Četiri asa profesionalne video produkcije

Održati korak s konkurencijom, često po cenu zbunjivanja korisnika novim verzijama koje ne moraju uvek biti bolje od prethodnih, postao je apsolutni imperativ u današnjoj industriji softvera. Situacija je do te mere izmakla kontroli da ni giganti koji evidentno drže monopol nad određenim delovima tržišta ne mogu više sebi dozvoliti višemesečno plandovanje u hladu kao što su to nekada činili. Razvojni ciklusi sada su srezani na pola godine pa i manje, od čega najveću korist imaju trgovci.

Nešto više od šest meseci nakon što je izašao na tržište s novom generacijom svojih proizvoda namenjenih obradi audio-video materijala, Adobe je iznenadio javnost objavljivanjem unapređenih verzija svojih popularnih programa, objedinjenih u celinu pod imenom Video Collection 2.5. Sastavni elementi paketa su: Premiere Pro 1.5 (ver. 7.5), After Effects 6.5, Audition 1.5, Encore DVD 1.5 i Photoshop CS (ver. 8). Kroz ovaj tekst ćemo razmotriti najvažnije aspekte svakog od njih, sa izuzetkom Photoshopa koji logički pripada kolekciji Creative Suite (SK 3/2004).

Premiere Pro 1.5

Kada je u pitanju Premiere Pro, krenimo od postupka hvatanja video zapisa, tačnije od jedne korisne opcije koja će značiti onima koji iz bilo kojih razloga imaju materijal snimljen na NTSC DV traci. Naime, program uz pomoć Panasonicovog 24PA moda može da „skida” sliku sa 24 progresivna frejma u sekundi, što sa sobom povlači mogućnost kreiranja tzv. progressive scan DVD-ova. Takvi DVD-ovi biće čitljivi na svakom plejeru i neće biti problema sa treperenjem slike ako korisnik poseduje progressive scan plejer i televizor. Zatim, problemi s detekcijom scena prilikom hvatanja videa, koji su bili prisutni u prethodnoj verziji (opcija je ponekad odbijala da radi), sada su otklonjeni. Konačno, autori se hvale time što su omogućili pozadinski capturing (korisnik radi u drugom programu dok se pomenuti proces odvija), ali naglašavaju da je za komforan rad tada poželjno imati dvoprocesorski sistem da ne bi dolazilo do ispuštanja frejmova.

Postupak montaže materijala, funkcionalnost i produktivnost olakšani su zahvaljujući velikom broju sitnih poboljšanja. Evo samo nekih primera. U monitor prozoru moguće je istovremeno pregledanje ulaznog i izlaznog kadra selektovane sekvence; navigacija u Timeline prozoru ubrzana je zahvaljujući novim prečicama i metodama zuma; uvedena je podrška za tzv. single-sided tranzicije (praktično fade-inovi i fade-outi) i poseban prelaz po imenu Dip to Black kojim se precizno kontroliše pretapanje slike u crno i obrnuto.

Kada su u pitanju efekti, interesantno je što neki više nisu dostupni, a umesto njih je uvedeno nekoliko novih. Za sve efekte se unapred mogu definisati ulazni parametri i tako formirati preseti koji se kasnije lako primenjuju. Kontrola nad samim efektima, a posebno tranzicijama, sada se ostvaruje putem Bezijeovih krivih koje ultraprecizno, frejm po frejm, definišu interpolaciju između ključnih kadrova (keyframes). Kada je reč o izlaznim formatima, novost je to što Premiere Pro može da eksportuje materijal u AAF fajl (Advanced Authoring Format) koji predstavlja standard za razmenu multimedijalnih fajlova između različitih platformi, operativnih sistema i aplikacija.

After Effects Pro 6.5

Sudeći prema spisku novina, After Effects je program koji je doživeo najtemeljitije izmene, iako se one ne primećuju odmah. Na prvom mestu s razlogom stoji drastično poboljšanje opšte stabilnosti i ponašanja u radu. Brzina kojom program renderuje frejmove u kompoziciji, pogotovo kada korisnik kursorom neprestano skače s jedne pozicije na drugu, znatno je povećana zahvaljujući unapređenom algoritmu za keširanje, što kao posledicu ima i mnogo brže izvršavanje Preview komande. „Pucanje” programa posle njene višestruke upotrebe, koje je obeležilo verziju 6.0, sada je stvar prošlosti, barem sudeći prema iskustvu u radu koje smo imali do sada.

