Elektronski mali svet

Pedeset godina stara teorija malog sveta nedavno je eksperimentalno proverena i pomoću elektronske pošte. Time je objašnjeno kako smo međusobno povezani u životu, ali i na Internetu

Koliko je svet mali? Ovo pitanje ćete postaviti svaki put kada (na autobuskoj stanici, Internet forumu ili plaži) sretnete i upoznate potpunog stranca, a u razgovoru se ispostavi da imate nekog zajedničkog prijatelja i da ste, na opšte čuđenje, zapravo već bili međusobno povezani. Ako dobro razmislite, možda ćete zaključiti da su i svi ostali ljudi na svetu u nekoj vrsti uzajamne veze, pa da svako, upoznajući prijateljeve prijatelje i prijatelje njihovih prijatelja, posle dovoljno koraka može stići do bilo koje osobe. Zamislite da pokušate da elektronskom poštom stupite u kontakt s osobom koja živi na drugoj strani sveta, ali nemate njenu e-mail adresu. Da li je moguće da mejl uputite preko svojih elektronskih prijatelja i zamolite ih da ga prosledi dalje, svojim prijateljima, sve dok se tražena osoba ne pronađe? Liči na zaludnu igru, naročito kada je već tu Google. Međutim, to pitanje, kao i dilema koliko je svet mali, nisu samo stvar neozbiljnih spekulacija i mejl igara, već temeljni problem jedne ozbiljne matematičke teorije s mnogim primenama, pogotovo kada su u pitanju Internet tehnologije.

Šest stepeni razdvajanja

Stenli Milgrim, sociolog sa Univerziteta Harvard, izveo je još 1967. godine svoj čuveni eksperiment – sasvim nalik ideji nasumičnog slanja mejlova – kojim je prvi ispitao koliko je svet zaista „mali”. Nasumično izabranim pojedincima iz Omahe u Nebraski Milgrim je podelio identična pisma bez adrese i svakog zamolio da svoje pismo pošalje izvesnom berzanskom posredniku u Boston, identifikovanom samo imenom, zanimanjem i grubo određenim položajem. Pošiljaocima je rečeno da ako samog brokera ne poznaju, pisma proslede osobama za koje smatraju da bi mogle više znati o njemu, kako bi ih one, po istom principu, prosledile dalje. Kada je Milgrim započeo eksperiment, smatralo se da će pisma proći kroz stotine i hiljade ruku pre nego što (i ako) stignu do svog odredišta. Međutim, ogled je pokazao da je, u proseku, broj potrebnih koraka samo šest. To bi značilo da između svake dve slučajno odabrane osobe postoji samo „šest stepeni razdvajanja”. Ovaj intrigantni podatak prerastao je u svojevrstan kulturni fenomen, pa je čak postao i urbana legenda koja se dugo prenosila kao priča o pismima koja obilaze svet. Ljude u Americi posebno je uzbuđivala ideja da od njih samih pa do poznatih ličnosti iz sveta politike i šou-biznisa stoji samo šest koraka. Inspirisan idejom o „šest stepeni razdvajanja”, američki pisac Džon Gar napisao je 1990. godine istoimeni komad, a fraza o šest stepeni postala je česta u filmovima i knjigama. Pojavile su se i Internet igrice bazirane na ideji malog sveta, u kojima igrači imaju zadatak da se kroz što manje koraka povežu s filmskim zvezdama i drugim slavnim ličnostima (poznat primer je takva igra sa Kevinom Bejkonom: www.cs.virginia.edu/oracle/star_links).

