Sony Alpha DSLR-A100

Sony Alpha DSLR-A100

Prošlo je malo više od godinu dana od kada su Sony i Konica-Minolta objavili saradnju na polju digitalne fotografije u kojoj bi razmenjivali svoja iskustva iz pomenute oblasti. Nažalost, Konica-Minolta se povukla iz sveta fotografije, „ostavljajući” Sonyju svoja dostignuća u oblasti SLR tehnologije, uključujući navoj za objektiv odnosno bajonet. Tako je Sony predstavio svoj prvi digitalni SLR fotoaparat sa Alpha bajonetom i oznakom DSLR-A100. Aparat je u redakciju stigao u pakovanju sa dva objektiva – jednim „uobičajenim” raspona 18–70 mm sa otvorom blende F3,5–F5,6 i drugim tele sa rasponom žižnih daljina 75–300 mm i blendom F4,5–F5,6.

Prvi Sonyjev DSLR iz Alpha linije ima (ipak) CCD senzor APS formata (23,6 x 15,8 mm) rezolucije 10,2 megapiksela. Po nezvaničnim informacijama, to je isti onaj senzor koji se ugrađuje u Nikonov model D200. Alpha bajonet je identičan Minoltinom A bajonetu čime je omogućeno „navrtanje” pozamašnog broja Minoltinih objektiva, kao i onih od trećih proizvođača poput Sigme ili Tamrona. Pored postojećih, Sony je predstavio preko 20 objektiva raznih raspona i kvaliteta za različite potrebe na kojima stoji oznaka Alpha tako da, što se tiče objektiva, ne bi trebalo da bude problema. Stabilizacija senzora fotoaparata je tehnologija koju je Sony preuzeo od Minolte i preimenovao Minoltin Anti Shake (AS) u Super SteadyShoot (SSS). U Sonyju tvrde da su tehnologiju SSS unapredili u odnosu na Minoltinu i da će korisniku biti omogućeno fotografisanje sa brzinom zatvarača do 3,5 koraka sporijom. U praksi je to ipak za korak više, što je i dalje dobar rezultat, naročito kada se uzme u obzir da se prilikom kupovine bilo kojeg objektiva dobija „stabilna” slika jer je stabilizacija na CCD senzoru, a ne u objektivu. Novi sistem merenja svetla sadrži 40 polja u obliku saća što je unapređenje imajući u vidu da se Minoltini DSLR aparati služe sa 14 polja. Kao i kod Minolte, i Sony ima Eye Start AF koji, kako samo ime kaže, aktivira autofokusni sistem kada senzori, koji se nalaze ispod optičkog tražila aparata, „prepoznaju” oko korisnika odnosno neku prepreku. Ponekad ova stvarčica zna da iritira jer se sistem često prilikom nošenja aparata (npr. na ramenu) neželjeno aktivira. Naravno, Eye Start AF se može isključiti.

Sony Alpha DSLR-A100

Sony Alpha DSLR-100 ima (kao Olympus DSLR aparati, a sada već i Canon EOS 400D) integrisani sistem za „borbu” protiv najvećeg neprijatelja DSLR aparata – prašine. Sonyjeva Anti Dust priča se zasniva, prvo, na specijalnoj antistatičkoj površini ispred senzora koja sprečava hvatanje prašine usled statičkog elektriciteta i drugo, Sonyjev Anti-Dust Vibration sistem koji vibracijama CCD čipa „otresa” eventualnu prašinu sa samog senzora, a iskorišćen je sistem za stabilizaciju CCD senzora. Ovaj sistem se aktivira prilikom isključivanja fotoaparata čime se smanjuje vreme uključivanja za oko jedan sekund. Za obradu fotografije i uopšte brzinu rada samog aparata brine se procesor pomalo neprikladnog imena Bionz, koji je takođe zadužen za Alphinu unikatnu opciju Dynamic Range Optimization koja optimizuje dinamički opseg slike.

