Zašto nastaju virusi i spem

Pogled u um tvoraca virusa i spama

Mnoge ljude koji se bave kompjuterskom naukom zanima i socio-kulturni okvir virtuelnog sveta, posebno uzrok jednog problema prisutnog već duže vreme: kakvi su psihološki uticaji i socijalno okruženje potrebni da stvore osobu ili grupe odgovorne za pravljenje virusa i spama. Do sada je često pisano o problemu spama, virusima i hakerima, ali se niko nije stavio u ulogu Agate Kristi kako bi dokučio njihov, smatra se, hladan, stalno aktivni um.

Jedna od retkih žena koja se nije uspaničila kada joj je virus napao kompjuter jeste psiholog Sara Gordon. Nju je prvo zainteresovalo šta joj se to zapatilo u inboxu, a zatim i ko bi stvorio program namenjen isključivo tome da nanese štetu tuđem uređaju. Sara Gordon je u međuvremenu postala svetski priznat ekspert u oblasti psihologije tvoraca virusa i trenutno radi kao stariji istraživač u firmi Symantec. Između ostalog, ona je prva osoba koja se bavila ispitivanjem multidisciplinarnog pristupa kompjuterskoj bezbednosti i kaže: „Stereotip koji prati tvorce virusa jeste da su u pitanju tinejdžeri bez ikakvog privatnog života, koji se kriju po podrumima i pišu viruse, nezainteresovani za bilo kakav drugi aspekt socijalne interakcije. Naprotiv, oni se razlikuju i po godinama, i po zaradi, lokaciji, nivou obrazovanja, čak i po onome što im se sviđa ili ne sviđa. Slični su jedino po tome što su izabrali da na ovaj način ispolje svoju kreativnost, da se hvataju u koštac s tehničkim problemom i čak zarađuju novac!” Njihovi klijenti su često distributeri spama, još jednog vida kompjuterskog razaranja. Udruženi, stvorili su nov, promenjen profil hakera, koji je sada okrenut finansijskoj dobiti. „Novac koji imaju spameri omogućava im da ’zaposle’ najbolje kreatore virusa koji im, stvarajući armije trojanaca, pomažu u stvaranju izvora spamovanja. Zvuči kao teorija zavere, ali oni zajedno postaju veoma napredni u organizovanju haj-tek kriminala”, kaže Pol Vud, glavni analitičar u firmi MessageLabs.

Spam, spam, spam, virus, spam

I dalje postoje grupe hakera pune klinaca s glavom krcatom idejama koji kao da su ispali iz stripa „Kalvin i Hobs”. „Njima je stvaranje virusa i dalje samo izazov, prave ih da bi dokazali sebi da nešto što nosi njihovo ime radi – to je kao da su postigli poen”, kaže Pol Vud. Mnogima od njih je uspeh činjenica da se o njima priča, da se njihova kreacija proširila svetom i stvorila probleme hiljadama i milionima ljudi. S druge strane, postoje i tužni primeri, smatra Grejem Kluli, stariji konsultant firme Sophos Security: „To su ljudi koji u svojim tridesetim i četrdesetim samo sede, pišu viruse i šalju ih preko Interneta. Zaista bi trebalo da odrastu, da razmisle o etici onoga što rade”. Ovakve i slične analize je sjajno prezentovala engleska stanica BBC u serijalu dokumentarnih emisija čije su teme bili profili ljudi koji pišu kompjuterske viruse, zatim sajber špijunaža i e-komercijalna sabotaža. No, lako je sakupiti i predstaviti stručnjake koji će nam opisati sliku prosečnog hakera ili tvorca virusa. Najteže je objasniti kako da se najlakše od njih zaštitimo, kako da naš antivirus program besprekorno radi, kako da odvojimo spam od potencijalno važnih e-mail poruka... Shvatamo da, delimično zahvaljujući nama samima odnosno ljudskoj prirodi, kompjuterski vandali nikad neće nestati. Ali zar se nećemo umoriti od neprestane borbe?

Jednu od „mera” koje se ne baziraju na sopstvenom gardu i „budženju” PC-a najnovijim antivirus paketima pokrenuo je Microsoft. U stilu teškaša, pokrenuo je akciju koja nije ništa drugo do bogata ponuda lovcima na ucene, dostojna potere za Hanom Solom u „Ratovima zvezda”. Pod kulturnim nazivom „Antivirusni nagradni program” krije se fond od pet miliona dolara, namenjen pronalaženju tvoraca virusa, crva i drugih potencijalno opasnih kodova. Odmah po stvaranju programa, u novembru prošle godine, Microsoft je ponudio 250.000 dolara za informaciju koja će dovesti do hapšenja i osuđivanja odgovornih a stvaranje MSBlast.A crva, pravljenog da napadne Microsoftov sajt www.windowsupdate.com, a drugih 250.000 dolara za informaciju o osobi/osobama odgovornim za oslobađanje virusa Sobig. Da vas podsetimo, i jedan i drugi su imali varijante „B” i „C” koje su harale Internetom tokom prošle godine.

Ipak, ako je do nas i stare proverene mudrosti „u se i u svoje kljuse”, čini se da nam preostaje da se sami borimo sa spamom! Nažalost, definicija spama i način odbrane često su u direktnoj suprotnosti, na šta tvorci i distributeri spama i računaju. Ono što je nekome korov drugome je cveće i teško je prognozirati kako će individualno reagovati korisnici kompjutera, smatraju tvorci sajta „Psihologija sajberspejsa” (www.rider.edu/~suler/psycyber/spam.html). Za razliku od gotovo uniformne industrije antivirus softvera koja dobro zarađuje na našim mukama, problem spama rešava kako ko ume – neko domišljatim navođenjem sopstvene e-mail adrese na tuđim Internet sajtovima kao u sledećem primeru: -L-GOR-E- AT-US-C-DOTE-D-U, drugi „home made” logističkom podrškom ručnog odvajanja spama iz inboxa, treći poverenjem u filtere koje su napravili e-mail provajderi itd. Ovo je već domen psihologije korisnika – kako će korisnik kompjutera reagovati na invaziju u lični virtuelni prostor i kako će se od nje odbraniti?

Prvu pomoć ponovo nude tvorci sajta „Psihologija sajberspejsa”. Po njima, najbitnije je ući u um spamera i prozreti njihovu logiku i trikove. Sve se zasniva na tome umete li da igrate igru „otvoriti poruku ili je ne otvoriti”. Igra je sada još opasnija budući da ulog nije samo pretrpanost vašeg e-mail prostora, već i mogućnost zaraze kompjutera u slučaju da spam sadrži virus – kao što smo nagovestili na početku teksta.

Iris MILJKOVIĆ