Gigabyte 8GPNXP Duo

Gigabyte 8GPNXP Duo

Iako je Intel pre svega poznat po svojim procesorima, ipak na tom polju i nije toliko dominantan. Poznato je da mu AMD poprilično kvari račune. Međutim, na jednom drugom tržištu Intel je apsolutni lider i praktično nema konkurenciju: u pitanju je tržište čip-setova. Vrlo je malo tehnologija i standarda u koje Intel u većoj ili manjoj meri nije umešao svoje prste. Bilo je tu i nekoliko promašaja, ali mnogo više onih proizvoda i tehnologija bez kojih se današnji računari ne mogu ni zamisliti. UltraDMA protokoli, PCI i AGP magistrala, SDRAM memorija, USB, SerialATA – sve su to tehnologije koje su premijeru doživele na nekom od Intel čip-setova.

Pored toga, Intel je sinonim za stabilnost i kvalitet rada, mada su brzina i cena diskutabilne u poređenju s konkurentskim rešenjima. Međutim, Intel i problemi su dva pojma koja su se najređe nalazila u istoj rečenici.

Zanimljivo je to što i ljubitelji AMD procesora trenutak kada je Intel prestao da podržava ove procesore i prepustio celo tržište VIA-i i SiS-u opisuju kao vrlo „bolan”. Danas je tu nVidia, a VIA i SiS su značajno napredovali, pa je situacija za AMD procesore mnogo bolja. Međutim, sigurno je da bi AMD procesore mimoišao najveći deo priča o nestabilnosti i slaboj kompatibilnosti od pre nekoliko godina da su VIA i SiS čip-setovi tada bili bolji.

Sve ovo čini da se Intelovi „north i south bridgevi” uvek iščekuju s nestrpljenjem, a najave novih modela se pomno prate. Pri tom, „veliki beli” povezuje izbacivanje procesora i čip-setova: izlazak nekog novog procesora prati izlazak novog čip-seta koji teži da izvuče maksimum iz njega. Tako je i845D praktično vratio Pentium 4 u život, i845PE je bio logična posledica izbacivanja revizije B „pe-četvorki” (magistrala na 533 MHz), a i875 i i865 su doneli podršku za dvokanalni memorijski kontroler i magistralu na 800 MHz , što je savršeno „leglo” Pentium 4 C procesorima.

S obzirom na skorašnji izlazak revizije E Pentiuma 4, bilo je savršeno jasno da će se uskoro pojaviti i novi „mostovi”. Tako je i bilo – nedavno su se pojavili dugo razvijani modeli Alderwood i Grantsdale. Iako izgledaju kao dva različita proizvoda, oni su veoma slični. Razlog za dva imena jeste strategija započeta s modelima i865 i i875, koja teži da razdvoji „mainstream” od „performance” modela. Tako su nastali i915 kao standardni model i i925X koji je namenjen onima koji žele apsolutni maksimum.

Pomenuli smo da je uobičajeno da Intel sa svakim novim čip-setom uvede neke novine, ali ovog puta ih ima zaista mnogo. Praktično, i9x5 modeli su, s obzirom na količinu i kvalitet unapređenja koja donose, svojevrsna prekretnica u razvoju PC računara. Dugo nije bilo čip-seta koji je promenio toliko stvari kao što je to učinjeno sa i915 i i925.

Ovo su, dakle, prvi čip-setovi sposobni za rad sa DDR2 memorijom, prvi koji podržavaju PCI Express magistralu i, najvažnije, prvi koji koriste novo podnožje LGA775 za Intelove procesore. Spisak se tu ne završava – i9x5 su i prvi koji imaju pravi gigabitni i Wireless LAN kontroler integrisan u južni most, značajno je unapređena zvučna podrška, sada ima četiri SerialATA konektora, ali je ovo prvi čip-set u poslednjih nekoliko godina koji ima samo jednu UDMA 100 granu. Očigledno je da Intel želi da ubrza prelazak s klasičnog na Serial ATA interfejs.

