Leadtek WinFast A400 TDH i WinFast A400 Ultra TDH

Leadtek WinFast A400 Ultra TDH

U prošlom broju bilo je reči o novom ATI-jevom grafičkom procesoru R420, kao nasledniku veoma uspešne serije čipova R3x0. R300 i njegovi derivati su korišćeni u svim Radeonima serije 9x00 kojima je ATI osvojio veliki deo tržišta u proteklih godinu dana. Gubitnik udela na tržištu je, naravno, nVidia.

Tokom proteklog perioda ova kompanija se uzdala u svoju seriju čipova i kartica FX, ali se na kraju ispostavilo da je ova peta generacija popularnog GeForcea ispala najneuspešnija od svih. Da budemo sasvim objektivni, ne može se reći da su FX 5x00 kartice bile toliko loše, samo su ATI-jeve bile nešto bolje, posebno kada se uzme u obzir i cena. Ova situacija bila je najizraženija u prošloj i na početku ove godine kada su se Radeoni 9200 i 9600 prodavali „kao alva”. Kasnije, sredinom ove godine, situacija se popravila u korist nVidije zahvaljujući 5700 i 5900XT. Međutim, ovo je bio i početak kraja za ovu generaciju kartica. Bio je potreban GeForce 6, mnogo bolji od prethodnika, kojim će nVidia pokušati povratak na vodeće mesto gde je bila skoro pola decenije.

Novi čip na kojem će se bazirati cela generacija dobio je ime NV40, a serija kartica na koje će se ugrađivati – GeForce 6800. Izostanak oznake FX očigledno govori da nVidia želi da se novi, šesti po redu GeForce što je moguće manje povezuje sa serijom FX 5x00.

Trend da su prvi čip i odgovarajuća kartica ujedno i najbolji opravdava GeForce 6800. To je, naravno, najbolja serija, a kasnije se na osnovu nje prave jeftiniji i sporiji modeli. To smo videli i kod Radeona X800 jer će u narednih nekoliko meseci uslediti X600 i X300. I dok se za ATI-jev R420 moglo reći da i nije neka novost jer je čip dobijen spajanjem dva R360 uz nekoliko unapređenja, detaljnije upoznavanje strukture čipa NV40 daje utisak da su inženjeri ovoga puta krenuli od nule.

Gotovo da ne postoje sličnosti sa NV30 i NV35. Sve ono u čemu su NV3x i cela serija kartica GeForce FX bili slabi sada je najjača strana CineFX 3.0 enginea koji pokreće ovaj čip. Po svemu sudeći, nVidia je naučila lekciju. Odustala je od ideje multiteksturisanja koja je bila dominantna u vreme prvih GeForceova, a koju su proizvođači igara potpuno odbacili u poslednjih godinu dana. Upravo zbog nje su NV30 i NV35 pravljeni kao 4 x 2 čipovi, sa četiri pipelinea i mogućnošću obrade dve teksture po jednom pikselu unutar jednog pipelinea. Problem je bio što su igre (odnosno njihovi „endžini”) počele da barataju pikselima, a ne teksturama. To je dovelo do toga da nema multiteksturisanja, a NV30 i NV35 su gubili upola na performansama. Podsetimo se, Radeoni serije 9000 rađeni su kao 4 x 1 ili 8 x 1 čipovi jer je ATI na vreme shvatio da treba zaboraviti multiteksturisanje.

Sa NV40 je i nVidia odustala od ove ideje, a da bi se obezbedila, ugradila je čak 16 pipelinea u svoj novi čip. Tako NV40 ima šesnaest Pixel Shader jedinica, od kojih je svaka sposobna da obradi jednu teksturu po pikselu u jednom radnom taktu. Pored toga, svaka od njih je sposobna da radi sa 2¹⁶ instrukcija i svaka ima mnogo više različitih registara. Podržavaju i nekoliko novih funkcija kao što su Multiple Rendering Targets, Dynamic Flow Control, Centroid Sampling...

