Montaža za „neupućene” Stavljanje face drugara na telo majmuna predstavlja nešto najnormalnije za ovaj program. IncrediFace u tom smislu pruža fin izbor slika ovih čovekovih predaka, kao i ženskih tela u bikinijima, seoskih domorodaca, statua itd. Uputstvo za korišćenje je jednostavno i zahteva unošenje „žrtve”, pretapanje slika sa naglaskom na lice i nešto malo ukrašavanja za kraj.Zabava, dakle, počinje izborom opcije Create New Show u donjem levom uglu ekrana. Izbor kategorije, na temu porodice ili prijatelja, kojoj će buduća montaža pripadati jeste sledeći korak, a moguće je dodati i proizvoljne u glavnom meniju. Prva stvar koju vas program pita jeste da li imate aktivnu Internet vezu i želju za skidanjem novih templejta. Inicijalno povezivanje na mrežu će „dovući” oko tri megabajta potencijalnih pozadina, raspoređenih u novim oblastima. Bez ovog osvežavanja baza raspolaže sa svega nekoliko kategorija: deca, životinje, objekti (slike, vajarska dela, cveće), stvari vezane za sport i Wannabe, skup zanimanja kojima bi se mnogi rado bavili (hirurg, šerif, pilot) ili osoba koje biste rado bili (Arapin, lepotica u kupaćem kostimu, pripadnik domorodačkog plemena). Update proširuje broj ovih oblasti na čak petnaest, ali to je opet neka vrsta kataloga pošto će samo poneki od prikazanih biti odmah dostupni. Veća je šansa da će onaj koji želite morati dodatno da se downloaduje. Ukratko, situacija je takva da bez Weba imate svega desetak slika na raspolaganju – čisto da imate u vidu. Kada se konačno odlučite za „dizajn”, potrebno je da kliknete na ikonicu Play. Na redu je izbor slike za nalepljivanje. U ponudi su lica nepoznatih devojaka, dece i (ponovo) majmuna, ali i portret kraljice Elizabete i Džordža Buša(!?). Logično, mnogo je zanimljivije iskoristiti neku od fotografija svojih prijatelja ili ukućana. Svaka od pozadinskih slika ima jasno definisano područje lica za izmenu te se automatski proračunava veličina ulazne slike sa ovim prostorom, kao i boje. Sve je ovo naravno moguće dodatno podesiti kroz rotiranje i skaliranje, promenu kontrasta, osvetljenja i boje kože. Cilj trećeg koraka je dodavanje teksta, zvukova i neuverljivih clipart sličica na scenu. Za prvo od navedenih su zaduženi stripski oblačići, razni okviri i efekti, zvuci su predefinisani, a postoji i mogućnost snimanja glasa. Sve od navedenog takođe se može obogatiti internom posetom Web serveru. Kada već nekog ovako „ulepšate”, pravi je trenutak da stvar uveličate nekom muzičkom numerom, a ima ponešto za svaku priliku: džez, pop, samba ili japanska nacionalna, disko i klasična muzika. Interesantno je što nijedna od ovih numera nije sastavni deo početnih 20 MB, već se (zamislite, opet) mora skinuti sa Neta. Srećom, u lokalu sigurno imate neku odgovarajuću MP3 numeru. Finalni „proizvod” se zatim imenuje i može da se šalje mejlom, sačuva kao slika, HTML stranica, wallpaper, skrin-sejver, flash animacija, interaktivni CD ili samostalni EXE fajl... Jeste da se kvalitet izvedbe ne može porediti sa rezultatima koji se mogu postići uz GIMP ili Photoshop, ali je zato vreme potrebno za ovakve montaže apsolutno zanemarljivo. Miloš KNEŽEVIĆ | | |