1. Nova magistrala

PCI Express

Detaljan prikaz ćemo početi od verovatno najvećeg unapređenja – nove PCI Express magistrale. PCI standard kakav svi poznajemo i koristimo već nekoliko godina stvara probleme dizajnerima hardvera. Širina magistrale je samo 32 bita pri 33 MHz, što daje protok od 133 MB u sekundi – a to je premalo za mnoge komponente. Kada se još uzme u obzir da je PCI standard paralelno rešenje, tj. da sve PCI kartice u računaru dele ovih 133 MB/sec, shvatamo koliki je problem u pitanju. Nekoliko rešenja je pomoglo da PCI poživi nešto duže (kao što su 64-bitna verzija, povećavanje brzine na 66 MHz ili AGP slot), ali je njegova zamena bržim rešenjem već duže vreme izvesna. Kao za većinu novih standarda, i za ovaj se pobrinuo Intel – u vidu nove magistrale nazvane PCI Express ili PCI-E. Novi standard sa starim deli samo ime i poneko rešenje implementirano radi kompatibilnosti starog softvera.

Za razliku od PCI, PCI-E je rešen „point to point”, tj. svaki PCI-E slot i komponenta u njemu imaju svoju nezavisnu vezu tj. „traku”. Novost je što se trake mogu kombinovati pa postoje x1, x2, x4, x8, x16 i x32 verzije PCI-Express portova. X1 ima maksimalni protok od 500 MB u sekundi u oba smera, dok x16, koji je za sada najbrži, može da prebaci i 8 GB u sekundi. Za sada će se koristiti samo x1 za standardne komponente i x16 za grafičku karticu, dok se ostale verzije spremaju za budućnost, za trenutak kada će potreba za protokom porasti. Pored toga što su brži, PCI-E portovi su i značajno manji i jednostavniji, što sve zajedno osigurava da će PCI-Express zameniti stari PCI standard u narednih nekoliko godina. Po našem mišljenju, PCI Express je definitivno najveći doprinos tržištu PC računara u proteklih godinu dana ili više.

2. Nov memorijski kontroler

DDR2 memorijski modul

Sledi drugi novitet – DDR2 memorijski kontroler. DDR2 memorija se već dosta dugo može naći na grafičkim karticama, dok se na najbržim Radeonima i GeForceovima sada već koriste i DDR3 memorijski čipovi. Međutim, kada je u pitanju sistemska memorija, ovo je premijera za DDR2. Kao što se zna, DDR memorija je u principu standardna SDRAM memorija koja umesto jednog prenosi dva bita podataka u jednom taktu. Sada je taj proces udvostručen, tako da se može reći da je DDR2 u stvari „DDR DDR memorija”. Umesto dva, prenose se četiri bita informacija u jednom taktu, a da bi to bilo moguće, DDR2 memorijski moduli su morali da dobiju 240 kontakata. Obična DDR memorija ima „tek” 184 kontakta.

Kao i DDR, i DDR2 memorija ima 64-bitnu magistralu ka memorijskom kontroleru, čak memorijski čipovi imaju identičnu unutrašnju strukturu, jedino im je promenjen radni napon. DDR2 čipovi rade na 1,8 V umesto 2,5 V. Ipak, dupliranje količine podataka je imalo negativan efekat na kašnjenje (engl. latency) modula. Tako je popularni CAS sa 2 ili 3 morao da se poveća na 4 ili 5, što ima negativan uticaj na brzinu, te je ukupno DDR2 sporiji od običnog DDR-a na istoj frekvenciji. Recimo, DDR2-400 memorija je sporija od DDR400. Tek je DDR2-533 nešto brži od DDR400, a to su za sada i jedini DDR2 moduli koji su se pojavili.

Ipak, ovo je tek početak DDR2 memorije koju sigurno očekuje svetlija budućnost kada stignu DDR2-667 (4 x 166 MHz) i DDR2-800 (4 x 200 MHz) moduli. Nadamo se da će se do tada i cena DDR2 modula smanjiti jer trenutno DDR2 nije isplativ – jedan DDR2-533 modul je tri puta puta skuplji od DDR400 modula istog kapaciteta. S tim u vezi raduje nas podatak da je Intel zadržao i standardnu DDR podršku u novim čip-setovima.