Matematička teorija

U međuvremenu, Milgrimov eksperiment značajno je uticao na razvoj ideje o socijalnim mrežama, sačinjenim od uzajamnih veza među ljudima. Na značaj socijalnih mreža prvi je ukazao Anatol Rapaport, profesor na Univerzitetu u Čikagu, još 1951. godine, da bi njegov rad 1959. godine matematički opisali Paul Erdeš i Alfred Renji, dvojica mađarskih matematičara, ali je ideja o malom svetu širu popularnost u nauci stekla tek krajem XX veka. Interesovanje naučnika za fenomen „malog sveta” poraslo je 1998. godine, kada su Dankan Vots i Stiven Strogac objavili svoj sada već istorijski rad o socijalnim mrežama. Pitajući se kako jedna velika grupa cvrčaka na polju uspeva da se istovremeno oglasi, iskoristili su Milgrimovu ideju o „šest stepeni razdvajanja” i došli do zaključka da je bilo kakva zajednica, pa i ljudsko društvo, jedna velika socijalna mreža. Vots i Strogac su pri tom dokazali koliko su za uzajamnu povezanost bitna nasumična poznanstva u jednoj zajednici, usled čega su započela obimnija istraživanja socijalnih mreža. Međutim, pojedini stručnjaci nisu se slagali s postavkama ove teorije. Mark Bjukenen je u knjizi „Neksus, mali svet i slom nauke o mrežama” pokušao da ospori ideje Votsa i Strogaca, naročito kritikujući to što mnogi naučnici, samo zbog rastuće popularnosti ideje o „šest stepeni razdvajanja”, primenjuju teoriju „malog sveta” svuda gde stignu. On se posebno usprotivio tumačenju Interneta kao socijalne mreže, smatrajući ga daleko kompleksnijom pojavom. No, poslednje istraživanje Dankana Votsa, sprovedeno upravo na Internetu, pokazalo je da Bjukenenova kritika nije opravdana.

E-mail istraživanje

Tokom protekle godine, Dankan Vots, sada zajedno sa Piterom Šeridanom Dodsom, izveo je istraživanje na Univerzitetu Kolumbija kojim je pokušao da ponovi eksperiment Stenlija Milgrima, ovog puta – na Internetu. Čak 61.168 dobrovoljaca iz 166 zemalja učestvovalo je u obnavljanju Milgrimovog eksperimenta putem e-maila, a na adresu 18 ciljnih osoba upućeno je 24.000 poruka. Pokazalo se da je toliki broj učesnika neophodan, pošto su uspostavljena svega 384 e-mail lanca. Tipična dužina lanca, pokazalo se u „e-mail eksperimentu”, iznosila je između pet i sedam, što potvrđuje rezultat koji je dobio Stenli Milgrim pre trideset pet godina. Međutim, najuspešniji lanci su u proseku bili dugi oko četiri koraka, što je novo saznanje. Istraživači ovaj manji broj stepeni razdvajanja objašnjavaju činjenicom da kraći lanac ima veću verovatnoću da se sastavi, a da će e-mail lakše stići do dobro društveno povezane osobe, nego do osobe koja je usamljena. To što većina mejlova nije stigla na odredište, Dods i Vots objašnjavaju nedovoljnom zainteresovanošću svih učesnika u projektu.

Psihologija

Pokazalo se da je najviše mejlova primio jedan profesor na poznatom američkom univerzitetu, koji je zbog svoje velike društvenosti i mnogih poznanika verovatno bio najlakše dostižan. Na osnovu toga, istraživači su zaključili da, iako se globalnom socijalnom mrežom može kretati relativno brzo (u svega četiri do šest koraka), njene mogućnosti će biti iskorišćene samo u skladu s pređašnjim poznavanjem socijalne mreže i motivacijom da se ostvari kontakt. Dakle, Vots i Dods su pokazali da je moguće uputiti mejl nekoj osobi, a da njena adresa nije unapred poznata. Međutim, kao što je pokazalo istraživanje, ako je ciljna osoba usamljenik s malo poznanika, mejl će mnogo teže stići do nje, što je sasvim nov rezultat za teoriju socijalnih mreža. Ovi zaključci, dobijeni elektronskim putem, uvode psihologiju u oblast koja je od Milgrima naovamo bila strogo matematička. Pedesetak godina, koliko istraživanje socijalnih mreža ukupno traje, dovelo je do toga da se štošta sazna o načinima na koje su ljudi uzajamno povezani, što u zbilji što elektronskim putem. Poslednja istraživanja otvaraju sve veći broj mogućnosti za primene teorije malog sveta. Neke od njih su razvoj novih načina za pretragu Interneta, unapređenje neuronskih mreža, bolja raspodela svetskog bogatstva, zaustavljanje širenja epidemija i razbijanje terorističkih mreža. Više podataka o tome može se pronaći na adresi www.smallworld.columbia.edu, gde se nalazi zvanična prezentacija Vots- Dodsovog e-mail eksperimenta.

Slobodan BUBNJEVIĆ