Što se tiče fizičkog izgleda, Alpha, i pored relativno malih dimenzija, odlično leži u ruci zahvaljujući ergonomskom i vrlo dobro dizajniranom rukohvatu, obloženom finom gumom sa „odvojenim” mestom za srednji prst. Plastično kućište aparata je nešto lošije završne obrade, što nismo očekivali. Dimenzije aparata su 133 x 95 x 71 mm, a masa samog tela je oko 640 grama sa baterijom. Na zadnjoj strani se nalazi veliki LCD dijagonale 2,5 inča sa veoma kvalitetnim i jasnim prikazom visoke rezolucije od 230.000 piksela. Displej se automatski isključuje kada aparat prepozna da je oko blizu tražila (Eye Start AF senzor). Ovo je, inače, jedini LCD. Nema onog manjeg, kontrolnog displeja, što smatramo manom, već se sve potrebne informacije prilikom fotografisanja prikazuju na jedinom LCD-u preko kojeg se vrši i pregled snimljenih fotografija. Prikaz parametara prilikom slikanja je vertikalno ili horizontalno orijentisan, u zavisnosti od pozicije aparata (automatsko prepoznavanje položaja). Desno od displeja je kursorski taster i prekidač za uključivanje odnosno isključivanje Super SteadyShoota. Sony DSLR-A100 ima dva točkića, po jedan na gornjoj levoj i desnoj strani aparata. Levi služi za odabir najbitnijih opcija prilikom slikanja čime je korisnik pošteđen „kopanja” po meniju. Između ostalog, na njemu se nalazi i Dynamic Range Optimizer, opcija za automatsko „izvlačenje” detalja iz senki odnosno svetlih delova fotografije koja vrlo dobro funkcioniše. Rukovanje ovim točkićem je specifično i krajnje jednostavno. Drugi točkić, sa desne strane aparata, jeste onaj „standardni” pomoću kojeg se biraju režimi rada fotoaparata – prioritet blende, prioritet brzine zatvarača, manuelni režim itd. Na gornjoj strani se nalaze još i okidač, kontrolni točkić, kao i mesto (hot-shoe) za kačenje eksternog Minolta blica. Kao izvor energije, Alpha koristi posebnu Li-ion NP-FM55H bateriju odlične autonomije i kapaciteta 1600 mAh koja je smeštena na donjoj desnoj strani aparata ispod kvalitetnog poklopca. Što se tiče memorije, ovo je prvi Sonyjev model koji nema mesto za Memory Stick kartice. Za smeštaj fotografija koristi isključivo Compact Flash standard, a uz aparat je isporučen Compact Flash Memory Stick DUO adapter i Memory Stick Pro DUO kartica kapaciteta 2 GB.

Kada je reč o objektivima, trebalo bi nam malo više mesta za detaljniji opis, a kako ga nemamo, o njima ćemo samo osnovno i kratko. Prvi koji dolazi u kompletu nosi oznaku SAL 18–70 mm F/3,5–5,6 i, generalno gledano, daje vrlo dobre rezultate s obzirom na kvalitet izrade i negativan osećaj kada se uzme u ruke. Fotografije načinjene njime imaju veoma dobar kontrast i malo su „mekše”, što smo i očekivali. Drugi objektiv, SAL 75–300 mm F/4,5–5,6, kvalitetnije je izrade i uliva više poverenja od prethodnog. Kvalitet slike je vrlo dobar. Takođe ima dobar kontrast sa malo većom pojavom hromatskih aberacija što se, donekle, može eliminisati zatvaranjem blende (u)koliko to uslovi dozvoljavaju. Fotografije su s velikom količinom detalja, realno prikazanim bojama i umerenom zasićenošću. Oba objektiva imaju zadovoljavajuću brzinu i nešto su bučniji u radu. Kada smo već kod buke, DSLR-A100 ima nešto „glasniji” zatvarač u odnosu na konkurente iz klase, što će nekima da smeta. Noćne fotografije imaju malu količinu šuma na nižim ISO vrednostima, dok je na ISO 800 i ISO 1600 šum dosta izraženiji u odnosu na konkurenciju, ali i dalje ostaje u granicama normale. Sonyjev autofokusni sistem se zasniva na devet AF tačaka i veoma je precizan, a u lošim svetlosnim uslovima i noću pri fokusiranju pomaže integrisani blic koji, naravno, u tom trenutku mora biti podignut.

U svakom slučaju, Sony je napravio veoma kvalitetan DSLR fotoaparat sa velikim brojem korisnih funkcija i vrlo dobrim kvalitetom fotografija, koje mogu da budu još bolje, što svakako zavisi od vrste i kvaliteta objektiva. Sonyjevu prvu Alphu će retko koji korisnik koji već ima DSLR fotoaparat uzeti u obzir, ali će oni koji tek ulaze u svet malo ozbiljnije fotografije i te kako umeti da cene sve prednosti ovog aparata. Ako ste jedan od njih, imate našu toplu preporuku.

Petar VEINOVIĆ