Uspeh u igračkoj industriji u ogromnoj meri zavisi od tajminga. World Forge, ruski game development tim koji je rad na Sparti počeo pre dve i kusur godine, sigurno nije mogao znati da će se premijera finalnog proizvoda gotovo poklopiti sa sočnim holivudskim blokbasterom koji je ovog proleća razvalio bioskopske blagajne. Masan sekundarni adut za igru čija finalna beta impresionira kvalitetom i kojoj jezdenje na besplatnom talasu hajpa ne bi bilo presudno za uspeh.

Ancient Wars: Sparta dosledno sledi utabanu konceptualnu stazu naslova nalik na Age of Empires i njegove klonove: bogato „opremljena”, istorijski autentična real-time strategija sa tri dugačke single player kampanje koje možete igrati iz perspektive dominantnih sila starog veka. Sparta, Persija i Egipat se fundamentalno razlikuju po borbenim i ekonomskim doktrinama, što podrazumeva solidnu dozu diversifikacije u strateškom pristupu. Različitost ove tri „rase” lebdi na sredini između Starcrafta i Tiberium Warsa, što je znatno više u odnosu na prosečan RTS naslov.

Demo verzija nudi mogućnost igranja jedne single player misije iz svake pojedinačne kampanje, od kojih su spartanska i persijska bazirane na osvajanju Grčke, koje obrađuju iz suprotnih perspektiva (interesantno je napomenuti da ćete bitku kod Termopila „biti” iz persijske perspektive). Egipatska kampanja je koncipirana oko odbrane od persijske invazije i donekle je „pomerena” u odnosu na timeline prethodne dve. Pored fenomenalne, ultradetaljne grafike koja podržava skeletalnu animaciju jedinica za koplje bolju od, recimo, Medievala II, Ancient Wars: Sparta donosi nekoliko interesantnih novina u mehaničko-strateškom domenu. Najveća od njih je mogućnost detaljnog podešavanja jedinica pri regrutaciji: zavisno od istraženih tehnologija, svaku pojedinačnu jedinicu možete proizvoljno opremati primarnim i sekundarnim oružjem po sopstvenom izboru, kreirajući totalno unikatni preset u zavisnosti od stila igre i potreba određene misije. Opremanje teške pešadije sa najboljim melee oružjem, štitom i lukom za daljinsku borbu je ekstremno skupo, ali tako koncipirana jedinica će biti univerzalno dobra u bilo kojoj situaciji (jednim klikom od melee koljača momci postaju strelci, na primer). Taktika kreiranja bazičnih snaga opremljenih prostim oružjem takođe je plauzabilna, kao i svaka varijanta koja stoji između ove dve. Pored hrane i drvne građe, najbitniji resurs u igri je zlato, a njegov srazmerno spor priliv podrazumeva da je klasičan rush nemoguć, što podjednako važi za single i multiplayer. Sledeća interesantna novina jeste to što poginuli protivnici ostavljaju oružje i opremu, koje je moguće „salvadžovati” i upotrebiti za opremanje sopstvenih trupa (ovo važi i za opsadne sprave kojima je moguće pokokati posadu)! Ovo će vas snažno demotivisati za slepe juriše, jer svaki neuspešni napad faktički ojačava vašeg protivnika.

Miodrag KUZMANOVIĆ