Gordian Knot Codec Pack 1.9, DivX Total Pack 2.0, K-Lite Codec Pack 2.35, Nimo Codec Pack Build 9 Beta 1, The Codecs 2.6, Matroska Pack Full 1.0.3, ACE Mega CodecS Pack Professional Edition 6.03

Nekoliko jednostavnih trikova za dobijanje titlova na ekranu

U prošlom broju „Sveta kompjutera”, u okviru teksta o DVD enkoderima, bavili smo se postupkom konverzije kompresovanih AVI fajlova u DVD format odnosno programskim rešenjima koja se koriste za tu svrhu. Kao što smo na kraju zaključili, osnovna mana ovog tipa ostvarenja, pored sporosti u radu, ogleda se u nepostojanju podrške za rad sa tekstualnim datotekama što ceo proces većini populacije kod nas čini uzaludnim i nezanimljivim. Međutim, već smo nagovestili da rešenje ovog neugodnog problema postoji, a ono se ogleda u korišćenju eksternih alatki – tzv. DirectShow filtera koji služe za preduzimanje širokog spektra specijalnih akcija u realnom vremenu tokom reprodukcije („peglanje” prikaza, širenje/skupljanje slike, korekcija boja, prikazivanje titlova...). Postupak kojim ćemo se baviti u ovom prikazu praktično se može primeniti na bilo koje ostvarenje slične namene, a mi smo rešili da kao primer iskoristimo čuveni ffdshow (više o ovom programu mogli ste da pročitate u SK 12/2003).

Kao što smo to već više puta ponovili, ffdshow predstavlja skup DirectShow filtera, ali, u poslednje vreme, i mnogo više od toga. Najnovije verzije ovog popularnog alata dolaze u paketu sa nezavisnim programskim rešenjima (VirtualDUB-om, na primer), pa čak i sa sveobuhvatnom podrškom za video-kodeke (počelo se stidljivo od XviD kodeka koji nakon instalacije ffdshowa nije bilo potrebno instalirati posebno da bi se filmovi pakovani ovom metodom reprodukovali na računaru). Najnovija verzija „programa” nosi oznaku 20050113 i može se downloadovati s adrese www.free-codecs.com/FFDShow_download.htm, 3 MB. Međutim, važno je napomenuti da za radnje kojima ćemo se mi baviti nije od presudnog značaja posedovanje up-to-date izdanja, već će sasvim lepo „leći” i neka od starijih verzija. Ipak, pre nego što pređemo na opis samog postupka, pozabavićemo se radnjama koje nisu u direktnoj vezi s njim, ali i te kako mogu da utiču na krajnji ishod.

Pripremne radnje

Ukoliko vam sfera interesovanja nalaže svakodnevno „prčkanje” po raznorodnom video-materijalu (DivX filmovima, MPEG-2 sadržaju), vrlo je važno voditi računa o broju i tipu kodeka i programskih alata instaliranih na sistemu kako bi se izbegle veoma česte konfliktne situacije. Nije redak slučaj da se pojedini kodeci ili softverska rešenja ne slažu jedni s drugima, te da njihovo „druženje” na sistemu zna da bude uzrok brojnih nepravilnosti u radu i stresnih situacija. Pri tome ne mislimo samo na gubljenje mogućnosti reprodukcije, već i na probleme koji mogu da nastanu prilikom korišćenja obradnih radnji (konverzija, (re)kompresovanje...).

Osnovna stvar koju svaki korisnik mora da zna jeste da li na svom računaru želi samo da uživa u reprodukciji video-sadržaja ili povremeno ima potrebu da uplovi u svet kompresije/konverzije. U slučaju standardne kućne upotrebe (prevashodno reprodukcije), kod korisnika sa nižim nivoom znanja preporučljivo je kao podršku za reprodukciju široke lepeze multimedijalnih fajlova instalirati jedan od multifunkcionalnih (besplatnih) kodek paketa koji sadrže sve što je potrebno (a često i više od toga) za nesmetanu reprodukciju. Pored većine korišćenih audio-video kodeka, ovde se često nalaze implementirane podrške za retke formate zapisa, tako da korisniku preostaje samo da se zavali u fotelju, zaboravi na tehničke podatke i uživa u prezentovanom sadržaju.

Ne postoji generalno dobar savet koji možemo da vam damo vezan za to kako da izaberete pravi paket za instalaciju, ali bi bilo dobro pre njegovog preuzimanja s Interneta proveriti spisak podržanih kodeka i alata i zatim doneti odluku kom se jatu prikloniti (u ovom slučaju od neprocenjive važnosti biće podaci na adresi www.free-codecs.com). Ovde se može izvršiti podela na dva tabora: postoje paketi koji nude samo osnovnu podršku i oni koji sadrže alate za koje većina nas nikad nije ni čula. U našoj tabeli nalazi se spisak trenutno najpopularnijih i najkorišćenijih kodek paketa, kao i Internet adrese s kojih se oni mogu preuzeti.