3. Novo podnožje

LGA775 podnožje

Poslednja velika promena je uvođenje podnožja LGA775. Socket 478 je dugo i dobro služio Pentium 4 procesore, kako one sa jezgrom Northwood tako i one sa starijim jezgrom Willamete. Međutim, izgleda da za Prescott procesore ovo podnožje više nije dovoljno. Potreba za još višim radnim taktovima i problem sa pregrevanjem naterali su Intel da za novu generaciju Pentiuma 4 razvije novo podnožje, značajno drugačije od svega do sada viđenog. Novi „socket” je pre svega morao da obezbedi znatno više veza jer se time manje napreže svaki pojedinačni kontakt, ali i omogućuje bolji protok struje „gladnim” Prescott procesorima. Ovo je bitno jer je Intel odlučio da Prescott dostigne 4 GHz, a uskoro je planirano i povećanje radne frekvencije sa 800 na 1066 MHz kada je u pitanju magistrala između memorijskog kontrolera i procesora.

Izbor je pao na 775 kontakata, što omogućava sve navedeno, a sigurno i pozamašnu rezervu koja će biti korisna za naprednije Intelove procesore koji slede. Podnožje je nazvano LGA775 ili Socket T. Uz postojeće dimenzije procesora, pojavio se problem kako smestiti 775 „iglica” na njegovu površinu. Ovo je, po svemu sudeći, bio veliki problem jer je rešenje koje je upotrebljeno veoma radikalno: sami „pinovi” koji povezuju procesor i podnožje (tj. matičnu ploču) premešteni su sa dna procesora na gornju površinu „socketa”! Ovo zvuči prilično neverovatno, ali novi procesori su sa donje strane ravni, imaju samo kružne kontakte, a nova podnožja izgledaju prilično čudno sa svih 775 iglica! Iako nekome zvuči logično, povećanje dimenzija procesora i podnožja nije dolazilo u obzir jer bi to značilo i povećanje puta signala između jezgra i matične ploče, što bi negativno uticalo na stabilnost i brzinu rada.

I samo „montiranje” novih procesora je drugačije. Sada mehanizam podnožja (tj. metalni okvir) pričvršćuje procesor za matičnu ploču. Ovo je napredak u odnosu na sva prethodna rešenja kada je hladnjak bio taj koji pritiska procesor, ali je istovremeno najčešće „dobro” zatezao tj. savijao matičnu ploču. Sa većim i težim hladnjacima dešavalo se i da matična ploča ili štampa na njoj puknu usled prevelike sile. Ovim rešenjem je to sprečeno, a značajno je olakšana montaža i demontaža kulera.

Ipak, nije sve moglo proći bez problema. Dok je montaža kulera jednostavna, stavljanje i uklanjanje procesora iz socketa T je prava noćna mora. Naime, zbog „gustog pakovanja” iglice su morale da budu izrađene od tanke i mekane žice. To znači da najmanja nepažnja može prouzrokovati savijanje nekog od mnogobrojnih pinova. S obzirom na dimenzije i gustinu pakovanja, ispravljanje iglica je izuzetno težak i nezahvalan posao. I sam Intel je rekao da je to praktično nemoguće, što je izazvalo mnogo negodovanja u IT industriji. Pogođeni su pre svega proizvođači matičnih ploča jer će imati mnogo više problema i reklamacija. Nepotvrđene informacije kažu da je garantovano samo pet montaža po podnožju, a sve preko toga je „bonus”, što se nikako neće svideti korisnicima koji češće majstorišu po računaru. Obični korisnici neće imati problema – uostalom njih ovaj podatak i ne zanima. Bez obzira na sve, čini se da će tranzicija na LGA 775 biti vrlo brza jer se i novi Celeroni D proizvode u ovom obliku, a najavljene su i ovakve i865 i i875 ploče.

4. Ostali noviteti

Od ostalih novina koje donose i9x5 ističemo gigabitni Ethernet kontroler koji je sada standardan. Kod i875 ova mogućnost se dobijala samo na vrhunskim modelima matičnih ploča jer je rešenje sa CSA magistralom (mrežnim čipom vezanim na „severni most”) bilo komplikovano i skupo. Sada se Ethernet kontroler ponovo vratio u „južni most” – u novi čip ICH6. U njemu se našlo mesta i za novi High Definition Audio kontroler koji bi trebalo da predstavlja malu revoluciju kada su u pitanju integrisana rešenja. Povećan je i broj SATA portova pa ih sada ima ukupno četiri. Postoje i dve bolje verzije ICH6 čipa, ICH6R i ICH6W. Onaj sa slovom R u oznaci ima podršku za „Intel Matrix Storage Technology”, što je u stvari unapređena podrška za povezivanje SATA hard diskova u RAID sklopove. Pored standardnih, sada je podržan i takozvani Intel Matrix mod koji omogućava da se u RAID sklopove postavljaju ne samo celi diskovi, već i njihovi delovi. Tako se na primer samo s dva diska može dobiti 0+1 režim koji je ranije zahtevao četiri. ICH6W je poslednja varijanta koja ima i podršku za Wireless LAN.

