nVidia GeForce 7900GS SLI, ATi Radeon X1950Pro CrossFire

Od kada je sveta i veka... ovaj... SLI-ja i Crossfirea, vlada dilema da li je bolje rešenje jedna skuplja grafička kartica ili dve povezane u CF ili SLI vezu. Proizvođači hardvera žive od ovakvih ekskluzivnih i naprednih rešenja i reklamiraju CF i SLI kao nešto bez čega svaki zahtevniji „gejmer” ne može da živi. S druge strane, korisnici koji znaju malo više o svemu tome reći će da dve grafičke kartice i posebna matična ploča nikada nisu bolje rešenje od jače grafičke kartice i ne-SLI/CF matične ploče i da CrossFire i SLI imaju smisla samo kada ne postoji jedna grafička kartica sa potrebnim performansama.

Mi smo iskoristili prisustvo matičnih ploča K9A Platinum i Asus Crosshair nForce 590 SLI, zajedno sa mnoštvom grafičkih kartica koje su nam u proteklih mesec dana prošle kroz ruke, i ponovo smo proverili kako stoje stvari po ovom pitanju.

Pošto je ATI predstavio novu verziju CrossFire veze na Radeon X1950Pro karticama, bilo je logično da njih izaberemo za test. Logičan je i izbor konkurenta – takođe veoma „svežeg” GeForce 7900GS. Cene oba ova modela kreću se oko 200€, a to je diktiralo i izbor takmaca iz tabora pojedinačnih kartica. Dva puta po 200 je 400€, a kada se doda i razlika u ceni matične ploče, to taman odgovara ceni trenutno najjačeg Radeona X1950XTX i preporučenoj ceni novog GeForcea 8800GTS. GeForce 7950GX2 smo preskočili, jer je ova kartica prekvalifikovana u stare modele u trenutku kada se pojavila GeForce 8800 serija.

Radeone smo „uboli” u K9A Platinum a GeForceove u Asusov Crosshair, dodali smo dva DDR2-800 modula kapaciteta od po 1 GB, Athlon FX62 i sve to povezali na napajanje od 550 W. Ovim su eliminisana uska grla jer trenutno najbrži Athlon procesor i 2 GB memorije to svakako nisu.

Podsetimo se da smo do sada već dva puta u našem časopisu isprobavali SLI i/ili CF i svaki put je zaključak bio isti – dve kartice nikako se ne isplate pored jedne skuplje. Da li se nešto promenilo?

Testiranje

Počeli smo sa tri „sintetička” testa u vidu tri verzije 3DMarka, od kojih svaka daje „svoje viđenje” brzine kartice. 3Dmark 03 je možda star, ali odlično prikazuje sirovu snagu grafičkih kartica. Kod njega nema mnogo geometrije, naprednih antialiasing tehnika i anizotropnog filtriranja, pa je jasno zašto SLI i Crossfire odnose pobedu. Za 3Dmark 03 nije presudna saradnja dve kartice i to je razlog velikog skoka performansi kada se dve kartice upare: 60–65% za CrossFire i 70–90% za SLI. U ovom testu čak i par X1950Pro i 7900GS kartica prestiže duplo skuplje modele X1950XTX i 8800GTS pa ako je suditi po ovom testu, CrossFire i SLI i te kako imaju smisla.

3Dmark 05 je već zahtevniji, mada je iskorišćenje koje donose CF i SLI i dalje veliko: 60–85%. Ipak, u poređenju sa jačim karticama, parovi već lagano posustaju. Veliki broj pikselskih i geometrijskih kalkulacija zahteva razmenu mnogo podataka pixel i vertex šejdera na jednom mestu, a to spoljne veze kakve su SLI i CF rade sporije nego što jedan čip može da odradi unutar sebe. Jedna jača kartica je brža od para dve slabije.

3Dmark 06 je neočekivano pokazao odličan rezultat za CrossFire: dve X1950Pro kartice sa lakoćom su preskočile X1950XTX. SLI se pokazao manje upotrebljivim – 8800GTS je sa lakoćom izašao na kraj sa dvostrukim 7900GS.

Još od pojave SLI i, kasnije, Crossfire veze, sintetički testovi su prikazivali dobro iskorišćenje ovog koncepta, pa nas ne čudi ni što su svi 3Dmarkovi pokazali ovakve rezultate. S druge strane, realne igre su često pokopavale trud nVidijinih i ATI-jevih inženjera i po pravilu obesmišljavale SLI i CrossFire. Upotreba dodatne kartice u nekim igrama čak izaziva i usporenje! Kakva je situacija danas? Dokle su programeri ForceWare i Catalyst drajvera stigli sa optimizacijom?