Drugi veliki nedostatak bila je slaba implementacija standarda DirectX 9. Iako mnogi tvrde suprotno, specifikacija DX9 je bila do kraja ispoštovana. Međutim, ta sekcija je kod FX5x00 kartica bila slaba. Mnogi kao razlog navode činjenicu da nVidia nije učestvovala u razvoju standarda DirectX 9 zajedno s Microsoftom, dok ATI jeste, što je bilo upravo u vreme razvoja čipa R300. Ovoga puta ova greška nije ponovljena, pa je nVidia u potpunosti sarađivala sa Microsoftom u razvoju DirectX 9c standarda. Tako je NV40 prvi DX9c kompatibilan čip, dok ATI-jev R420 nije jer mu fali podrška za ShaderModel 3.0 i FP32 preciznost koju nVidia ima.

Novi čip ima šest Vertex Shader jedinica, što je duplo više nego što su imali prethodnici. Ove jedinice su označene kao verzija 3.0, čija su najvažnija poboljšanja mogućnost rada sa 65556 instrukcija umesto 256, koliko su mogli oni verzije 2.0, i skoro tri puta više privremenih registara (32, ranije 13). Kao i kod Pixel Shadera, i „vertexi” imaju dosta novih funkcija poput Vertex Shader Fetch, Geometry Instancing...

UltraShadow je tehnologija predstavljena na FX5950 Ultra karticama, a sada je doživela reviziju II. Služi za računanje senki kada se koristi samo Z Stencil informacija. To je veoma važno jer kada je ovo jedini parametar, NV40 može da radi i kao 32x0 – obradiće 32 piksela u jednom radnom taktu. Za ovo je zaslužna programabilna organizacija arhitekture CineFX 3.0, pa je između ostalog moguće da svaki Pixel Shader radi u ovom posebnom režimu i obradi dva piksela u jednom prolazu.

NV40 je i prvi čip firme nVidia koji podržava High Precision Dynamic Range (HPDR), tehnologiju koju je ATI koristio na čipovima R300. Ona omogućava korišćenje 32-bitnih vrednosti sa pokretnim zarezom pri obradi izgleda piksela, filtera, specijalnih efekata ili bilo kojoj drugoj operaciji. To znači da bi prikaz koji obezbeđuje ovaj čip trebalo da bude daleko kvalitetniji, posebno po pitanju osvetljenja i senki na teksturama, svega gde postoje prelazi boja. HPDR radi u saradnji sa Intellisample 3.0 koji obezbeđuje podršku za AntiAliasing i Anisotropic filtering. I ovde je ATI ranije bio u prednosti jer NV35 nije mogao da radi AntiAliasing i Anisotropic filtering tako detaljno kao R300. Takođe, NV3x čipovi su patili od mnogo većeg gubitka performansi kada se koriste ovi modovi. Sa CineFX 3.0 i sa novim poboljšanim Intellisample funkcijama, nVidia je dosegla nivo ATI-ja. Sada i nVidia može jednako dobro i brzo da radi osmostruki AntiAliasing i „16tap” Anisotropic filtriranje.

Poslednje unapređenje koje ćemo pomenuti vezano je za prikaz i stvaranje video materijala. Ovo je jedan od prvih čipova koji je sposoban da u većoj meri pomogne centralnom procesoru u kreiranju i prikazivanju MPEG 1, 2 ili 4, čak i DivX materijala. Posebno je značajno što je i ovaj deo čipa urađen programabilno, tako da je moguće unapređenje performansi kada se pojavi novi kodek. Na kraju, kao i svaki novi čip, i ovaj ima podršku za TV izlaz.

Sve ovo je izvedeno sa 220 miliona tranzistora i upakovano u čip površine 300 kvadratnih milimetara korišćenjem 0,13-mikronske tehnologije izrade. Čip komunicira sa DDR memorijom magistralom širine 256 bita. Predviđeno je da čip radi na brzinama do 400 MHz, u zavisnosti od verzije kartice. Za sada ih ima tri i zovu se 6800Ultra, 6800GT i „samo” 6800.

