A delayed game is eventually good; a bad game is bad forever” – Šigeru Mijamoto.

Rečenica kojom glavni dizajner kompanije Nintendo, tvorac kultnih ostvarenja kao što su Mario, Donkey Kong, The Legend of Zelda, Star Fox, Wave Race i Pikmin, odgovara na pitanje zašto sa svakim projektom uporno probija rokove, odnosi se i na novi, trinaesti po redu nastavak serijala The Legend of Zelda. Posle više od godinu dana u „evo ga, samo što nije” fazi, Mijamotovo najmlađe čedo postalo je udarni naslov u paketu igara kojima je krajem prošle godine promovisan Wii. Za kratko vreme, Twilight Princess postala je najbolje ocenjena igra za novu konzolu i u toku prve polovine godine izvesno neće imati ozbiljnog konkurenta.

Dobar deo igračkog auditorijuma s naših prostora nije imao priliku da se bolje upozna sa Zelda igrama, a retki srećnici koji su ih zaigrali „navukli” su se doživotno. Glavni junak Twilight Princessa je vilenjak Link, miroljubivi rančer iz sela Ordon kome će sudbina zapržiti gorku čorbu. Kada bude pošao u poteru za otmičarima koji su kidnapovali seljane, Link će preći granicu Carstva sumraka, gde će se pretvoriti u vuka i završiti u tamnici zamka Hirule. Čudna kreatura po imenu Midna pomoći će mu da se ratosilja bukagija i sretne s princezom Zeldom koja će objasniti korene nesreće što ih je zadesila: ko je kralj Zant, šta su Tviliji i ko je pravi vladar Carstva sumraka.

Twilight Princess je u svakom pogledu monumentalno ostvarenje. Priča bez mane koja potencira elemente misticizma, korupcije i zavere (neko reče Star Wars?), na scenu izvodi likove koji kroz splet komplikovanih interakcija, odmerenih dijaloga i zadataka grade iznenađujuće uverljivo fantazijsko okruženje. Dualitetni motivi koji prožimaju čitavu igru – svet svetlosti i carstvo sumraka s druge strane ogledala, ljudsko i životinjsko obličje glavnog junaka, dihotomija dobra i zla koji nisu demarkirani jasnom granicom – elementi su koji igru čine zanimljivom starijoj populaciji i onima koji traže dublji smisao.

Mlađi igrači zadovoljiće se odličnim tehničkim karakteristikama – premda su daleko od maksimuma koji Wii može da pruži, obiljem akcionih sekvenci i logičkih zadataka koji će podgrejati vijuge, Linkovim životinjskim prijateljima (konj, orao i majmuni) i savršeno prilagođenim upravljačkim sistemom koji obilato koristi sve prednosti Wiimotea, koji se koristi kao pointer, i Nunchuka, koji služi za usmeravanje. Kontrole su precizne i brzo se usvajaju, pa vam klasičan džojped sigurno neće nedostajati. Borbene sekvence su dinamične, izazovne i zahtevaju pun angažman prilikom oponašanja realnih pokreta, bilo da je u pitanju mačevanje, gađanje lukom i strelom ili korišćenje specijalnih moći i tehnika. Atmosfera je na momente frenetična, kao u najboljim borilačkim igrama. Dobrom utisku doprinosi i odličan izbor oružja, koja variraju od klasičnih „ubeđivača” do složenih skalamerija koje će vam sačuvati kožu tokom borbe s Čuvarima.

Drugu polovinu igre provešćete u tamnicama s mnoštvom lukavo raspoređenih zamki, rešavajući ponekad logičke probleme kojima je mesto u testovima inteligencije. Igra je u celini strogo linearna i uglavnom predvidiva, ali kao antidot dolaze raznovrsne mini-igre, tajne i sporedni zadaci u pravilnim vremenskim intervalima. Bez brige, ni u jednom trenutku tokom 60-časovne avanture vam neće biti dosadno. Vrlo dobra grafika sa, doduše, pomalo neuverljivim teksturama i ne baš savršenim animacijama praćena je izvanrednom zvučnom podlogom, kojoj jedino nedostaje voice-over – mutavi likovi teraju nas da čitamo sva „sitna slova”, što naposletku postaje zamorno (više puta tokom maratonskih igračkih sesija poželeli smo da na trenutak odmorimo oči i saslušamo „propoved”).

Twilight Princess je savršen promoter nove konzole i najozbiljniji kandidat za naziv igre godine. Blizu dva miliona prodatih kopija dovoljnan je argument.

Gradimir JOKSIMOVIĆ