Pored desetak novih efekata koji se odnose na kolornu korekciju, zamagljivanje i izoštravanje ivica objekata i podešavanje nivoa zrnastosti slike, svakako najlepša novost je to što je kod većine ostalih efekata dupliran broj bita po kanalu – sa osam na šesnaest. Animiranje i formatiranje teksta izdignuto je na znatno viši nivo uvođenjem Presets palete u kojoj se nalazi skoro tri stotine unapred definisanih parametara pomoću kojih se animiranje teksta izvodi jednim jedinim potezom miša. Tekst animator poseduje još jedan novi selektor (Expression), kao i mogućnost da se celom lejeru dodele željene karakteristike popunjavanja i oivičavanja (Fill i Stroke). Klasični alati (paint, eraser i stamp) imaju nekoliko novih funkcija, a isto važi i za motion-tracking set opcija.

Mogućnost razmene pojedinačnih lejera iz kompozicije, statičnih ili animiranih, između After Effectsa i Premierea prostim prevlačenjem iz projekta u projekat briše granicu između ova dva programa, praktično stvarajući jedan moćan univerzalni alat za obradu digitalnog videa. Naravno, nisu zapostavljene ni ostale aplikacije iz kolekcije, tako da će aktiviranjem komande Edit Original selektovani element kompozicije biti otvoren u pripadajućem programu, a unete izmene automatski preslikane u After Effects.

Audition 1.5

Kao kompanija kojoj su grafičke aplikacije oduvek bile apsolutni prioritet, Adobe je dugo kuburio s programima koji su silom prilika morali da sadrže i audio komponentu (prve verzije Premierea i After Effectsa). Kada je, međutim, sazrela svest da je konkurencija otišla predaleko, a sve u skladu sa prohtevima korisnika, došlo se do zaključka da paleti softverskih proizvoda kompanije fali jedan specijalizovani alat za obradu zvuka koji bi, zahvaljujući naprednim opcijama, činio komplementarnu celinu sa programima za digitalnu montažu i animacije. Ne želeći da gubi vreme na razvijanje takve aplikacije „od nule”, Adobe se, nekako u isto vreme kada i Sony, poslužio sirovom korporacijskom snagom i uperio pogled u pravcu male firme koja je odgovarajući proizvod već imala u džepu. Bio je to Syntrillium Software, čiji je program za obradu zvuka Cool Edit Pro jedan od glavnih takmaca neprikosnovenom Sound Forgeu. Odmah po preuzimanju licence, Adobe je programu promenio ime u Audition i, uz sitnija poboljšanja, bez izmena u pomalo arhaičnom korisničkom interfejsu, u avgustu prošle godine objavio prvu verziju.

Adobe Audition je kompletan muzički studio u malom koji u sebi objedinjuje funkcije snimanja (semplovanja), miksovanja i montaže zvuka, kao i poseban modul za pravljenje loop based kompozicija koje su u poslednjih nekoliko godina, zahvaljujući popularizaciji računara, postale široko rasprostranjene u muzičkoj industriji. Program ima podršku za 128 paralelnih audio trekova u visokoj 32-bitnoj rezoluciji, pri čemu učestalost semplovanja može da ide do neverovatnih 10 MHz (da se podsetimo, standardni CD je 16-bitni na 44,1 kHz). Uz njega dolazi i paleta od pedesetak DSP (Digital Signal Processing) efekata, od ekvilajzerskih, preko standardnih (reverberacija, uklanjanje šumova i slično), pa sve do krajnje specifičnih, poput filtera za vokalnu ekstrakciju koji uklanja glas iz muzičke numere praveći od nje instrumental (idealno za karaoke). Dodatni CD po imenu Loopology sadrži biblioteku od 4500 loop fajlova u 32-bitnom modu koji se, inače, mogu i besplatno skinuti sa Adobeovog Web sajta.

Verzija 1.5 donosi novine koje nisu brojne, ali imaju veliki značaj. Pored već pomenute mogućnosti 32-bitnog procesiranja, tu je puna podrška za VST plug-inove, kao i za ReWire tehnologiju koja omogućava nesmetanu razmenu fajlova između Auditiona i programa kao što su Propellerhead Reason ili Alberton Live. Znatno poboljšana video integracija omogućava direktno editovanje zvučnog zapisa koji prati film, bilo da je video fajl otvoren u nekom od programa iz Video Collectiona ili u samom Auditionu. Od novih filtera treba izdvojiti onaj koji automatski uklanja šumove (klikove i puckanje) sa vinilnih zapisa, kao i nepoželjne propratne efekte koje DV kamera može greškom da snimi (npr. klik koji nastaje kada mikrofon „uhvati” zvuk zatvaranja LCD displeja). Tu je i tzv. time stretching koji omogućava razvlačenje audio treka duž vremenske ose bez promene boje tona. Konačno, Audition 1.5 ima integrisan i softver za narezivanje CD-ova.