Verzija Ultra je, naravno, najbrža i njen NV40 treba da radi na 400 MHz, uz 256 MB DDR3 memorije koja je podešena na izuzetnih 1100 MHz. Jasno je koliko struje zahteva ova „beštija”, pa je nVidia morala da ugradi čak dva molex konektora za napajanje, dok u specifikaciji još piše da napajanje računara treba da bude sposobno da razvije snagu od čak 480 W! Sigurno je da je nVidia htela da se obezbedi od loših napajanja, međutim 6800Ultra će sigurno biti najvrelija kartica do sada. Zato će 6800Ultra modeli imati i posebne sisteme hlađenja.

Sledi 6800GT koji je nešto „mirniji”: GPU će raditi na 350 MHz, a memorija na 1 GHz. Ove kartice će koristiti isti PCB kao i 6800Ultra, ali ipak zahtevaju manje struje pa će imati samo jedan molex konektor. Najslabiji je 6800 čije će radne frekvencije biti 325 MHz za čip i 700 MHz za memoriju. Ove kartice će imati jeftiniji PCB i, naravno, samo jedan molex.

Takođe, pored nižih frekvencija rada, običan 6800 će biti usporen i isključivanjem četiri Pixel Shadera – rešenje slično onom koje je ATI primenio na X800Pro kartici. Iako će imati isti NV40 kao i GT i Ultra modeli koji će koristiti svih 16 pipelinea, na običnim 6800 će raditi samo 12.

Novu seriju kartica prate i novi ForceWare drajveri koji nose oznaku 6x.xx i ubedljivo su najmoćniji do sada. Pored toga što donose mnogo optimizacija za NV40, karakteriše ih i veliki broj raznih podešavanja kakva su se do sada viđala samo u posebnim programima poput RivaTunera.

Šta sve pobrojane tehnologije mogu u praksi, isprobali smo na dve GeForce 6800 kartice. Obe su stigle iz postrojenja Leadteka i nose oznake A400 TDH i A400 TDH Ultra. Po imenima se može pretpostaviti da su u pitanju običan 6800 i 6800 Ultra modeli. Po svemu sudeći, 6800GT još uvek ne postoji na tržištu jer su svi proizvođači do sada predstavili samo ova dva modela. Iako na prvi pogled liče, što ne čudi s obzirom na to da dolaze iz iste fabrike, ove dve kartice se dosta razlikuju. Kao što je to najavljeno, ne koriste ni istu štampanu ploču, ni komponente, a ni hlađenje.

A400 TDH Ultra je urađen na kvalitetnijoj štampanoj pločici, koristi 256 MB Samsungove DDR3 memorije deklarisane na 1,6 ns, ima dva DVI konektora i ogromni bakarni hladnjak s ventilatorom koji prekriva i slot pored AGP-a. GPU i memorija rade na predviđenim taktovima: čip na 400 MHz, a memorija na 1100 MHz. Koliko struje troši ovaj monstrum dobro pokazuje i činjenica da su i MOSFET tranzistori bili prekriveni bakarnim hladnjakom. Srećom, nije sve baš kako nVidia kaže jer priča o napajanju od 480 W nije tačna. Mi smo karticu probali s napajanjem Enermax snage 350 W, ali i sa Codegenom (spada u red kvalitetnijih „no-name” modela) od svega 300 W i kartica je radila u oba slučaja. Nismo sigurni zašto je nVidia sama sebi napravila problem zahtevajući znatno snažnije napajanje od onoga koje je stvarno potrebno, s obzirom na to da je praksa pokazala da je dovoljno i „kvalitetnih” 300 W.

Leadtek WinFast A400 TDH

Slabiji A400TDH je, kao što smo rekli, sličan, ali je sve „za broj manje”. Memorije ima „samo” 128 MB, izradio ju je Hynix i deklarisana je na 2,8 ns. Hladnjak je i dalje bakarni, ali je duplo tanji, te A400TDH neće onemogućiti montiranje neke druge PCI kartice u slot pored AGP-a. Od izlaza su tu, standardno, jedan VGA, jedan DVI i jedan S-VHS.