Novi južni i severni mostovi su doneli i novi način međusobnog povezivanja. Umesto „hub” veze, sada je tu Direct Media Interface čija je propusna moć 1 GB/sec u jednom smeru, tj. 2 GB/sec u oba. Ovo je bilo neophodno s obzirom na sva nabrojana poboljšanja Southbridgea jer četiri PCIx1 porta odnose 500 MB/sec, gigabitni LAN još 120 MB/sec, svaki SATA port po 150 MB/sec, stara PCI magistrala 133 MB/sec... Srećom, praktično je nemoguće da sve ovo funkcioniše istovremeno maksimalnom brzinom jer bi tada i sva širina protoka nove DMI veze bila nedovoljna.

Varijante čip-setova

Sve nabrojano važi za sve nove čip-setove, međutim postoje i neke razlike. Najbolja i najbrža verzija zove se i925X i ona pored svega ovoga ima i optimizovan memorijski kontroler – nešto poput PAT tehnologije koja je bila osnovna razlika između i875 i i865. Mana je što i925x podržava samo DDR2 memoriju, za razliku od i915 „braće” koja podržavaju i standardni DDR. i925X će dolaziti samo uz naprednije varijante „southbridgeva”, dakle ICH6R ili ICHW.

Sledi i915P koji je najstandardnija verzija i ima sve opisane karakteristike. Dakle, podržava i DDR2 i DDR memoriju, a podržava i sve tri verzije ICH6 čipa. i915G je i915P sa integrisanim grafičkim kontrolerom nazvanim Intel Graphics Media Accelerator 900. Ovo je prva integrisana DirectX 9 kompatibilna „grafika” i po tome je trenutno najsavršenija. Prema Intelu, i915G ploče bi trebalo da se ravnopravno nose sa starijim pločama koje imaju integrisane GeForce FX5200 ili Radeon 9200 kartice.

Poslednja i najslabija verzija novih čip-setova je i915GV koja predstavlja i915G bez PEG slota. Dakle, za razliku od i915G matičnih ploča kod kojih će biti moguće unaprediti „grafiku”, kupci koji se odluče za neki i915GV model neće imati mogućnost da zamene IGMA 900.

Praktično...

Model matične ploče koji nam je poslužio za upoznavanje sa svim ovim novotarijama stiže iz Gigabytea. Ovaj tajvanski proizvođač je nedavno otvorio u našoj zemlji kancelariju, zahvaljujući kojoj je matična ploča 8GPNXP Duo vrlo brzo nakon pojave u svetu stigla i do nas. U pitanju je nestandardni model ploče sa čip-setom i915P, nestandardan zato što ima podršku i za DDR i za DDR2 memoriju. Najveći broj i915 matičnih ploča će biti pravljen samo za DDR2 ili samo za DDR memoriju. Međutim, Gigabyte je odlučio da izbaci i ovakav model koji podržava obe vrste modula. Pri tom, pored olakšanog prelaska na DDR2, što je značajno za korisnike, ova ploča nam je obezbedila vrlo dobar uvid u to kolika je razlika u performansama raznih tipova memorije. To je bio i najvažniji razlog zbog kojeg smo upravo ovu ploču izabrali za test.

Letimičan pogled na 8GPNXP Duo govori da su i9x5 čip-setovi revolucionarni. Novo podnožje, novi PCI Express x1 i x16 slotovi, kao i mesta za DDR2 memoriju, pored nakrcanog i šarenog izgleda kakav karakteriše svaku ploču ovog proizvođača, čine ovu ploču zaista drugačijom od prethodnih. Dimenzije su „standardni ATX”, a štampana ploča je veoma kvalitetna i obojena u plavo. Napajanje procesora je izvedeno četvorofazno, što za sada nudi još samo Abit na svojim pločama. Zeleni ženski ivični konektor iznad LGA775 podnožja je specijalitet Gigabytea namenjen ubacivanju kartice „U-Plus DPS”, što je u stvari poboljšanje napajanja ploče jer njenim korišćenjem 8GPNXP Duo dobija „osmofazno napajanje”! Verujemo da baš ovakvo napajanje malo kome treba, ali će strasni overklokeri verovatno poželeti i ovu opciju.

