Canon LiDE 25

Canon LiDE 25

Posle raznih izvedbi skenera za kućnu ili SOHO ulogu, na testu imamo jedan od Canonovih low-end modela. LiDE 25 se nalazi pri dnu ponude po svojoj ceni, ali ovo ne mora obavezno da znači da je u pitanju loš uređaj.

LiDE, ili indirektna LED tehnologija (LED inDirect Exposure) donosi određeni broj prednosti nad skenerima sa fluo lampama, od kojih su glavne mala potrošnja struje i rad bez čekanja na zagrevanje lampe. Najveća razlika u odnosu na skenere sa lampama jeste slaba sposobnost registrovanja dubinskih informacija tako da sa LiDE skenerima nema mogućnosti skeniranja izrazito reljefnih površina. Teško da je taj zadatak namenjen običnim flatbed skenerima pa se i ne može uzeti kao preveliki nedostatak. Još jedna od prednosti dolazi u vidu zaista malih dimenzija tako da LiDE 25 deluje kao da pripada nekoj višoj klasi. Teško je predstaviti sebi debljinu koja je navedena na kutiji. Ovo može biti zaista velika prednost u slučaju da je potrebno često prenositi skener – za ovako mali uređaj će sasvim dobro poslužiti i ranac (naravno, uz pažljivo nošenje). Kao dodatak malim dimenzijama dolazi i napajanje samo preko USB kabla – ovo je sasvim sigurno najbolje rešenje koje smo videli. Naravno, prednosti samo jednog kabla i očigledan nedostatak ispravljača nisu zgodni samo pri transportu, već znatno doprinose komforu u radu i smanjenju tradicionalnih hrpa kablova iza i oko računara.

Tek pri pažljivijem pregledanju LiDE 25 može se zaključiti da ne pripada skupljim modelima – tada je moguće videti da kućište nije izrađeno toliko pedantno kao kod skupljih varijanti te da je jasno moguće razaznati spojeve preostale od izrade plastike. Potencijalni problem koji donosi mala masa skenera jeste tanak poklopac – pri skeniranju knjiga ili težih časopisa može se desiti da klize jer poklopac ne može dovoljno da ih pritisne. Tanak poklopac nosi još jedan mali nedostatak koji se može povremeno pojaviti u radu – teško je postaviti zaista velike (debele) knjige u skener jer poklopac nije moguće dovoljno otvoriti.

U duhu elegancije koja prati ovaj skener, i sama instalacija je jednostavna i kratka. Pre povezivanja skenera s računarom potrebno je instalirati softver sa instalacionog diska. Odmah po instalaciji softvera skener je spreman za rad. Iako LiDE 25 ima očigledne prednosti po pitanju dizajna, sam rad je jedini pravi pokazatelj kvaliteta. Prvi utisak po pokretanju neke od aplikacija za skeniranje jeste brzina. Budući da nema fluo lampe koja traži zagrevanje, početak skeniranja je skoro trenutan. Još jedna od prijatnih strana jeste tišina koja prati rad. Skener nije bešuman, ali je zaista tih u poređenju s nekim od modela drugih proizvođača tako da je moguće zamisliti rad i u noćnim satima ili u okruženjima gde je inače neophodna tišina.

Na prednjoj strani skenera se nalaze tri programabilna dugmeta koja u početku služe za direktno skeniranje, kopiranje (u slučaju da je na kompjuter povezan i štampač) ili slanje skeniranog materijala e-mailom. Moguće je ili potpuno promeniti ove funkcije ili promeniti neka od njihovih podešavanja korišćenjem aplikacije CanoScan Toolbox.

Rezultati tihog i brzog rada nisu na nivou generalnog utiska koji skener ostavlja – ovde je sasvim jasno da se radi o entry-level skeneru. Naime, tamne nijanse je skoro nemoguće pokupiti sa fotografija bez potpunog narušavanja svetlih tonova. Iako specifikacija kaže da se ovde radi o 48-bitnoj internoj kolornoj dubini, izgleda da se dobijeni rezultati razlikuju od navedene cifre. Po podrazumevanom podešavanju (i posle automatske kalibracije skenera), tamne nijanse se stapaju, dok su najsvetlije preterano osvetljene. Najveći problem nastaje sa tamnim nijansama cijan i magente koje se praktično ne razlikuju u prvih 25 odsto tamnog dela spektra. Iste ove boje deluju isprano u najsvetlijem delu spektra. U ovoj klasi skenera nije realno očekivati kvalitetnu separaciju najtamnijih crnih tonova pa se i u ovom delu spektra ponovilo iskustvo sa bojom, mada izraženije. Skoro je nemoguće postići dobre rezultate sa fotografijama koje obiluju tamnim tonovima ili su podeksponirane. Pored potpuno automatizovanog skeniranja, mogućan je i rad sa kolor profilima, međutim rezultati nisu pohvalni jer se situacija tek neznatno popravlja u odnosu na automatiku (možda je bolje reći da se problematični delovi spektra neznatno drugačije pozicioniraju). Za razliku od ova dva načina rada, ručni odabir ekstrema u spektru ponaša se nešto bolje – iako je na ovaj način moguće produbiti taman deo spektra, ipak se javlja velika količina šuma. Skeniranje u grayscale modu je očekivano dobro – tehnologija je sasvim zrela za skeniranje crno-bele štampe ili prepoznavanje teksta (OCR), i uz to vrlo brza.

Još jedan od tragova nižeg kvaliteta leži u softveru koji pokreće skener. Ne radi se o samoj funkcionalnosti, koja je bez greške, već o detaljima koji govore da se radi o jeftinijem proizvodu. Iako smo instalirali softver na engleskom jeziku, izvor skeniranja u drajveru označen je kao „platen” što je verovatno ostatak iz nemačke varijante softvera.

Pored očiglednih mana u kvalitetu skeniranja, ipak je teško reći da su sami skenovi loši, tako da skener sasvim odgovara svojoj cenovnoj klasi. Dovoljan je za početničko manipulisanje fotografijama ili za sasvim solidan rad u crno-belom ili grayscale modu, što opet može da predstavlja prednost ukoliko je neophodan tih i mali skener koji ne košta mnogo, a nudi OCR funkcionalnost. Dakle, bilo za OCR ili za obrazovanje mlađih kompjuteraša, ovaj skener je pun pogodak zbog cene niže od 60 evra i funkcionalnosti koju pruža u ovim oblastima, dok je za fotomanipulaciju ipak potrebno tražiti dalje.

Obrad KOSTADINOVIĆ