Obe kartice stižu u vrlo bogatim pakovanjima u kojima se nalaze i svi potrebni kablovi i drajveri. Tu su i četiri igre za prvu pomoć, od kojih su dve vredne pomena: Prince of Persia: Sands of Time i Splinter Cell: Pandora Tomorrow, koje spadaju u red hitova.

U radu su se kartice pokazale izuzetno. Od stabilnosti, preko kvaliteta prikaza, kao i performansi – sve je na najvišem nivou. Nemamo čak ni zamerki na toplotu koju ove kartice disipiraju. Zagrevaju se, međutim očekivali smo da budu vrele, posebno 6800Ultra. Na kraju, ispada da su 6800 sasvim regularne kartice, ništa toplije od 5950Ultra ili Radeona 9800Pro.

Najbolje smo ostavili za kraj – priču o performansama. Iako smo na testu od ATI-ja imali samo model X800Pro (X800XT kartice još se nisu pojavile), spremni smo da već sada tvrdimo da je nVidia napravila bolji čip. U svim testovima 6800Ultra apsolutno dominira, a razlike su od 10 do čak 50 odsto. Najmanje su razlike u Unreal Tournamentu 2004, međutim ovaj test očigledno najmanje zavisi od grafičke kartice, s obzirom na to da se svi testirani modeli nalaze u rasponu od 10 odsto. S druge strane, MadOnionovi testovi koji se još uvek najviše cene pokazuju izuzetne performanse NV40 čipova i veliku razliku u odnosu na ATI u 3DMark 2003 testu.

Pored toga što su brze, važno je to što su se 6800 kartice pokazale i kao kompletne. Ovoga puta se nije ponovila situacija sa 5950Ultra modela da u nekim testovima nVidia briljira, a u drugima je nekoliko puta sporija od konkurentskog modela. U odnosu na NV35, NV40 je mnogo moćniji i odlično balansiran čip koji radi brzo sve što se od njega traži. To je još jedan pokazatelj činjenice da je nVidia odlično shvatila gde su ranije napravljene greške, ali i da ume da ih ispravi.

Ponavljamo, nismo imali na testu X800XT karticu. Da jesmo, možda bi situacija bila drugačija. Ipak, izgleda da je nVidia ovoga puta napravila bolji posao. Na ovo ukazuje i poređenje običnog GeForcea 6800 i Radeona X800Pro – oba imaju 12 funkcionalnih pipelinea, ali ATI-jev pulen ima znatno više radne taktove.

Pored ovoga, 6800 i X800Pro su slični po performansama, ali po pitanju cene nisu u istoj klasi. Dok je GeForce 6800 najslabiji predstavnik serije 6800, kod Radeona je to mesto rezervisano za X800SE – kada se pojavi. Radeon X800Pro treba porediti sa 6800GT, kojeg takođe još uvek nema. Ova podela je urađena po cenama – najslabiji modeli koštaju ili će koštati oko 300 evra (6800 i X800SE), oni u sredini oko 400 (X800Pro i 6800GT), a najskuplji su oko 500 evra.

Sve ovo govori da je nVidia u prednosti, makar za sada. Njene kartice imaju bolje performanse i (ili) nižu cenu, a pri tom su tehnološki savršenije. Činjenica je da se ono što NV40 podržava a R420 ne još uvek ne koristi, niti će se uskoro koristiti. Ali, da ponovimo, nVidia je bolja i kada se posmatra samo ono što je trenutno u upotrebi. Neko će možda reći da nismo objektivni i da navijamo za američkog proizvođača (ATI je kanadska kompanija). To je tačno samo u izvesnoj meri – u neku ruku smo se zasitili dominacije ATI modela. Jednako smo navijali i za ATI kada su se Radeoni prvi put pojavili u verzijama 7200 i kasnije 8500. Uvek nam je drago kada se neki takmac vrati u trku i pokaže da je prerano otpisan, a mnogi su bili spremni da to tvrde pre izlaska NV40. Ali, svedoci smo toga da je nVidia takvima sada na vrlo jasan način zapušila usta i pokazala da još uvek ume da napravi odličan grafički procesor, što NV40 svakako jeste.

Saša UZELAC