Company of Heroes

Go do pojasa, šiban razularenim elementima, stojim na vrhu planine i sa rukama uzdignutim ka nebesima zaklinjem Zevsa da munjom ošine svakog kome padne na pamet da razvija igru baziranu na savezničkom iskrcavanju u Normandiji. Ako je ikada bilo izrabljenije teme, ako je ikada eksploatacija jednog ratnog perioda bila toliko neograničena da sama ideja juriša na plažu i puškaranja po bokažima izaziva katatoničnu komu, onda je to otvaranje anglo-američkog fronta u leto 1944. Stvarno nema više ni potrebe ni smisla potezati i posezati za ovim fragmentom Drugog svetskog rata.

Stvarnost, međutim, ima nezgodnu naviku da opovrgava i nulifikuje svaku radikalnu nameru, začetu u vrtlogu uma iziritiranog repeticijom. Company od Heroes i ja se gledamo u oči; on zna da mrzim njegovo poreklo, idejno-političku obojenost, saveznike i nasilnu rekreaciju scena iz „Rajana”, ali je istovremeno svestan da nema šanse da mu odolim. Svestan je da je apsolutno najbolji. Scena liči na neki sumorni insert iz filma o zabranjenoj gay ljubavi...

Company of Heroes je kruna evolucije u svetu real-time strategija. Savršen spoj dizajna, balansa i tehničkih karakteristika, igra koju će jednog dana nadmašiti samo sledeći naslov istih autora. Relic Entertaiment je firma koja nije „pekla” zanat u klasičnom smislu reči, već je, počevši sa Homeworldom, svakim novim proizvodom nasilno i glasno pomerala granice žanra. CoH predstavlja sledeći korak u evoluciji koncepta začetog sa igrom Warhammer 40K: Dawn of War, dodatno nabrijan i lišen i najmanje naznake bilo kakve mane. Osim Normandije, što je stvar ukusa i individualne kilometraže koju ste prešli kao igrač.

Single-player kampanja pokriva prva dva meseca posle iskrcavanja, zaključno sa zatvaranjem Falaise pocketa i odsecanjem odstupnice glavnini nemačkih snaga pri povlačenju iz Francuske. Neko bi rekao da je ovaj okvir prilično uzak: 15 misija koje ćete odigrati isključivo iz perspektive Amerikanaca ne zvuči bogato kao uobičajeni RTS paket, ali se u praksi, s obzirom na težinu i dužinu misija, pokazalo kao sasvim dovoljno. Ovo ostavlja više nego dovoljno prostora za buduće expansion packove, kojih će, nalik na Warhammer, sasvim sigurno biti. Dizajn misija i gameplay mehanika u najvećoj meri podsećaju na gorepomenuti naslov: borba za strateške tačke na terenu ovoga puta je dopunjena extra strateškim elementom, resursima. Ljudstvo, gorivo i municija čine osnovu vaših armija i preduslov za borbenu ekspanziju tako da prost kvantitet „oslobođenih” teritorija uopšte nije dovoljan. Na primer, sektori koji vam dopunjuju municiju vam ništa neće vredeti ako je protivnik zaposeo one koji donose gorivo: nećete moći da nadograđujete jedinice i razvijate „tech” tree (koji je predstavljen u rudimentarnoj, istorijski realnoj formi) niti ćete moći da gradite oklopne jedinice koje su ključ svake smislene ofanzive. A ukoliko zanemarite sektore sa municijom, vaše snage neće moći da koriste specijalne sposobnosti (bacanje granate ili „sticky bomb” pešadinaca, raketna salva Šermana „Kaliope” itd.) niti ćete, na primer, moći da pozivate off-map artiljerijsku ili lovačko-bombardersku podršku. Sledeći veliki dodatak ovom konceptu jesu linije snabdevanja, to jest potreba da okupirana zona ima neprekinutu sektorsku liniju ka bazi radi eksploatacije resursnog markera. Kao i u slučaju Dawn of War, ovo podrazumeva apsolutnu potrebu za ofanzivnim igranjem i konstantnim vođenjem računa o pokušajima prilično inteligentnog protivnika da vas odseče i izoluje.

Pored fenomenalnog i agresivnog AI-ja koji vam najčešće neće davati mnogo prilike za predah (pre svega u skirmish modu i single-player kampanji setovanoj na veći stepen težine), najveći kvalitet CoH-a leži u savršenom balansu snaga, odsustvu apsolutno dominantnih jedinica i realnom istorijskom fokusu prezentacije sukobljenih strana. Savezničke jedinice su slabije od nemačkih, ali su relativno jeftine i lako zamenljive u slučaju gubitka; Nemci imaju „pantere” i „tigrove”, ali ćete se s njima u kampanji sukobiti samo pri kraju i samo u nekoliko navrata. Radi sticanja prave slike o kvalitetu igre, treba izaći iz limita fiksnih 15 misija i posegnuti za multiplayerom ili makar skirmishom: u oba moda Company of Heroes naprosto nema ni približnog premca zbog otvorenog karaktera opcija i jedinica koje su na raspolaganju ljudskom ili kompjuterskom protivniku.

Loša vest za sve vlasnike neoptimalnih konfiguracija jeste hardverska zahtevnost igre. Da biste u CoH-u uživali onako kako Bog zapoveda, zaista morate imati zver od računara. Grafika koja ostavlja bez daha, specijalni efekti koje je dizajnirao neko genijalan i produkcija nalik na skupe HBO televizijske projekte potpuno zasenjuju sve što je ikada viđeno u ovom superpopularnom žanru. Company of Heroes je novi etalon za vizuelnu ekstravagancu i na tom mestu će ostati još prilično dugo.

Miodrag KUZMANOVIĆ