Drugu grupu korisnika čine oni koji povremeno imaju potrebu za konvertovanjem ili kompresijom materijala. Njima ne bismo mogli da preporučimo instaliranje pomenutih kodek paketa, prvenstveno zbog gužve koju oni prave na sistemu, ali i zbog eventualne nekompatibilnosti s alatkama za obradu video-materijala. Zbog toga je preporučljivije izvršiti ručnu instalaciju željenih kodeka i sistem postaviti u optimalno stanje po sopstvenom nahođenju i potrebama. Naravno, prilikom instalacije ne treba preterivati s „naguravanjem” alatki i treba se držati samo onih kodeka/alata koji će se zaista koristiti prilikom obradnih akcija. U tom slučaju, spisak audio-video kodeka zavisiće samo od vas i vaših potreba, ali treba voditi računa o tome da se neki osnovni uvek nađu na listi, kao i da se redovno vodi briga o njihovom osvežavanju preuzimanjem novih verzija s Interneta. Ono bez čega sigurno ne možete jesu bazni XviD (www.xvid.org) i DivX kodeci (www.divx.com), kao i podrška za AC3 zvučni standard (preporučujemo AC3Filter 1.01a RC5, www.free-codecs.com/download/AC3_Filter.htm, 433 KB) odnosno MP3 format (dobro će poslužiti i LAME MP3 Encoder 3.97 alpha 5, www.free-codecs.com/download/Lame_Encoder.htm, 576 KB). Kada je DivX kodek u pitanju, treba naglasiti da se on izrađuje u dve varijante: Free (7,32 MB) i Pro (7,06 MB, 20 dolara). Prva je namenjena isključivo kućnim korisnicima i uživanju u reprodukciji brojnih DivX filmova, dok je druga rezervisana za one koji se bave izradom sopstvenog materijala ili prepakivanjem postojećeg. Naravno, to ne znači da se i iz Free verzije ne može izvršiti kompresovanje materijala, već samo da je broj uključenih funkcija nešto siromašniji, a samim tim su i izlazni rezultati manje kvalitetni. Kada je XviD u pitanju, stvari stoje donekle drugačije (čitaj: povoljnije). Ovaj MPEG-4 standard nudi bolji kvalitet slike, a uz to je u potpunosti besplatan za krajnjeg korisnika. Za razliku od DivX-a koji je vlasništvo DivX Networksa i čija sudbina zavisi od grupe ljudi, XviD se nalazi u javnom vlasništvu i može se naći u nekoliko različitih varijanti. U najpoznatije svakako spadaju Koepi’s XviD Codec (www.koepi.org/xvid.shtml, 627 KB) i Nic’s XviD Codec (nic.dnsalias.com/xvid.html, 355 KB), a možete se odlučiti za bilo koju od njih.

Logično, spisak kodeka se ovde ne završava i lista se po potrebi može proširivati dodatnima. Prvenstveno mislimo na sve rašireniji MPEG-2 standard (pored rasprostranjenog ali komercijalnog Elecardovog rešenja, možete probati i besplatni Stinky’s MPEG-2 Codec 1.2.0.79, www.free-codecs.com/download/Stinky_MPEG_2_Codec.htm, 100 KB), Ligos Indeo Codec 5.11 (www.free-codecs.com/download/Ligos_Indeo_Codec.htm, 1,97 MB) itd. Potrebe su jedina granica.

Konačno, titlovi

Nakon naoružavanja potrebnim kodecima i alatima, jedino što preostaje jeste podešavanje ffdshowa tako da se u toku procesa enkodiranja DVD sadržaja omogući pravilno učitavanje tekstualnih datoteka sa prevodima i njihovo „lepljenje” na sliku. Važno je istaći da se to u principu obavlja samo jednom te da je intervencija korisnika potrebna isključivo u situacijama kada se vrše kozmetičke izmene poput korekcije boje i veličine slova ili, recimo, njihovog položaja na ekranu. Pristup brojnim podešavanjima obavlja se putem odgovarajuće ikonice na systrayu (ukoliko postoji aktivna reprodukcija na desktopu) odnosno pozivanjem Properties panela opcijom Configuration lociranom u instalacionom direktorijumu programa. Od brojnih opcija nas jedino interesuje sekcija Subtitles tako da ćemo se zadržati na njenom opisu.

