Izgleda da ruska igračka industrija polako izlazi iz ere prvobitne akumulacije kapitala, dečjih bolesti i blažene naivnosti (čast dugogodišnjim izuzecima nalik na autore Il2: Sturmovika). Naša slovenska braća prave sve ozbiljnije naslove, generalno neopterećeni zamorom materijala i odsustvom ideja tako karakterističnim za anglosaksonsku mass produkciju. Jedan od proizvoda koji deli novotalasnu ideologiju i nekonvencionalnost u pristupu ovog leta izlazi na evropsko i američko tržište, čim proces lokalizacije bude kompletiran.

Pacific Storm je koktel globalno-potezne i taktičke real-time strategije obogaćen elementima simulacije. Igrajući u ulozi SAD ili Japana, imaćete zadatak da pobedite u pacifičkom teatru operacija u periodu 1941-1945, strateški raspoređujući resurse, vršeći istraživanja, gradeći flote i avijaciju, osvajajući arhipelag za arhipelagom u prilično složenom RTS maniru. Demo verzija, nažalost, ne nudi uvid u strateški segment igre, dajući vam priliku samo za dve istorijske bitke (Perl Harbur i zaliv Lejte). Kontrola flotnih i vazdušnih resursa je prilično kompleksna, spora i realno neopraštajuća. Kontrolisanje pojedinačnih plovila ili aviona dozvoljava uticaj na više bitnih parametara, od kojih su najvažniji stepen autonomije pri biranju ciljeva i engagement distanca za napad ili presretanje. Pažljiva optimizacija uzletno-sletnih operacija na nosačima aviona je prilično značajna, kao i smislena upotreba razarača pri zaštiti flote od podmornica i torpednim napadima na velike brodove. Japanska strana poseduje i „kamikaze” opciju kojom u svakom trenutku možete narediti eskadrilama da preduzmu samoubilački napad na protivničku flotu.

Ceo koncept podseća na, recimo, Harpoon (sa drastično boljom grafikom), ali ništa manje složenim interfejsom. No, u toku svake bitke po želji možete postati „neozbiljni” i sami preuzeti kontrolu nad svakim pojedinačnim avionom ili protivavionskim baterijama na brodovima: prva opcija je, nažalost, prilično rogobatna zbog krutih i nepreciznih kontrola u akcionom modu, dok je samostalno otvaranje vatre na protivničke torpedne ili obrušavajuće bombardere apsolutni life-saver u teškim situacijama.

Pacific Storm definitivno ima ogromne ambicije, ali konačnu ocenu o dopadljivosti cele stvari ne možemo dati bez testiranja poteznog segmenta kampanje. Autorima bismo mogli zameriti i polovičan trud na optimizaciji ekranskog interfejsa i grafike jer oba faktora deluju nedovoljno izbrušeno.

Miodrag KUZMANOVIĆ