Encore DVD 1.5

Rastrzan između hvalospeva zbog nesumnjivo visokoprofesionalnih mogućnosti Encorea 1.0, ali i burnih kritika na račun nekih ozbiljnih koncepcijskih propusta i velikog broja bagova, Adobe je bio prinuđen da nepuna tri meseca nakon njegove premijere izbaci patch (ver. 1.0.1) koji je eliminisao probleme sa komandama copy i paste, omogućio da se prevaziđu bubice s lošom detekcijom praznih medija pred početak pisanja („čuveni” DVD Error – 224) i, što je možda najvažnije, doneo preko potrebnu stabilnost u radu. Encore DVD je tako postao upotrebljiv, ali su neke od njegovih suštinskih mana i dalje ostale prisutne.

Verzija 1.5 bila je prilika da se stvari dodatno unaprede. Namerno ne kažemo isprave jer je to urađeno pomenutom zakrpom, već upravo da se poboljšaju, „ispeglaju” i podignu na viši nivo. Iako se Adobe najviše hvali poboljšanom integracijom Encorea 1.5 sa drugim proizvodima iz familije Video Collection (pre svega Photoshopom CS, a onda Premiereom Pro i After Effectsom), što je uostalom bila jedna od najboljih karakteristika njegovog prethodnika, čini nam se da su neke naizgled manje bitne novine zapravo mnogo značajnije za prosečnog korisnika. Pre svega, uvođenjem pomerljivih linija vodilja (guides) kao u Photoshopu, znatno je pojednostavljeno grupisanje i poravnavanje objekata unutar menija. Iako je takav sistem i dalje primitivniji od DVD Architectovog, on predstavlja ozbiljno poboljšanje koje će mnogima olakšati život. Zahvaljujući pomenutoj integraciji, linije vodilje kreirane u Photoshopu razumljive su za Encore i obrnuto, čime su skoro u potpunosti prevaziđena ograničenja koja je imala verzija 1.0 u pogledu precizne manipulacije objektima.

Library paleta, u kojoj program čuva sve predefinisane objekte, bolje je organizovana i omogućava njihovo grupisanje po tematici, formatu ili tipu. To znači da su, na primer, tasteri odvojeni od pozadina, a meniji od statičnih slika, čime se povećavaju preglednost i brzina pretrage. Pored bolje organizacije, paleta ima još jednu interesantnu osobinu: može da čuva posebno kreirane stilove (Styles) koji se kasnije jednim klikom primenjuju na bilo koji tekst ili objekat u meniju. Encore 1.5 dolazi sa impresivnom paletom stilova, ali će poznavaoci Photoshopa primetiti da je većina njih zapravo preuzeta iz njegove baze. Postojeći stilovi su, naravno, podložni izmenama, a novi se lako kreiraju.

Encore sada poseduje neke mogućnosti koje konkurencija već odavno ima: punu podršku za Quicktime format i enkoder za njegovu transformaciju u MPEG-2, pozadinsko transkodiranje (dok korisnik radi u programu, DVD se postepeno formira), kao i opciju da se preview prozor prosledi direktno na eksterni monitor ili televizor u cilju kontrole projekta pre njegovog kompletiranja i snimanja. Treba reći i da je funkcija za proveru konzistentnosti strukture DVD-a znatno unapređena. Pored standardne pretrage za „slomljenim” linkovima i nepovezanim menijima i tasterima, program detektuje i niz drugih grešaka, kao što su preklapanje tastera ili odsečeni tekst, i unapred proračunava ne samo dužinu celokupnog projekta, već i deo koji otpada samo na menije (po DVD standardu on ne sme preći 1 GB).

Za kraj smo ostavili ono najlepše – meniji iz Encorea, bilo da su statični ili pokretni, mogu se izvesti u After Effects i tamo dodati odgovarajući animacioni efekti, bilo da su oni sastavni deo Adobeovog programa bilo da su pridruženi u obliku dodatnih plug-inova i podržanih formata. Tako ozbiljni dizajnerski zahvati, koji zahtevaju i znanje i vreme, neće biti interesantni prosečnim korisnicima, ali, imajući u vidu ambicije Encorea da postane alat profesionalaca i lider u svojoj oblasti, jedna ovakva mogućnost jeste krupan korak u tom pravcu. Zanimljivo je to što se Adobe potrudio da na instalacionom DVD-u priloži nekoliko živih primera ovakve integracije odnosno da pokaže kakvi se rezultati mogu dobiti povezivanjem dva programa.

• • •

Objavljivanjem međuverzije svoje video kolekcije Adobe je zapravo kupio vreme i priliku da bezbolno premosti jaz između dve pune verzije. Lekcija sa Premiereom, na koji se čekalo više od dve godine, očigledno je dobro proučena, pa je postalo jasno da se slična zakašnjenja više ne smeju tolerisati. Ako se rad nastavi ovim tempom, Video Collection 3 će svoju premijeru imati početkom sledeće godine.

Slobodan MACEDONIĆ