Mora se priznati da su se autori zaista potrudili da u okviru nje implementiraju gotovo sve opcije koje će vam ikad zatrebati za fino štelovanje ispisa titlova na ekranu. Zbog enormnog broja opcija, radi lakše navigacije, Subtitles sekcija sadrži i tri podoblasti: Text, Font i Vobsub, kojima ćemo se pozabaviti nešto kasnije. Prva stvar koju treba uraditi jeste definisanje direktorijuma u kojem se nalaze titlovi. Vrlo fleksibilna Search rutina dozvoljava određivanje neograničenog broja različitih lokacija na hard disku ili jednostavno upisivanje željenog direktorijuma svaki put kada se ukaže potreba. Međutim, lepu stvar predstavlja činjenica da ffdshow vrši automatsko učitavanje titlova svaki put kada se naziv reprodukovanog fajla poklapa s nazivom titla, naravno pod uslovom da se ovaj nalazi u istom direktorijumu ili u direktorijumima definisanim pod Search in linijom. Zbog toga je vrlo važno izvršiti pravilno definisanje direktorijuma kako bi program, u trenutku započinjanja procesa enkodiranja, znao odakle da „povuče” potrebne informacije, ali i da bi se izbeglo pozivanje Properties panela pre svake reprodukcije.

Sledeća bitna stvar jeste definisanje položaja titla na ekranu, što se obavlja uz pomoć dva klizača (horizontal i vertical position). Dodatna pažnja mora se posvetiti vertikalnom položaju jer ako se usvoje vrednosti suviše blizu donje ivice ekrana, moguće je da pojedine linije prevoda prilikom reprodukcije u kućnim DVD uređajima ne budu vidljive na TV ekranu (iako je na računaru sve u redu). Ovo se odnosi isključivo na situacije kada se za ispis titlova koriste tzv. leftovers – tačnije crna traka ispod same slike (po defaultu titl će se ispisivati preko slike, poravnat s njenom donjom ivicom, što može prilično da smeta kod filmova niže ulazne rezolucije). Ukoliko želite da iskoristite ovu mogućnost, prvo je potrebno postaviti vrednost opcije Letterbox na 4:3, a zatim i čekirati opciju Process whole image kako bi se i praktično omogućilo korišćenje delova ekrana koji nisu zauzeti slikom za rad (ispisivanje titlova).

Već smo rekli da sekcija Subtitles sadrži i tri podoblasti: Text, Font i Vobsub. Iako nisu od prevelikog značaja za tok procesa, napomenućemo da se iz ovih sekcija može pristupati opcijama za korekciju sadržaja tekstualnog ispisa (Text) odnosno radu sa Vobsub tipom fajlova sa prevodima (Vobsub). Posebno značajnim mogu se pokazati opcije iz Text sekcije za korekciju gramatičkih grešaka, automatsko „razbijanje” predugačkih linija teksta na više delova, određivanje praznog prostora između linija, definisanje ponašanja programa u slučaju preklapanja vremenskih vrednosti itd. Ipak, mnogo važnije su opcije koje se nalaze u okviru sekcije Font jer od njihove pravilne postavke zavisi kvalitet vizuelnog doživljaja tokom reprodukcije. Nezaobilaznom izboru tipa fonta (može se iskoristiti bilo koji instalirani font) pridodate su opcije za promenu veličine, debljine ispisa (u čak devet koraka), boje, dodavanje senki (uz određivanje intenziteta) i slično. Ne treba zaboraviti ni opciju Charset čijim se setovanjem na vrednost Easteurope omogućava ispis naših slova.

Na kraju, da bi definisana podešavanja postala aktivna, potrebno je izvršiti „čekiranje” sekcije Subtitles klikom miša na prazan kvadratić pored naziva i pritisnuti dugme Apply. Ostalo je još samo da željenu video datoteku učitate u program za enkodovanje, odradite posao kao svaki prethodni put i prepustite automatizaciji ffdshowa da izvrši postavljeni zadatak „lepljenja” titlova. Ukoliko koristite program WinAVI (što vam toplo preporučujemo), za vreme trajanja procesa, uključivanjem opcije Open the preview window, na ekranu možete da vidite kako se titl pojavljuje tačno na željenim mestima.

• • •

Postupak ubacivanja titlova prilikom procesa enkodiranja DVD naslova, iako nije jasno naznačen iz brojnih softverskih alatki za DVD enkodiranje, veoma je jednostavan i pouzdan. Ukoliko ste dobro izvršili sve pripremne radnje, posao enkodiranja materijala, sa sve titlovima, svešće se na rutinsku radnju za koju vam neće biti potrebno više od nekoliko klikova mišem. Kao šlag na torti u celoj priči dolazi i podatak da je opisani postupak primenjiv u sprezi s bilo kojim programom iz klase opisanih u prošlom broju, kao i sa brojnim sličnim ostvarenjima koja nismo opisali, a mogu se naći na Internetu.

Vladimir PISODOROV