Legenda među igrama konačno na bioskopskom platnu

Puristi će se verovatno smejati promotivnim navodima da je Doom bio prvi FPS (znamo da je to bio Wolfenstein 3D), ali ni najpedantniji neće moći da spore da je baš ovaj slavni naslov iz id Softwarea započeo novu eru u svetu kompjuterskih igara, eru tokom koje su akcione igre u prvom licu godinama bile neprikosnoveni kraljevi prodaje i popularnosti. Fenomen na globalnom nivou bio je takav da su prodavnice sem kopija igara, nastavaka i ekspanzija plavili najrazličitiji proizvodi sa Doom tematikom i etiketom, od igračaka do knjiga. Doom je bio prva igra van Japana čiji su tvorci postali slavne ličnosti u pravom smislu te reči.

Pretvaranje igara u filmove tradicionalno je težak posao jer se u praksi mnogo puta pokazalo da je nemoguće i zadovoljiti ljubitelje predloška i napraviti kvalitetan film. Film „Doom” (premijerno prikazan na ovogodišnjoj filmskoj smotri „Cinemania”) pravljen je tako da sačuva osnovne elemente i ikonografiju igre, ali na prvom mestu uvek je bilo stvaranje dobrog akcionog filma. Priča je smeštena u poznat okvir, korišćen u svim igrama ovog serijala. Nešto loše se desilo u istraživačkoj bazi Olduvai na Marsu. Union Aerospace Corporation na lice mesta šalje Rapid Response Tactical Squad – elitni odred marinaca – da istraži šta se desilo i spreči širenje potencijalne opasnosti. Saznanje da su zapravo naučnici otvorili kapije pakla i suočavanje sa hordama demona unosi razdor u redove specijalaca. Njihov vođa Sarge želi da što efikasnije izvrši svoja brutalna naređenja, dok će njegova desna ruka John „Reaper” Grimm pokušati da spase preživele, među kojima je i njegova sestra Sam. Uloga okorelog Sargea poverena je Dwayneu „The Rock” Johnsonu (Scorpion King), dok „dobričinu” Reapera tumači Karl Urban, poznat po ulozi Eomera u „Lord of the Rings” filmovima. Dr Samanthu Grimm igra Rosamund Pike („Die Another Day”).

Režiser „Dooma” Andrzej Bartkowiak, poznat po akcionim ostvarenjima poput „Romeo Must Die” i „Cradle 2 The Grave”, odlučio je da kombinuje sve jake elemente svojih ranijih filmova s onima iz „Dooma”, kao i da se okruži armijom slavnih ljudi za svaki deo posla. Tako je dizajn demona i monstruma u filmu poveren studiju Stana Winstona koji je već stvorio ikone kinematografije viđene u filmovima „Aliens”, „Predator” ili „Terminator”. Iako je film zahtevao veći broj stvorova nego što ima vrsta protivnika u originalnom „Doomu”, neki od njih poput Hell Knightova ili Impova gotovo su doslovno preneti sa id-ovih modela korišćenih u igri Doom III. Interesantno za film pravljen po kompjuterskoj igri, „Doom” ima relativno malo kompjuterskih specijalnih efekata po današnjim standardima. U principu najveći poduhvat ove vrste u „Doomu” jeste stvaranje digitalne donje polovine tela za lik Pinkyja (Dexter Fletcher), a ostatak filma uglavnom čine tradicionalni efekti i akcija. Za impresivne okršaje prsa u prsa između demona i marinaca hongkonški veteran Dion Lam stvorio je koreografiju dostojnu Bartkowiakovih ranijih filmova. Na kraju, za klaustrofobični dizajn enterijera baze Olduvai pobrinuo se Stephen Scott. U praškim studijima Barrandov izgrađen je futuristički kompleks uzanih hodnika i prostorija sa pomičnim plafonima kako bi kadrovi bili što skučeniji i više podsećali na igru. Ne znamo da li je to merilo doslednosti predlošku ili ne, ali je film, kao i igra, dobio preporuku da nije za mlađe od sedamnaest godina.

Za konverziju slavnog arsenala iz Dooma za potrebe filma odgovoran je bio oružar Richard Hooper. Za većinu oružja koje likovi koriste predložak su bili modeli koje smo mogli da vidimo kroz igre, ali mnogi su prilično izmenjeni, prvenstveno zbog prenosivosti (to jest njenog početnog odsustva). Ipak, „slavne” alatke kao što su Chain Gun i neizbežni BFG (Bio-Force Gun) predstavljaju bitne delove nekoliko scena u filmu. Scenario „Dooma” potpisali su novajlija David Callaham koji je na osnovu Dooma III napisao priču i Wesley Strick koji ima više iskustva sa stvaranjem scenarija za napete filmove („Cape Fear”, „Wolf”). Ipak, umešnost scenarista i režisera biće stavljena na najveću probu tokom tzv. „FPS-sekvence” koja je postala slavna i pre premijernog prikazivanja filma. Naime, jedan od najkritičnijih delova filma „Doom” predstavljen je u potpunosti subjektivnim kadrovima iz Reaperove perspektive! Da li su ovi kadrovi samo jeftino podilaženje fanovima igre, koji će verovatno činiti najveći deo gledalaca, ili atmosfera FPS-a ipak može da se prenese i na veliki ekran? Saznaćete kad pogledate film.

Dragan KOSOVAC