Poigravanje s imanentnim parapsihološkim potencijalima u čoveku može bolje da se reši kroz igru, a svedoci su svi koji su probali predfinalne verzije Second Sighta i Psi-Opsa ili ih igrali na Xboxu ili Playstationu 2. Akcione igre s pogledom u trećem licu, koje pored upotrebe oružja omogućavaju (doslovno) korišćenje mozga za obračun s likovima koji vam ne misle dobro, deluju iznenađujuće adekvatno u verziji koja je portovana za PC. Za razliku od Second Sighta o kojem smo pisali u prošlom broju, Psi-Ops: The Mindgate Conspiracy deluje još budžetnije i za klasu kompleksnije.

Igra najviše podseća na Jedi Knight spušten na Zemlju, smešten u blisku budućnost i dopunjen elementima vojnog shootera u trećem licu. U ulozi ste Nika Skrajera, Psi-Ops operativca koji je dozvolio da mu obrišu memoriju i usade lažna sećanja za potrebe infiltracione misije. Naš junak samo tako ima šansu za ubacivanje u redove nekakvih megaterorista koji imaju razvijene mehanizme za detektovanje agenata. Na samom početku igre Nicku se pridružuje koleginica iz matične jedinice (u ulozi double agenta), daje mu hemikaliju koja polako pokreće proces vraćanja sećanja i povraćaj parapsiholoških moći... Prilično dobro objašnjenje i motiv za njihovo postepeno sticanje kroz igru.

Pored oružja, čija upotreba ne nadilazi neki zamišljen shooterski prosek, glavna atrakcija igre su parasposobnosti koje ćete lagano otključavati: telekineza, pirokineza, zaposedanje protivnika, lečenje... Borbu s protivnicima i terenske puzzle možete rešavati na razne načine, koristeći moći, oružje ili kombinaciju ova dva faktora, čime je obezbeđena blaga nelinearnost pri prelaženju sedam velikih nivoa igre.

S grafičke strane, nasleđe s konzola se vidi kroz teksture prosečnog kvaliteta i engine koji ne iskorišćava pun potencijal modernog PC-a. Ovo jeste mana, ali je uspešno kompenzovana atraktivnim sadržajem i opštim osećajem koji je u najmanju ruku natprosečno dobar.

Miodrag KUZMANOVIĆ