Digitalno zvezdano nebo

Ukoliko planirate da se bavite amaterskom astronomijom, prvo što vam je potrebno jeste približna geografska širina i dužina lokacije u kojoj obitavate. Longitude i latitude vrednosti (koordinate) većine gradova dostupne su na Internetu; recimo, Beograd „čuči” na oko 44° 47’ N i 20° 36’ E. Kada ove podatke unesete u Stellu 2000, podesite SMTP server (dok ne ubacite neke vrednosti, program vam neće dati mira), prilagodite prikaz nebeskih tela i naštelujete još nekoliko stavki, istraživanje može da počne.

Prvo što vidite jeste noćno nebo nad tačkom koju ste izabrali. Desni skup ikona služi za promene pogleda, zumiranje i praćenje izabranog objekta, dok mapa sveta pruža izbor lokacije odakle će osmatranje biti vršeno. Donji deo ekrana je rezervisan za statistiku i manipulaciju „zrncima” peščanog sata. Implementirani vremeplov omogućava vam da pohrlite u budućnost ili da istražujete orbite nebeskih tela u prošlosti, ali i da drastično ubrzate protok vremena.

Ekran možete do tančina namestiti: ubaciti NGC objekte, elemente Messier kataloga (Charles Messier, francuski astronom), kritične asteroide, podešavati način iscrtavanja tela, atmosferske efekte, gravitacioni uticaj, ali i postaviti mreže polutara ili horizonta. Sve informacije koje su vam u trenutku dostupne mogu se pratiti u okviru prozora sa izveštajima, a postoji i naznaka da Stella 2000 može da govori. Registrovani korisnici su u mogućnosti da preuzmu dodatni paket sa oficijalnog sajta (2,9 MB), ali ukoliko želite da čujete edukativni glasić, biće vam potreban i Microsoft Agent Genie.

Morate razumeti da je ovaj program samo pomagalo u vašem zagledanju noćnog neba, a ne cilj. Nije rešenje da sednete za računar, snimite nekoliko sazvežđa i kažete: „vidi, pa ovo i nije tako teško”. Dovoljno vam je malo dobre volje i golo oko da uživate u neshvaćenim prostranstvima i lepotama koje nam leže nad glavom, a idealno mesto za osmatranje je nešto dalje od velikih gradskih centara i svetlosnog zagađenja (light pollution). Sve aktivnosti posmatranja možete adekvatno zabeležiti u integrisani dnevnik. Pored datuma, vremena i mesta, tu su još i uslovi pod kojima ste gledali nebo (slaba mesečina, maglovito...), uvećanje pod kojim ste radili (ako ste slučajno koristili neki optički teleskop) i naravno komentar. Pred polazak u ovakvu avanturu, na raspolaganju vam je i opcija kreiranja liste objekata koje želite da gledate, kao i podrazumevano štampanje vašeg dela neba.

Stella 2000 u sebi ima i kviz na temu „Ko zna, zna”. Jedini problem leži u činjenice da retko ko zna išta od postavljenih pitanja, ali pravi zaljubljenici će ovde sigurno naći malo zabave. U suštini, iako nije preterano prijatan za oko, program je dobar i zaslužuje da se na njega baci koji pogled.

Miloš KNEŽEVIĆ