Defragmentacija sa stilom

Da ne ulazimo ponovo u detalje, podsećamo samo da se defragmentacijom hard diska podaci koji su upisani na njega fizički preslažu kako bi se kasnije brže čitali (a i lakše „iščupali” u slučaju neke havarije sa podacima). U okviru Windowsa se nalazi standardan program za defragmentaciju, ali on pruža samo osnovne mogućnosti, a nikako ga nije preporučljivo koristiti uporedo s nekim drugim programom. Naime, defragmentacija zna da potraje, a baš zbog toga što je gotovo nemoguće istovremeno koristiti neki drugi program, korisnici izbegavaju ili odlažu defragmentovanje čak i kada znaju koliko ono može biti korisno.

Srećom, tim programera firme Diskeeper je omogućio korisnicima da nesmetano vrše defragmentaciju i da iz svog hard diska izvuku maksimum. Baš zato se na našem repertoaru našao ovaj izvanredan program. U odnosu na prethodnu verziju (SK 3/2006), program je doneo nekoliko poboljšanja i novina. Pre svake defragmentacije treba uraditi analizu hard diska i time utvrditi njegov status. Posle analize Diskeeper jasno korisniku nagoveštava koji su fajlovi najviše fragmentovani odnosno „raštrkani”, zatim korisnika obaveštava o tome koliko je fajlova ukupno razbacano i omogućava pregled fajlova koji su u najvećoj meri neravnomerno raspoređeni po hard disku. Pored ovoga, program korisniku preko grafikona prikazuje koliki bi bio stepen ubrzanja posle defragmentacije. Pored svega ovoga daju se i osnovne informacije o kapacitetu hard diska, kao i prosečna veličina fajlova.

Kada je analiza hard diska odrađena, može da se krene sa defragmentacijom, za koju postoji „brzi” i „spori” način. Logično, defragmentacija na prvi način će trajati kraće, ali će imati manjeg efekta, dok će druga trajati duže, ali imati daleko veći efekat na brzinu rada hard diska. Moguće je i uključiti opciju defragmentacije velikih fajlova, koja može biti korisna za particije na kojima se uglavnom nalaze fajlovi od više stotina megabajta. Nažalost, uvek postoje fajlovi koje non-stop koriste što Windows što drugi aktivni programi. Oslobađanje tih fajlova i njihovo premeštanje praktično je nemoguće, pa su se programeri odlučili da ubace opciju Boot time Defragmention koja podrazumeva da se defragmentacija radi pre podizanja operativnog sistema, time omogućavajući maksimalne rezultate. U sve ovo uključena je i takozvana transparentna, odnosno pametna defragmentacija, kojom program sređuje hard disk gotovo nevidljivo za korisnika računara u periodima kada je hard disk neaktivan. Naravno, u zavisnosti od toga koliko se računar koristi, defragmentacija će trajati duže ili kraće. Zauzimanje resursa procesora prilikom defragmentacije se podešava po želji, u pet nivoa, i od toga zavisi njeno trajanje i veći ili manji uticaj na rad drugih programa.

Rezultati defragmentacije su po završetku i te kako vidljivi. Malo je diskutabilan onaj grafikon koji se dobije prilikom analize, ali svakako je istina da se rad hard diska ubrzava defragmentacijom, a pomoću programa kao što je Diskeeper to ne predstavlja nikakvu muku.

Bojan NOVAKOVIĆ