Fenomen koji je pre tri godine potpuno redefinisao pojam stealth akcione igre ove godine će prerasti uske kompjuterske okvire, ulećući u totalni mainstream putem igranog filma koji se uveliko priprema. Biće to prva ekranizacija nekog dela Toma Klensija čija osnova nije knjiga. Atraktivan tehno-triler univerzum stvoren kroz prva dva nastavka Fišerovih avantura tako postaje deo opšte kulture, što predstavlja adekvatnu nagradu za mukotrpan (ali profitabilan) trud autorskih timova koji su ovu franšizu razradili na ovako uspešan način.

Splinter Cell: Chaos Theory, najnoviji naslov u ovom plodonosnom nizu, početkom aprila kreće u prodaju u verzijama za PC, Xbox i PS/2. Iako su prethodni delovi rađeni pre svega za Xbox, pa potom portovani za PC i Playstation 2, razvoju trećeg dela se pristupilo na donekle drugačiji način, odvojeno za svaku platformu. To znači da PC verzija neće patiti od kompromisa vezanih za hardverska ograničenja jer je od prvog dana projektovana u takvoj formi. Dokaz da ovo nije novinarska patka jeste demo verzija igre koja nudi jednu single-player misiju.

3D engine koji pokreće novi Splinter Cell je, u najmanju ruku, apsolutno zapanjujuće parče softvera, za klasu bolje od onoga koje je pokretalo prethodna dva nastavka. Svetlosno mapiranje je potpuno redizajnirano, što u kombinaciji sa stopostotnim korišćenjem ultradetaljnih tekstura daje fantastičan rezultat. Ovo, naravno, podrazumeva drastično veću hardversku zahtevnost, ali mislimo da se niko neće previše buniti. Iako je core gameplay ostao gotovo isti, Sem Fišer je dobio dosta novih mogućnosti za kretanje, prostornu i objektnu manipulaciju, novu dozu techno-gadgeta, uz čuvenu modularnu pušku koja sada izgleda drugačije. Najveći novitet u arsenalu je, paradoksalno, običan nož koji služi za stealth killove, razvaljivanje brava (nova opcija), bušenje rezervoara (na strujnim agregatima u demou) i rasecanje mekih površina radi pravljenja prolaza (šatorska krila i slično). Fišerov famozni headgear je, pored pasivnog noćnog i termalnog moda, dobio još jedan filter, a pogled kroz sva tri moda sada izgleda mnogo realnije, stvarajući blag efekat ribljeg oka uz redukciju perifernog vida (što deluje mnogo realnije od efekta primenjenog u prve dve igre). AI protivnika je takođe potpuno reprogramiran: sada mnogo bolje reaguju na promene u okruženju, primećujući (pored svetla i zvuka) i stvari kao što su otvorena vrata koja su ostavili zatvorena.

Miodrag KUZMANOVIĆ