Abit NF7-S2

U svakoj diskusiji među ljudima, bilo da je vezana za automobile, hranu ili letovanje, postoje neki uopšteni standardi kvaliteta. Neki proizvodi i modeli su reper i okosnica svake priče, pogotovu kada su u pitanju računari i računarske komponente. Da li je nešto bolje ili lošije, određuje se poređenjem s nekom standardno dobrom komponentom U slučaju Socket A matičnih ploča to je neosporno Abitov NF7.

Sada će „skočiti” masa zaljubljenika u Epox 8RDxx modele ili možda poneko ko još uvek smatra Asus, Gigabyte ili Microstar najboljim izborom za AMD procesore. Međutim, mi smo duboko ubeđeni da od NF7 nema boljeg izbora. Jeste da nakon nekoliko meseci ventilator na „north bridge” čipu u 90% slučajeva počne da bruji i da ovo nije jedina bubica NF7, ipak, retko je koji vlasnik NF7 ili NF7-S (S je oznaka za nešto bolje opremljen model) posle nje kupio drugu Socket A ploču ili je nije poželeo kada je sastavljao svoju (ili komšijinu) konfiguraciju sa AMD procesorom. Ukoliko se neko i ne slaže s ovim, ipak će morati da prizna da je svaki put kada je pokušavao da objasni zašto je neka druga ploča najbolja morao da kaže: „Pa bolja je i od Abita NF7”.

Ova priča je značajna jer kad nešto što važi za dobro dobije naslednika i zamenu, mnogo se „obrva namršti”. Javljaju se pitanja: „Može li to bolje?”, „Šta uopšte treba promeniti?” i, konačno, „Kome treba bolja ploča?”. Zanimljivo je što se ova situacija već dogodila, samo što masa korisnika nije toga ni svesna. Pre skoro pola godine pojavio se naslednik jačeg modela NF7-S. Ime je promenjeno u AN7, a i pored toga što je bio noviji i nešto boljih mogućnosti, malo ko se odlučivao za njega. Čak i kada je cena potpuno spala na nivo starijeg modela, svi su i dalje kupovali stari dobri NF7-S. Jednostavno, NF7 je bio sinonim proverene performanse, stabilnosti i overklok mogućnosti, pa niko nije želeo da rizikuje sa „ma, sigurno je on dobar, ali neka” AN7. Tako je ova ploča prošla nezapaženo.

Ipak, Abit se ne predaje i spremio je novog naslednika koji je ovih dana stigao i u naše krajeve. Ovoga puta, ljudi u Abitu su bili malo oprezniji pa nije učinjena ista greška s novim imenom već je zadržano staro ime NF7 i dodat je nastavak S2.

Abit NF7-S2

Čip-set: NF2 Ultra400 + MCP RAID Ostalo: LAN 10/ 100 Mb, 5.1 zvučna podrška

Iako deluje kao da je u pitanju zamena za model s dodatkom S, ipak je NF7-S2 tu da u penziju pošalje standardni NF7. Ranije je S označavalo kvalitetniji južni most – umesto običnog MCP, NF7-S je imao MCP-T. Ovoga puta, u pitanju je najnoviji MCP-RAID južni most, čija je glavna odlika integrisana Serial ATA i RAID podrška. Ovo je urađeno na najvišem nivou, podržani su RAID 0, 1, 0+1 i JBOD varijante, i to tako da je moguće kombinovati diskove na različitim kontrolerima. Na primer, RAID 0+1 je moguće napraviti sa dva klasična IDE diska i dva SATA. Druga strana medalje je izbacivanje Soundstorma i FireWire podrške koje je imao stari NF7-S, ali, kao što smo rekli, NF7-S2 je naslednik obične NF7, ne verzije S.

Postoji i nešto bolja verzija NF7-S2G koja, pored svega što poseduje S2, ima i gigabitni mrežni kontroler (za S2 je maksimum 100 Mb). Štampana ploča je nova, liči na starije PCB koje su korišćene za NF7 i AN7 modele, ali je ipak dovoljno drugačija. Kvalitet je ostao vrhunski, a zadržan je i prepoznatljivi narandžasti lak. Nažalost, jedan od najvažnijih delova matične ploče, napajanje, osetno je oslabljeno. Umesto trofaznog napajanja, na NF7-S2 je ono samo dvostepeno, što je osobina koju će mnogi napredniji korisnici dočekati „na nož”. Nemoguće je unapred znati da li će ovo imati uticaja na stabilnost sistema kada je on overklokovan, ali će sigurno razočarati zaljubljenike u Abit. Napomenućemo da šanse da jednostavnije rešeno napajanje ima problema prilikom standardnog rada, na deklarisanim frekvencijama, ne postoje. Pitanje je samo kako će se ponašati u „graničnim uslovima”, tamo gde je NH7 gotovo uvek briljirao.

