Igrači koji su voleli The Suffering, a mrzeli Silent Hill imaju još jedan razlog da dignu čašu uvis: na HDD-ove im uskoro dolazi svež i kvalitetan survival horror bez ikakvih tragova bolesnih japanskih tripova. Razvijan od strane evropskih autora, Ubi Softov Cold Fear je ušao u finalnu fazu razvoja, a sudeći po prerelease verziji, u pitanju je sure-fire hit s gomilom sjajnih fazona i uspešno rešenim kontrolnim sistemom, što je redovna rak-rana ovakvog tipa igara.

Literarna podloga je prilično nestandardna. Tom Hansen, pripadnik obalske straže, prima S.O.S. signal sa ruskog kitolovca u Barencovom moru. Njegov tim uskoro pristaje na naoko napušteno plovilo, a zbog nemirnog mora momci gotovo odmah ostaju bez podrške patrolnog broda koji ih je doveo na lokaciju. Lokalni radio-chatter ubrzo biva popunjen puškaranjem i kricima, od kojih bar pola ne deluje kao proizvod nekog Božjeg stvorenja...

Prvih pet minuta igranja near-gold verzije naprosto oduševljavaju: početno lomatanje na palubi broda koju zapljuskuju talasi i horizont koji se ritmički ljulja u maniru nemirnog mora nisu samo eye candy, već predstavljaju snažan ometajući gameplay faktor i generator specifične vrste teskobe koja karakteriše igru. Kiša koja poliva vaš lik na ekranu i ostavlja mrlje na kameri koja vas prati, udari vode koji vas lepe na zidove palube i ogradu i ledeni vetar gotovo se osećaju u kostima. U trenutku kada se konačno budete probili do prvog ulaza u zaklonjen prostor, zaista ćete se osećati pokislo, promrzlo i zbunjeno. No, pravi problemi će početi upravo tada...

Klasičan 3^rd person pogled s kamerom koja se automatski i nefleksibilno centrira sa svakom promenom ekrana ovde je obogaćen mogućnošću za instant tranziciju u perspektivu prvog lica koju dobijate kada potegnete oružje. Time automatski dobijate opciju za samostalnu rotaciju perspektive, nišanjenje (oružje ima laserski nišan) i osvetljavanje terena oko sebe baterijskom lampom koja je takođe prilepljena na pucaljku. Ovaj sistem donekle podseća na fazon koji je primenjen u Outcastu, sa izuzetkom promene perspektive radi bolje preglednosti.

Borba s prirodnim i natprirodnim protivnicima je otežana zbog konstantnog ljuljanja broda, ali situaciju možete delimično ispraviti hvatanjem za neki deo eksterijera (šipku i sl.) i otvaranjem vatre uz ovakvu autostabilizaciju, što je još jedna u nizu dobrih ideja koje imaju dodirnu tačku s realnim svetom. Autorima Cold Feara se mora dati dosta kredita za inventivnost: pokušali su (i uspeli) da klasičnom konceptu survival horrora daju dodatnu dimenziju statičkog okruženja koje se bori protiv vas, uz intrigantnu priču koja nije polupana od prvog do poslednjeg slova (Silent Hill), već vas skladno vodi linearnom stazom od mogućnog ka neverovatnom.

Miodrag KUZMANOVIĆ