FarCry je već poprilično star i zajedno sa 3Dmarkom 03 služi samo da se prikaže kako se grafička kartica snalazi sa starijim, manje zahtevnim softverom. Tek u najvišoj rezoluciji i sa postavkama 16xAF i 4xAA, FarCry može da „oznoji” savremene grafičke kartice i tada se CF i SLI pokazuju vrlo efikasnim. Ipak, to teško da je merodavno jer, baš kao ni 3DMark 03, ni FarCry ne zahteva napredne kalkulacije koje zahtevaju veći protok informacija unutar samog grafičkog procesora (ili para procesora).

Quake4 je u sredini, rezultati se lepo „skaliraju”. U nižim rezolucijama SLI i CF kaskaju za najbržim karticama, ali su u najzahtevnijem modu dva GeForcea 7900GS sustigla 8800GTS. Sa Radeonima je situacija potpuno drugačija: dva Radeona X1950Pro u svim modovima su daleko iza X1950XTX.

F.E.A.R. je najzahtevnija igra koja vrši mnogo proračunavanja da bi se postigla visoka realističnost prikaza njenog endžina. To se odrazilo na efikasnost „multi VGA” rešenja. Ipak, dve GeForce 7900GS kartice i ovog puta su bile ispred 8800GTS, što je poprilično iznenađenje. CrossFire je u F.E.A.R.-u doživeo ono što je ranije bila normalna pojava za SLI i CF parove: dve kartice su sporije od jedne i daleko sporije od jačeg modela.

Treća-sreća?

Ovo je treći put da isprobavamo SLI i CrossFire koncept. Prema našim utiscima, nVidia je u značajnoj prednosti u odnosu na ATI po pitanju optimizacije drajvera i veze između kartica. SLI mod pokazuje značajno manje oscilacije i u svim našim testovima se pokazao manje-više efikasnim. U najvišim rezolucijama, druga kartica u proseku donosi 60–70 % ubrzanja, što je veoma dobar rezultat i jasan pokazatelj da su ForceWare drajveri i komunikacija dve GeForce kartice konačno osposobljeni tako da se mogu iskoristiti u svakoj aplikaciji.

ATI još uvek pati od dečjih bolesti, kao što je to nekad bilo sa nVidijinim SLI-jem. U sintetičnim „markovima” ova tehnika pokazuje značajno ubrzanje, ali u igrama to nije slučaj – dovoljno je pogledati usporenje F.E.A.R.-a.

Neverovatno, ali istinito – SLI je posle dve godine postojanja postao opcija vredna razmišljanja. Dve kartice i dalje nisu brze kao jedna koja košta više, međutim SLI ima nekih drugih prednosti (i mana). Pre svega, lakše je kupiti dve slabije kartice. U Srbiji su top-modeli vrlo retki, a kad se neki i pojavi, brzo biva razgrabljen. Lakše je i prodati dve slabije kartice od jednog top-modela, a i pad vrednosti dve kartice manji je nego za jednu jaču. Mane su poznate od ranije. Kao prvo, odnos cena/performanse je lošiji. Drugo, par kartica i odgovarajuća ploča traže snažnije (i skuplje) napajanje a i više se zagrevaju, što u nekim slučajevima može da bude problem. Konačno, SLI je i dalje nepredvidljiv. Jedna jaka kartica brza je u svakoj aplikaciji, dok SLI veza ponekad briljira, a ponekad je ubrzanje koje donosi druga kartica veoma malo.

Tokom celog testa pričali smo o SLI i CF zajedno, dok smo zadnji pasus posvetili samo SLI-ju. Razlog je više nego jasan: SLI je preboleo „dečije bolesti” i napokon došao u situaciju da ga vredi razmotriti, dok je ATI-jev CrossFire još uvek daleko od toga. nVidia je mnogo iskusnija, mnogo više njenih kartica podržava SLI i zbog toga ne čudi što je mnogo više zastupljena, a to je konačno omogućilo mnogo bolji razvoj i istraživanje autorima ForceWare drajverâ.

ATI je tek nedavno napustio koncept „master” kartica koje su se teško nalazile, pa je Crossfire računar praktično nemoguće sresti. Malo znači i mali „feedback” za pisce Catalysta i zato ATI-jev drajver još nije u mogućnosti da iskoristi pun potencijal drugog Radeona. Ipak, ne sumnjamo da će ATI vrlo brzo rešiti probleme i podići upotrebljivost CrossFirea.

SLI, da ili ne?

Od definitivnog „ne” smo do došli do „hmm, pa možda”. Ako se mi pitamo, ovo je izvanredan uspeh i vrhunska nagrada za trud nVidijinog razvojnog tima. Autor ovog teksta bi i dalje radije izabrao jednu karticu jer je to jednostavnije i sigurnije je da će dobro raditi. Međutim, korisnici koji više vole da „čačkaju” i pri tom često menjaju hardver trebalo bi da razmotre SLI jer postoji realna šansa da se „pronađu” u nekoj njegovoj prednosti. Crossfire je u fazi u kojoj je SLI bio pre otprilike šest ili više meseci: postoje situacije kada je u prednosti, ali je mnogo češće u minusu u odnosu na jedan jači Radeon.

Saša UZELAC