Memorijskih slotova ima šest, četiri za DDR2 i dva za DDR. Raspoređeni su u dve grupe različitih boja, što treba da olakša ubacivanje modula i korišćenje oba kanala memorijskog kontrolera. Ispod slotova je novi ATX konektor za napajanje koji ima 24 kontakta. Kompatibilan je sa starim 20-pinskim, a dodatna četiri su tu da bi obezbedili dodatnu struju velikim potrošačima. Kao i kod Socketa T, raste broj veza kroz koje prolazi struja jer raste i potrošnja računara. S leve strane su grupisani SATA, IDE i FDD konektori. Kako ICH6 ima samo jedan UDMA100 konektor, Gigabyte je odlučio da ploči doda i svoj čip „GigaRAID” koji obezbeđuje još dve grane i RAID mogućnosti na njima. Od dodatnih kontrolera tu su još i PHY čipovi firmi Marvell i Broadcomm za gigabitni Ethernet, kao i Realtekov ALC880 koji obezbeđuje 7.1 zvučnu podršku. Na zadnjem panelu ploče se nalaze dva RJ45, šest stereo, četiri USB, dva SPDIF kompozitna konektora, kao i standardni PS/2 za tastaturu i miš, LPT i COM port. Generalno, ovo je matična ploča s najviše mogućnosti do sada. Ne pada nam na pamet šta nije moguće povezati na 8GPNXP Duo. Tome u prilog ide i Gigabyteova PCI Wireless LAN kartica koja se dobija uz ovu matičnu ploču, što ukupno daje čak tri mrežne karte na ploči.

BIOS je uradio Phoenix (Award) i bogat je opcijama, iako ne deluje tako na prvi pogled. Naime, Gigabyte kod BIOS-a koristi svoj stari trik – za mogućnost podešavanja naprednijih opcija mora se pritisnuti ’CTRL+F1’. Tada je moguće podesiti stvarno svašta, od one gomile različitih kontrolera koji su dodati na štampanu ploču, do C.I.A. 2 (CPU Inteligent Accelerator 2) i M.I.B. 2 (Memory Intelligent Booster 2) koji omogućuju automatsko i ručno overklokovanje s velikim brojem parametara za podešavanje. Ipak, od većeg overkloka, makar u početku, na i915 pločama nema mnogo koristi. Naime, Intel je u i9x5 ubacio novu overklok zaštitu, pa je maksimalni FSB na svim novim pločama između 210 i 215 MHz za magistralu. Ne zna se još o kakvoj se zaštiti radi niti kako je zaobići, ali je očigledno prisutna jer granicu od 215 MHz na FSB-u nismo mogli preći, iako procesor i memorija mogu više od toga. BIOS, u svakom slučaju, nije prepreka.

Utisci

Kada radi, Gigabyte 8GPNXP je vrlo brza i stabilna ploča, ali mnogo toga zavisi od memorije koja se koristi. Naime, s nekim DDR400 modulima koji dobro rade na starijim pločama 8GPNXP Duo nije hteo ni da se probudi, dok je s nekima bilo velikih problema u radu. Ovo važi samo za običnu DDR memoriju, dok sa Kingstonovim DDR2 533 modulima nije bilo nikakvih problema. Dok ne probamo druge i9x5 ploče, nećemo moći sa sigurnošću da kažemo da li je to problem matične ploče ili generalno čip-seta. Ipak, kada se ubaci memorija koja se ovoj ploči „dopada”, ona radi odlično.

