuma. Sama kontrola objektiva je zanimljiva jer ne postoje posebni tasteri, već se žižna daljina objektiva menja okretanjem prstena na telu objektiva. Kontrola je elektronska, tako da postoje određeni položaji u kojima se objektiv može naći, pa je to ipak malo nepreciznije i sporije od mehaničke kontrole uvećanja, ali, u svakom slučaju, predstavlja zanimljivo rešenje. Objektiv ne može da se menja, ali je pomoću adaptera koji se isporučuje uz aparat moguće staviti standardne filtere, a uz poseban adapter i dodatne objektive. Uz aparat dolazi i senilo (kompendijum) koje sprečava upad svetla u objektiv. Malu zamerku moramo da uputimo zaštitnom poklopcu objektiva jer nije vezan za aparat, niti postoji mogućnost za to.

Napajanje aparata je rešeno pomoću posebne litijum-jonske baterije. Ona se puni u punjaču koji dolazi uz fotoaparat i koji na sebi ima LE diodu za signalizaciju toka punjenja. Baterija je puna posle 90 minuta i može da izvuče čak do 400 snimaka (naravno, mnogo manje uz intenzivno korišćenje blica i velikog ekrana). Ispod poklopca za bateriju nalazi se i slot za CF kartice. Uz Pro1 se isporučuje kartica kapaciteta 64 MB na koju staje oko 30 snimaka visoke rezolucije srednjeg kvaliteta ili samo šest RAW snimaka. Zbog toga je jasno da bi prva investicija bila kupovina kartice značajno većeg kapaciteta, ili čak Microdrive diska.

Na ovom fotoaparatu novinu predstavlja i način automatskog fokusiranja. U pitanju je hibridni sistem koji kombinuje detekciju kontrasta koja je spora, ali precizna i triangulaciju koja je brza, ali neprecizna. Prvo se sočivo triangulacijom pomera u približan položaj, a zatim se tačan položaj određuje detekcijom kontrasta. Zato se levo od objektiva mogu videti dva „oka” za određivanje fokusa. Ipak, za Pro1 se ne može reći da je rekorder u brzini kada je neophodno napraviti brz snimak.

U uslovima slabe vidljivosti fokusiranje olakšava bela lampa koja se nalazi u osnovi blica. Sam blic je smešten u poklopac na vrhu aparata i automatski iskače kada je potreban. Zbog velike blizine blica i objektiva, na snimcima se može pojaviti senka koju baca objektiv. Ista stvar se dešavala i kod Hewlett-Packardovog aparata Photosmart 945 (SK 12/2003), ali ovde nemamo šta da zamerimo jer, za razliku od njega, PowerShot Pro1 ima podnožje za eksterni blic. Ugrađeni blic je tu samo kao prva pomoć. Kada već pominjemo blic, treba reći da postoji i izbor sinhronizacije blica sa prvom ili drugom zavesicom, što je opcija koja se sreće kod profesionalnih aparata.

Kao što smo navikli, i PowerShot Pro1 poseduje standardne, predefinisane, kao i manuelne režime. Postoje i dve pozicije za snimanje ličnih podešavanja aparata. Dužina ekspozicije se kreće u rasponu od 1/4000 do 15 sekundi, kompenzacija ekspozicije je ±2 u koracima od 1/3, ISO osetljivost je 50, 100, 200 i 400, balans bele boje ima šest predefinisanih opcija i jedno mesto za snimanje ličnog podešavanja, moguće je podesiti jačinu blica u tri nivoa, a pri ručnom fokusiranju aparat uvećava centralni deo slike. Novina u menijima je takozvani intervalometar. Ova opcija omogućava snimanje do 100 slika u jednakim intervalima, od jednog do 60 minuta.

Uz aparat dolazi i pljosnati daljinski upravljač koji ima funkciju u režimu prikazivanja slika ili kada je uključen tajmer za fotografisanje. Tada je pomoću njega moguće kontrolisati uvećanje i snimati fotografiju. Senzori za daljinski se nalaze s prednje i bočne strane, a kada je fotoaparat u ruci, prekriveni su prstom kako bi se sprečile malverzacije raznih zlobnika. Prebacivanje materijala na kompjuter se vrši preko USB kabla i isporučenog softvera, a šteta je što nije realizovan USB 2.0 standard, ako imamo u vidu veličinu slika koje ovaj aparat pravi. Osim na kompjuter, PowerShot Pro1 se priključuje i na televizor preko isporučenog kabla.

Što se fotografija tiče, one imaju očekivani Canonov kvalitet. Zbog karakteristika objektiva primećuje se umerena distorzija slike u širokougaonom položaju. Takođe, pomenuli smo da hromatska aberacija nije potpuno izbegnuta. Međutim, veoma su nas razočarali noćni snimci na kojima je uočljiv šum. Iako se posle ekspozicija dužih od 1,3 sekunde pravi „prazan” snimak i aparat radi automatsku eliminaciju šuma, ove slike nisu onoliko kvalitetne koliko smo očekivali (recimo, lošije su od istih napravljenih na PowerShotu A70). Šum je uočljiv čak i kod ISO 50 osetljivosti, pa se pojavljuje i na dnevnim slikama sa slabijim osvetljenjem. Osim slika, moguće je snimati i video zapis u rezolucijama 160 x 120, 320 x 240 i 640 x 480 piksela, sa 15 frejmova u sekundi i zvukom. Nažalost, moramo da konstatujemo da i kod ovog modela postoji ograničenje u dužini video snimka (tri minuta za prve dve rezolucije i 30 sekundi za treću) koje nikako ne možemo da opravdamo.

Canon PowerShot Pro1 je kompaktni digitalni fotoaparat koji se pomalo probija i u klasu profesionalnih fotoaparata. Pomenuli smo da Pro1 nije naročito brz aparat. Naravno, on nikako nije sporiji od svojih prethodnika, ali ljudima kojima je neophodna fotografija u deliću sekunde vreme automatskog fokusiranja izgledaće kao večnost. Nije nam se dopao ni nešto viši nivo šuma u uslovima slabijeg svetla. Međutim, osnovni aduti ovog uređaja su fleksibilan objektiv i visoka rezolucija CCD senzora. Možda bi neko rekao da je osam megapiksela i previše, ali to omogućava slikanje krupnijeg kadra, pa je posle kasnijeg izvlačenja detalja slika i dalje upotrebljiva. Oni kojima je to neophodno sigurno će znati da cene ono što Canon PowerShot Pro1 pruža.

Ivan ČABRILO