Raspored je nešto bolji nego kod NF7, IDE konektori su sklonjeni na ivicu ploče i zarotirani tako da se sada ploča ne krivi kada se manipuliše IDE kablovima, a džamper ClearCMOS sada je lakše dostupan. Konačno je i jedan FAN konektor našao svoje mesto uz donju desnu ivicu ploče, dok ih NF7 tamo nije imao. Uklonjen je i popularni „drndavi” ventilator sa severnog mosta, a njegovo mesto je zauzeo masivni aluminijumski hladnjak. I južni most sada ima hladnjak, manjih dimenzija, ali interesantniji – rebra su urađena tako da piše „Abit”. Vrlo originalno, ali u svakom slučaju, sva ova unapređenja su u senci slabije rešenog napajanja. Od dodatnih kontrolera tu su VIA VT6107 koji je tu da obezbedi Ethernet mogućnosti i ALC658 za 5.1 zvučnu podršku.

BIOS matične ploče su još jedan od „usvojenih” standarda u krugovima PC entuzijasta. Kao i sve ostale u poslednje dve godine, i NF7-S2 ima SoftMenu u verziji III, koji u odnosu na onaj kod NF7 ima nekoliko unapređenja, ali i nekoliko stvari koje predstavljaju korak nazad. Napon procesora je sada moguće podići do +12 odsto što je u slučaju popularnih Athlon 2500+ procesora svega oko 1,85 V, a to je u nekim slučajevima nedovoljno. S druge strane, sada je memoriju moguće podići na 3,2 V (maksimum za NF7(-S) je 2,9 V). Promena napona čip-seta i AGP slota je ostala približno ista pa je maksimum u oba slučaja 1,85 V. Ukupno, čini se da će NF7-S2 biti korektan za overklok, ali ne mnogo više od toga.

Zanimljiva su unapređenja BIOS-a predstavljena na modelu AN7, FanEQ koja omogućavaju kontrolu brzine okretanja svakog od ventilatora (ukupno tri) koji su zakačeni direktno na matičnu ploču, bilo ručno, podešavanjem broja obrtaja, bilo automatski, u zavisnosti od temperature. Ovo omogućuje da se svi ventilatori, na primer, okreću sa 50 odsto brzine kada je temperatura ispod 55°C i 100 odsto brzine kada temperatura pređe ovaj podeljak. Ovo je svakako korisna opcija koju će koristiti svi oni koji imaju brze ventilatore za potrebe teškog opterećenja računara, ali koji pri tom imaju i periode kada računar radi na minimumu snage, tj. ne disipira toliko toplote i ne traži da ventilatori rade na maksimumu.

Performanse u radu su ostale na istom nivou s obzirom na to da severni most nije menjan. Jedino (malo) ubrzanje doživeo je rad s diskovima, i to samo kada se koriste SATA modeli, što je sigurno zasluga novog integrisanog SATA kontrolera.

Konačno, pitanje je da li će NF7-S2 uspeti da zameni NF7? Naše mišljenje je da neće u potpunosti, makar ne kod one populacije kod koje je do sada uživao najviše pažnje. Sa slabijom naponskom jedinicom, pasivnim hladnjakom na severnom mostu i svega +12 odsto povećanja napona Vcore, teško da će bilo koji ozbiljniji „napredniji” korisnik biti zadovoljan. S druge strane, ovakav kakav je, NF7-S2 će svakako zadovoljiti sve „običnije” korisnike i približiti „Abit mogućnosti” široj publici jer su mu olakšanja u odnosu na NF7 snizila cenu. Cena je i dalje viša od one koja „krasi” običan NF7, međutim SATA kontroler i poboljšanja u BIOS-u su svakako dovoljan razlog da se doda tih nekoliko evra. S druge strane, pravi entuzijasti i zaljubljenici u vrhunski hardver i dalje će priznavati samo i jedino NF7 i kupovati ga dok god ga bude na tržištu. Nažalost, sve govori da će ga biti sve manje jer se cela proizvodnja preusmerava na na AN7, NF7-S2 i NF7-S2G, ali još više na modele namenjene Athlon 64 procesorima kojih ima sve više i koštaju sve manje. Kada se to desi, NF7 će sigurno dobiti počasno mesto u Abitovoj „Hall of fame” sobi, verovatno pored modela BH6, BX133 i KT7-A. Jer, poput njih, NF7 je bio i ostaće čist klasik.

Saša UZELAC