King Kong treći put među nama

Pošto je zgrnuo pregršt Oskara poslednjim delom trilogije „Gospodar prstenova”, Piter Džekson se okrenuo svom dugogodišnjem snu, rimejku filma „King Kong”. Džekson je pokušavao da napravi ovaj film još tokom devedesetih godina, ali konkurencija u vidu filmova „Godzila” i „Mighty Joe Young” obeshrabrila je studije da finansiraju takav projekat. Sada, kada za pojasom ima neke od najuspešnijih filmova svih vremena, kao i seriju nagrada u vitrini, Piter može da napravi tačno onakvog „King Konga” kakvog je oduvek želeo. Naravno, kod ovakvog filma pomaže i to što iza sebe ima trenutno najveća postrojenja što za konvencionalne što za kompjuterske specijalne efekte u vidu sestrinskih kompanija Weta Workshop i Weta Digital.

Radnja ovog rimejka neće mnogo odudarati od klasika koji ga je inspirisao. Filmska ekipa kreće ka misterioznom ostrvu Skull prateći glasine o džinovskom gorili po imenu Kong. Naravno, na ostrvu otkrivaju mnogo više nego što su se nadali, a po povratku u Njujork stvari se potpuno otimaju kontroli. Dok je prethodni rimejk, iz 1976. godine, pokušao da osavremeni priču, Piter Džekson i njegove koscenaristkinje Fren Volš i Filipa Bojens vratili su radnju nazad u tridesete godine prošlog veka. Takođe, slavni trio odlučio je da proširi ansambl likova koji na brodu Venture putuju ka ostrvu Skull. Tako sada, za razliku od originalnog filma, tri glavna protagonista, glumica En Darou (Naomi Vots), scenarista Džek Driskol (Edrijen Brodi) i režiser Karl Denem (Džek Blek) okruženi su pravim likovima, a ne statistima koji izgovaraju tek po koju rečenicu. Naravno, srce filma i dalje čine Kong i događaji koji ga okružuju na Skullu i u Njujorku.

Jedan od problema sa smeštanjem filma na Menhetn 1933. godine jeste to što, očigledno, taj Menhetn više ne postoji. Zato su u Weta Digitalu napravili ceo Njujork u računaru. Korišćenjem starih mapa i fotografija iz tog perioda stvoren je virtuelni grad kroz koji je Piter Džekson mogao da pomera kamere po želji. Kako grad nije živ bez stanovnika, u Weti su upotrebili svoje najslavnije oružje, program Massive, da upravlja hiljadama i hiljadama stanovnika koji se kreću i voze ulicama starog Njujorka. Sem grada, mnogo truda uloženo je i u drugi bitni lokalitet u filmu, ostrvo Skull, no dok su ravne površine velegrada relativno lak posao za kompjutere, organsko okruženje poput tropskog ostva baš i nije. Ovde na scenu stupaju Ričard Tejlor i njegov tim iz Weta Workshopa koji su bukvalno napravili celo ostrvo, neke delove u razmeri 20:1, neke u 10:1. Čisto poređenja radi, za potrebe cele trilogije „Gospodar prstenova” Weta je tokom pet godina napravila nešto više od sedamdeset minijatura tj. umanjenih lokaliteta. Za „King Konga” su za manje od godinu i po dana napravili skoro pedeset i preko osamsto kadrova u filmu koristi ove minijature. Pedantnost i posvećenost poslu koja se graniči sa fanatizmom išle su dotle da su za minijaturnu prašumu korišćene desetine hiljada biljaka s planine Aronga-Aronga na Novom Zelandu. Na ovom planinskom masivu zbog velike nadmorske visine i konstantne izloženosti hladnim vetrovima vegetacija je prirodno minijaturizovana. Preko dvadeset hiljada ovakvih „prirodnih bonsaija” preneto je s planine u staklenike i posle u studio gde su postali gorostasno drveće na ostrvu Skull.

Kada se uzme u obzir da se efekti koriste za stvaranje lokacija kojih nigde nema, čovek koji ne poznaje Pitera Džeksona pomislio bi da će za kadrove koji mogu da se snime u prirodi slavni režiser ići jednostavnijim putem. Naravno, perfekcionista koji ne želi ništa da prepusti slučaju želi da režira i kretanje mora u scenama na brodu, a za to je potreban virtuelni okean. Stvaranje digitalizovanog mora do sada je uvek ostavljalo veštački utisak zbog toga što su do „Gospodara prstenova” kompjuteri uvek bili ograničeni na rendering površine bilo kog objekta. Zahvaljujući tehnici po imenu „potpovršinsko rasejavanje”, razvijenoj da bi Golum izgledao životnije (i nagrađenoj Oskarom), sada se vidi putanja svetlosti i ispod površine vode (odnosno kože Goluma) kao da su u pitanju snimci pravog okeana.

Naravno, najviše truda uloženo je u stvaranje naslovnog lika. King Kong je pravljen i u formi nebrojenih maketa i kao kompjuterski model, a tu je i Endi Serkis. Slavni glumac koji je pozajmio glas i kretanje Golumu ima dve uloge u ovom filmu. Prva je brodski kuvar Lampi, a druga je sam Kong. Serkis je još pre početka snimanja provodio vreme u londonskom zoološkom vrtu, kao i u rezervatu u Ruandi gde je proučavao ponašanje gorila. Kada je počelo snimanje, na mesto gde će posle stajati kompjuterski Kong postavljena je maketa napravljena u Weta Workshopu. S druge strane monitora Endi je nosio specijalno odelo sa senzorima i protetičkim rukama koje su mu omogućile da se kreće kao gorila. Svaki put kada u filmu vidite bilo koji Kongov pokret, to je Endi morao da uradi ispred zelenog paravana. Interesantno, pri snimanju ovog filma nije korišćena velika robotizovana ruka za kadrove u kojima Kong nosi En, već je osmišljen kompleksan sistem prstenova koji je nosio glumicu Naomi Vots oko koje je naknadno dodavan digitalni gorila. Kako je Kong centralni lik filma, u njegov dizajn uloženo je najviše vremena. U Weta Workshopu su dali sve od sebe da prikažu poslednjeg pripadnika vrste koji ekstremno dugo opstaje u negostoljubivim uslovima. Ovaj Kong je star, prekriven ožiljcima i apsolutno zastrašujuć. I ostala stvorenja sa ostrva Skull delo su dizajnera i kompjuterskih stručnjaka sa Novog Zelanda, od tiranosaurusa do roja džinovskih Weta.

Dok većina publike i kritike željno iščekuje „King Konga” kao najnoviji film tvorca „Gospodara prstenova”, Piter Džekson ne oseća nikakav pritisak zbog toga. Njegova osnova briga je da napravi dobar rimejk „King Konga” i da se ljudi koji vole i poštuju originalni film slože s njegovom vizijom. S druge strane tu je i želja da se napravi najbolji mogući film bez obzira na predložak i inspiraciju. Koliko će Džekson biti uspešan u svojim namerama, videćemo nakon četrnaestog decembra, kada Kong bude pušten na bioskopsku slobodu.

Dragan KOSOVAC