Testiranje je rađeno s procesorom Pentium 4 540 (jezgro Prescott, 3,2 GHz, FSB na 800 MHz), oba tipa memorije i grafičkom karticom GeForce FX5750. Iako je uobičajeno da testiranje vršimo sa bržim karticama, ovo je za sada jedini model koji se ubacuje u PCI Express slot koji se može naći kod nas. Napredak novog čip-seta smo poredili sa takođe Gigabyteovom i865 matičnom pločom i odgovarajućom grafičkom karticom GeForce FX5700 u AGP varijanti. Korišćen je isti procesor jer je Gigabyte GA-IPE775 Pro koji smo koristili jedna od prvih i865 ploča sa SocketT podnožjem. Poboljšanja su izmerena u memorijskom kontroleru i radu sa hard diskovima, ali su razlike vezane za čip-set male. Pri upotrebi DDR2 i DDR memorije na istoj ploči gotovo da i nema razlike. Takođe, za sada nema merljivog napretka ni kada se koristi PEG umesto AGP verzije grafičke kartice.

Sve u svemu, i9x5 čip-setovi, makar za sada, ne izgledaju ni izbliza kao toliki korak napred u performansama koliko su različiti i inovativni po pitanju novih tehnologija. Međutim, sve pobrojane tehnologije tek su na početku razvoja. Oni sa malo boljim pamćenjem setiće se da ni prve AGP kartice nisu bile ništa brže od PCI verzija, kao i da ni DDR nije doneo nikakav napredak u odnosu na SDRAM u trenutku kada se pojavio, pa ipak, danas bez njih ne može da se zamisli računar visokih performansi. Ubeđeni smo da će se ista situacija ponoviti i ovog puta.

DDR2 memorija za sada svakako nije isplativa, ali je sigurno da u nju vredi ulagati. DDR2-533 moduli ipak rade na svega 133 MHz uz CAS kašnjenje 4 ili 5, dok „iskusni” DDR400 moduli rade na 200 MHz uz CAS 2. Kada se pojave DDR2-667 ili DDR2-800, „stari” DDR400 sigurno neće imati šta da traži. Uostalom, ATI i nVidia nisu prešli na DDR2 i DDR3 memorije bez razloga – novi FX6800 i Radeoni x800 ne bi imali ni izbliza ovako dobre performanse da koriste običnu DDR memoriju.

Isto je i sa grafičkim PCI Express portom. Sve ovakve kartice za sada rade sa „prevodiocem” jer se na njima nalaze posebni čipovi koji prevode instrukcije karakteristične za AGP slot u one kojima „govori” PEG standard. Sve sadašnje PEG kartice su praktično samo prepravljene da rade na PCI Express magistrali. U ovu grupu se ubrajaju i najnoviji NV40 i R420, napravljeni posebno za PCI Express.

Zaključak?

Svakako treba čestitati Intelu na svim novinama koje smo ovde upoznali, izuzev novog Socketa koji je prilično diskutabilan. Sigurni smo da će PCI Express i DDR2 u budućnosti biti obavezni „sastojci” svih boljih računara, dok će novo podnožje biti osporavano i kritikovano (mada se tu sada malo šta može promeniti). Kada su u pitanju i9x5 čip-setovi, verujemo da će biti upamćeni kao svojevrsna prekretnica u razvoju PC računara, ali ne i po tržišnom uspehu. Razlika u ceni neke i9x5 matične ploče, PEG grafičke kartice i DDR2 memorije uz novi procesor ipak je prevelika za poboljšanja koja nude. Bolje će se prodavati samo i915 modeli koji će koristiti DDR memoriju, i to samo kada se pojave jeftine PCI Express grafičke kartice, za šta treba sačekati kraj godine. Ni broj PCI slotova ne ide u prilog novim čip-setovima jer ih nove ploče imaju maksimalno dva ili tri. Veliki broj korisnika ima najmanje jednu, a mnogi bar tri ili četiri PCI komponente i sigurno neće biti oduševljeni činjenicom da se neke od njih moraju i promeniti. Zato i865 i i875 ostaju apsolutna preporuka kada je u pitanju Intel platforma, pri čemu se očekuje da će cene matičnih ploča s njima krenuti nadole jer su dobili naslednike.

Na račun Gigabytea kao proizvođača možemo da uputimo samo pohvale, posebno na podršci koju su nam uputili u ovom testiranju. Ali, 8GPNXP Duo će, kao i druge i9x5 matične ploče, još neko vreme ostati u domenu novosti koja dobro zvuči, ali je teško dostupna. A možda su i915 i i925 jednostavno previše novi...

Saša UZELAC