Sada prilagodljiv različitim arhitektama

Posle samo godinu dana od prethodne verzije, pred nama je novo izdanje programa ArchiCAD firme Graphisoft. S obzirom da se na verziju 10 čekalo pune dve godine (potpuno opravdano, imajući u vidu poboljšanja koja je nosila), novi upgrade je stigao pomalo neočekivano brzo.

ArchiCAD 10 je doneo nebrojeno više mogućnosti za izradu 3D modela projektantima, kako onima koji žele da se bave organskom arhitekturom, tako i onima koji samo žele da u svoj projekat unesu poneki element koji odstupa od klasične ortogonalne forme. Stali smo na kraj kreativnom korišćenju alatki roof i mesh koje su do sada morale da preuzmu ulogu bilo kog zida koji se nalazi pod nagibom ili površine koja nosi deformaciju. Sada postoji mogućnost da zid stavimo pod nagib prostim unošenjem ugla (za jednu ili za obe zidne ravni) u Properties dijalogu, kao i da modelujemo kompleksne zidove, grede i stubove. Pojavom opcija kao što je Tracker porasla je količina parametara koje kontrolišemo ili čitamo sa projekta u toku crtanja; PlotMaker više nije zasebna aplikacija već je integrisan u sam program; automatski guidelineovi su mnogobrojniji i detaljniji; Object snap je postao precizniji, što možda nije osetno u projektima koje sami radite, ali čuva radne sate ako ste u Teamwork režimu, u kojem mala nepreciznost vašim kolegama može zadati mnogo problema.

Već ove promene pokazale su nameru Graphisofta da olakša rad novim korisnicima koji su tradicionalno naviknuti da rade samo u 2D okruženju, a napredniji korisnici su dobili na preciznosti i brzini. Imajući sve ovo na umu, posle samo godinu dana, bilo je razumno očekivati da novi ArchiCAD samo ispravi manje nedostatke svog prethodnika, kao što je mogućnost primene slobodnije geometrije na zidove koji su u osnovi zakrivljeni, ili stabilnost u radu sa velikim projektima, koji vuku značajnu količinu GDL objekata i samim tim memorije vašeg računara. Uz sve to, dobili smo i brojne promene, od kojih su neke zaista radikalne.

Tehnologija Virtual Trace donela je potpuno nov način crtanja. To je mogućnost da dva zasebna crteža postavite paralelno, jedan kao reference model, a drugi kao aktivan prostor za rad. Ovo je daleko elegantnija i korisnija opcija od žongliranja različitim prozorima na koje ste možda navikli ako ste ranije koristili ArchiCAD. Referentni crtež je sve vreme ažuriran (kao i Autorebuild preseci u ranijim verzijama) i moguće je koristiti ga kao operator u svim crtačkim komandama (Adjust, Split, Intersect...). Postavljate ga jednostavno, desnim klikom u navigatoru i odabirom opcije Show as trace reference. Automatski će preuzeti tačnu poziciju u odnosu na aktivan crtež. Naravno, tu poziciju možete da menjate, kao što lako možete da menjate i druge parametre – rotirate, pomerate, podešavate način prikazivanja elemenata, boje ili intenzitet prikaza. Možete u svakom trenutku da promenite koji je od dva prikaza aktivan, a koji referenca, kao što možete da menjate i vrstu crteža koju ćete da postaviti u ovakav odnos: osnovu i presek, dve osnove, dva preseka ili bilo koji Worksheet.

Worksheet je još jedan novi koncept za ArchiCAD. To su 2D prikazi koji mogu biti generisani iz modela, osnove ili njenog dela, importovani iz spoljnih fajlova ili kreirani kao blanko papiri za nezavisan crtež u okviru projekta. Ovakvi crteži ostaju vezani za osnovu sa koje su potekli, ali bez treće dimenzije, i uvek se mogu ažurirati. To omogućava da se projekat podeli između više saradnika, te da različite osobe razrađuju model i detalje na osnovama i 2D crtežima. Iako je ovo izuzetno korisna alatka kada se koristi u kombinaciji sa Virtual Traceom, pogotovu ako je koristite da biste radi poređenja uveli nečiji DWG fajl u svoju osnovu, možete je upotrebiti i da u istom projektu čuvate različite slike, tabele i druge bitne podatke.

Ukoliko ste navikli da ovu opciju donekle simulirate tako što ćete iskopirati ceo model a zatim primeniti komandu Explode, znate koliko je vremena potrebno da pronađete i eliminišete duplirane linije i šrafure. Iz tog razloga je uvedena opcija Consolidating lines and fills koja će jednostavno „ispeglati” vaš 2D crtež tako što će eliminisati sve elemente koji se preklapaju. Ovo je vrlo efikasna alatka za pripremu za dalje editovanje ili prebacivanje u druge formate.

Uvedena je i podrška za PDF format, koji sada postoji u opciji Save as... i eliminiše potrebu za uvođenjem zasebnih PDF printer drajvera, i bez gubitka na kvalitetu u štampi lučnih linija ili gradijenata. Sada postoji i podrška za povezivanje sa Google Earthom i Google 3D Warehouseom, koja se ostvaruje direktno iz glavnog prozora. Postoje i mnogobrojne promene i inovacije u domenu različitih Pensetova za različite poglede, poboljšanih markera za bilo koje unakrsne reference i unapređenog Project Mapa, što sve čini kretanje kroz projekat fleksibilnim i logičnim.

Utisak je da sva poboljšanja na starim alatkama i neke nove mogućnostima ovog programa ostaju u senci Virtual Tracea i Worksheeta, koji potpuno menjaju koncept korišćenja ArchiCAD-a. Iznenađujuće su jednostavni za korišćenje, dodaju na prilagodljivosti ovog programa različitim korisnicima, kao i kvalitetu grafičke komunikacije sa saradnicima na projektu. Uz poboljšanu kontrolu projekta koju smo dobili, ostaje samo da čekamo sledeću verziju i eventualne dodatne mogućnosti u renderu i 3D modelovanju, koje su i dalje ostale u drugom planu.

Ana ŠKORIĆ