25 godina auto-elektronike

Daleke 1981. godine u BMW-ovim vozilima se diskretno pojavila elektronska autodijagnostika za servisiranje vozila. To je bio početak tehnološke avanture koja je danas daleko stigla, a pred sobom ima još više dostignuća.

Elektronski dijagnostički sistem danas je deo standardne opreme u skoro svim vozilima na svetu i omogućava poboljšanje kvaliteta i smanjenje troškova i vremena održavanja vozila. Ako se vratimo u 1984. godinu, u Evropi nailazimo na apsolutni hit tehnike u klasi automobila više kategorije – takozvani bord-kompjuter koji može i da govori – u limuzini Reno 25. Takva oprema je još uvek retka, ali je uglavnom prisutna ako je vozilo opremljeno i navigacionim sistemom koji u današnje vreme već postiže vrhunac tehničke usavršenosti. Ovakav „digitalni prijatelj” ostavlja fenomenalan utisak na vozača i saputnike, a veoma je koristan i poslovnim ljudima tokom vožnje od sastanka do sastanka. Ova oprema, koja je još uvek relativno skupa, vremenom će postati obavezna jer je veoma bitna za aktivnu bezbednost, to jest sve ono što pomaže vozaču da izbegne sudar.

Protiv blokiranja i proklizavanja

U skoro svim najnovijim modelima automobila elektronika bukvalno kontroliše sve funkcije vozila. Na primer, kod Mercedesovog modela E-klasa sistem kočenja je pod kontrolom zajedničkog sistema za sprečavanje blokiranja kočnica ABS i kontrolu proklizavanja ESP. Između pedale za kočenje u kabini i „elektronske centrale” pod haubom ovog automobila više ne postoji direktan mehanički kontakt. Očigledno je da se taj sistem smatra veoma pouzdanim, čim se primenjuje na tako kritičan aspekt vožnje. Očekuje se da će se i ova tehnologija vremenom demokratizovati – počeće da se ugrađuje i u cenovno pristupačnija vozila.

Treba istaći da su ABS i, sada, ESP najviše doprineli drastičnom smanjenju broja teških saobraćajnih nesreća. Inače, i jedan i drugi sistem razvila je renomirana firma Bosch. Ovakve i druge „novotarije” za sada ostaju privilegija najluksuznijih vozila kao što su BMW serija 7, Mercedes S-klasa i Cadillac De Ville.

Gde se još očekuje primena novih tehnologija? Recimo, umesto klasičnog retrovizora postojaće kamera visoke definicije. Već sada neki proizvođači automobila kao dodatnu opremu nude sisteme za merenje rastojanja u vožnji koji koriste senzore i kamere, ugrađene u prednji deo automobila, koji preko bord-kompjutera upozoravaju o rizično malom rastojanju od vozila ispred i u ekstremnom slučaju automatski koče vozilo da bi sprečili potencijalni sudar.

Gledanje po noći

Uređaj koji je General Motors nazvao Night Vision (gledanje po noći; na slikama) ugrađuje se uglavnom u Cadillacove modele i omogućava da se putem infracrvene kamere u uslovima nedovoljne vidljivosti na ekranu u kabini vide objekti prema kojima se kreće vozilo. Još jedan veoma praktičan, ali za sada malo poznat uređaj jeste Head up Display (našim čitaocima poznat iz simulacija leta vojnim avionima) koji na vetrobransko staklo projektuje osnovne podatke o stanju vozila, tačno u prostor prirodne koncentracije pogleda. Ovaj sistem je veoma popularan u sportskom automobilu Chevrolet Corvetta, poznatom i po tome što u kabini više nema kvaka za otvaranje vrata – vrata se otvaraju električnim motorima, pritiskom na dugme.

Kao što se može pretpostaviti, kod sportskih modela stanje guma je još važnije nego kod običnih automobila. Porsche već 15 godina nudi na svojim modelima kontrolu pritiska guma. I drugi proizvođači sve češće opremaju svoje automobile ovim sistemom koji radi tako što meri pritisak u gumama putem senzora ugrađenih u felne.

Simpatični, a takođe i tehnološki savršeni Mini, koji je inače razvijen kod BMW-a, jedan je od jeftinijih automobila sa električnim servo volanom. Skupi servo-pojačivači na bazi hidraulične pumpe zamenjeni su elektromotorima, što je omogućilo da i jeftiniji modeli automobila dobiju ovakav sistem.

Autopilot

Godine 2000. BMW je javnosti predstavio automobil zasnovan na standardnom modelu iz Buickovog programa, opremljen specijalnim uređajima koji nisu zauzimali veliki prostor i koji su omogućili da se automobil ponaša kao avion sa autopilot sistemom (nije potrebno da se iko nalazi na sedištu vozača)! Kompjuterska igra time je prenesena u stvarnost. A Citroenov novi prototip uopšte nema klasičan volan – on postaje nepotreban jer je primenjena tehnologija drive-by-wire koja podrazumeva eliminisanje skoro svih mehaničkih spojeva u korist elektronike.

U pitanjima pasivne bezbednosti, to jest svemu što podrazumeva zaštitu u slučaju saobraćajne nesreće, takođe je postignuto mnogo. U BMW-u serija 7, koji je jedan od najbezbednijih automobila na svetu, u slučaju udesa putnici će se bukvalno naći u „komori” vazdušnih jastuka. Njihovo aktiviranje je pod kontrolom procesora koji, između ostalog, izračunava brzinu i mesto udara. Kod švedskih konstruktora Saab i Volvo, koji se veoma staraju o svim aspektima bezbednosti vozila, čak i nasloni za glavu reaguju u slučaju sudara, kako bi sprečili povrede na vratu.

• • •

Čak i danas, više nema područja u automobilu koje nije na neki način pod kontrolom elektronike. Ovaj trend će se, bez ikakve sumnje, nastaviti tako da će za deset godina i najjeftiniji auto na tržištu imati isto toliko elektronike koliko je danas imaju vrhunski automobili. To je područje gde proizvođači mogu još puno da se takmiče da bi nam ponudili ekonomičnija, udobnija, bezbednija i interaktivnija vozila.

Goran KERIM