Iz nekog neobjašnjivog razloga ljudi iz studija Battlefront.com nemaju ni najmanju teoretsku nameru da vas upoznaju sa svojom igrom, igračkim svetom i generalno sa svim razlozima zbog kojih iko ikada igde igra neku igru. Je li to normalno? Nije. Da li igrači treba da mare za igru koja ne mari za njih? Definitivno ne. Ono što celu stvar čini još tragičnijom jeste činjenica da kada vas neko natera (recimo, prijateljskim rečima: „Pogledaj ovu igru, tvoj je žanr, uopšte nije loša”) da sednete i na silu naterate igru da vam pokaže svoje pravo lice, ono što ćete na kraju ugledati uopšte nije loše, naprotiv.

Kada ste poslednji put pokrenuli igru ili počeli kampanju, a da vas nije dočekao bar nekakav sinematik? U pitanju su sigurno godine. Da postavimo pravo pitanje: kada ste poslednji put započeli igru, a da nije bilo ni statične slike niti slova teksta koji će vam reći išta o igri koju ćete igrati? Sve što ćete saznati o sukobu Mu Arae Antante i svetova sa Oboda galaksije dolazi iz PDF priručnika koji dolazi uz ovu igru. Takođe, kada su rešili da ne troše resurse ni na kakvu optičku poslasticu koja bi mogla ponukati igrača da ostane uz ovo još koji minut, momci iz Battlefront.coma su dobili još jednu genijalnu ideju – pravimo igru bez tutorijala. Zašto? Verovatno zato što je totalno logično da kada neko instalira igru, prvo skuva mleko, ispeče vanilice i krene da čita preko sedamdeset strana „težak” manuEl. Ili su pak mislili da je upravljanje oklopnim vozilima (pogotovo u igri sa ovolikim stepenom realizma) apsolutno urođeno opštoj igračkoj populaciji.

O tome da je malo ko zapravo seo i pogledao ovu igru svedoči i najšarenije žanrovsko određivanje koje je jedna igra ikad videla. Te je u pitanju akcija, te taktički fps, pa onda potezna i real time strategija i moja omiljena „taktička mech simulacija”. Istina je da Drop Team predstavlja mešavinu žanrova, ali, da se ne lažemo, niti će se igrači ove igre nagledati akcije niti je dizajn dva dropshipa u igri dovoljan da se na ovo nalepi „mech” etiketa. Štaviše, nije li bolje da priča služi igrivosti određenog naslova? Šta koga (ko je zaseo za manual) briga što su feudalne frakcije sa Oboda počele da gube tehnologije pa su se u dalekoj budućnosti gde obitavaju na živim svemirskim brodovima vratile tenkovima? Odgovor je jednostavan za one kojima je poznat razvojni tim – godine iskustva sa realističnim igrama fokusiranim na tenkove ostavljaju posledice, ali ipak, gospodo, ako pokušavate da stvorite dimaničnu multiplayer igru, potrebno je malo više od SF okruženja (koje je, rekosmo, sakriveno u priručniku).

Misije, što tokom kampanje što samostalne, dele se na nekoliko vrsta. Objective je klasični tip borbe oko cilja gde je jedna strana stavljena u utvrđenu odbrambenu ulogu, a druga u ulogu napadača. Territory je skladno imenovan mod u kom je bitno kontrolisanje što većeg procenta teritorije. Zatim je tu CTF, neverovatno interesantan sa smehotresno sporim vozilima. Sama vozila, njihov tip, oprema i naoružanje mogu da se podešavaju pre samog „dropa” što dodatno podseća na mech igre i (kod stanovitih osoba) samo dodatno podiže stepen iritacije.

Grafika Drop Teama izgleda zastarelo čak i po prošlogodišnjim standardima. Zapravo, svi aspekti su prilično spartanski urađeni tako da čovek mora da se začudi kako je Battlefront.com opstao toliko dugo u igračkim vodama. Dizajnerski propusti poput ovih mogli bi se pripisati neiskustvu, ali zar kod razvojnog tima sa toliko igara iza sebe? Tako s jedne strane imamo silne detalje i mogućnosti kod svakog vozila, a onda imamo taktički ekran koji izgleda ružnije nego Dune 2. Zatim su tu apsolutno realna fizika, kalkulacija nanesene štete na osnovu tipa municije, vrste i lokalizacije oklopa pa i ugla udarca zrna u metu, kombinovano sa hronično adinamičnim misijama od kojih gubite volju za životom. Ovakvi momenti razbacani su kroz celu igru i samo vas bockaju da dignete ruke od svega.

Drop Team je igra koja se ne može igrati „ležerno”, jednostavno previše se traži od igrača za jako malu nagradu. Oni koji će izvući nešto iz ove igre bukvalno su fanatici kojima taktika i upravljanje oklopnim vozilima predstavljaju samodovoljnu celinu, a na okruženje i kvalitet interfejsa ne daju ni pet para. I bolje igre od ove su propale zbog nedostatka šminke. Ovako nag, Drop Team bi u svojoj minimalističkoj funkcionalnosti bio kvalitetna industrijska mašina, ali nikako ne komad zabavnog softvera. Moguće je da će multiplejer scena održati ovu igru u kakvom-takvom životu, ali bez kvalitetnog mamca za igrače malo kome će Drop Team biti oružje izbora za multiplayer. U principu, ko želi da proba nešto krajnje funkcionalno što se tek ponekad graniči sa zabavom, neka okuša sreću sa Drop Teamom, možda će mu se nešto svideti. Svi ostali uputiće samo kratak prezriv pogled u pravcu ovog naslova, a onda zamišljeno ka horizontu... Možda će se pomoliti neka dobra igra... Jednom mora.

Dragan KOSOVAC