Katalogizacija muzike

Sigurni smo da svaki korisnik računara može da se podiči velikom kolekcijom muzike, bilo da se ona nalazi u audio CD obliku ili u računarski kompresovanom formatu (MP3). Klasična boljka ovakvih kolekcija jeste to što vremenom postaje sve teže u njima pronaći ono što želite da slušate. Količina diskova samo raste, a „lenjost” dolazi do izražaja jer se sve manje obraća pažnja na omot diskova i evidenciju njihove sadržine (ovo se odnosi na MP3 i „snimane” muzičke albume). Nakon nekog vremena dolazi se do tačke kada se ne zna šta se nalazi na kom disku, pa čak i do situacije da se neke pesme/albumi (naročito u kompresovanim formatima) dupliraju ili višestruko ponavljaju.

Jasno je da u takvim situacijama spas dolazi u vidu programa za katalogizaciju muzike. Music Label će taj posao obaviti više nego korektno. Ovim programom moći ćete da dovedete u red svoju muzičku kolekciju gotovo potpuno automatizovano. Jedino što ćete sigurno morati sami da uradite jeste da ubacujete diskove u drajv kako bi ih program katalogizovao. Odmah na početku ćemo pomenuti da program može da radi sa više baza podataka. To znači da više korisnika može da koristi program bez bojazni da će se njihove kolekcije muzike izmešati.

Automatizacija unosa podataka je dovedena do maksimuma. Nakon ubacivanja diska sa muzikom potrebno je pokrenuti opciju FastScan. MusicLabel će se povezati na Internet i preuzeti sve informacije o pesmama i albumima koje pronađe. Za pretragu se koristi CDDB2 Disc Recognition Service (DRC) koji je razvila kompanija Gracenote Inc. Ovaj servis je besplatan, a pronaći će sve informacije o pesmama i albumima na kojima se dotične pesme nalaze.

Od unetih informacija nema mnogo koristi ako ne mogu da se pretražuju. Zato Music Label sadrži dva tipa pretrage – standardnu (jednostavnu) i naprednu pretragu. Prilikom pretrage znatno može da pomogne i način sortiranja podataka, a ovaj program dozvoljava veliki broj varijacija prikaza informacija. Ova raznovrsnost sortiranja i prikaza manifestuje se i kod izveštaja kojih ima više desetina, počev od prostog nabrajanja informacija sa diska, pa sve do kreiranja kompletnih omota za kutije CD-ova.

Pošto se muzički i MP3 diskovi često razmenjuju, nekad je teško setiti se kod koga se nalazi neki disk, kao i čije diskove ste vi pozajmili. Music Label može i o tome da vodi računa umesto vas. Ukoliko imate email adresu osobe kojoj ste pozajmili diskove, možete joj poslati „podsetnik” da je vreme za vraćanje vaše imovine. A tu je i opcija za upis spiska želja, to jest albuma koje biste želeli da nabavite u budućnosti, čisto da se te informacije ne zature „u malom mozgu”.

Prikaz podataka o pesmama i albumima koji se nalaze u bazi je potpuno prilagodljiv. Na primer, možete odabrati da se u glavnom prozoru prikazuju tekstualne informacije ili slike albuma (ako ih nemate, mogu se skinuti sa Interneta iz samog programa), da se klikom na album prikažu sve pesme iz kojih se sastoji itd. Neke pesme sigurno češće slušate od drugih pa program dozvoljava kreiranje lista za reprodukciju u koje se pored uobičajenih MP3 fajlova mogu smeštati i pesme sa audio CD-ova. Liste se kreiraju u široko prihvaćenim formatima M3U ili PLS.

Nakon kratkog pregleda mogućnosti pomenutih programa, možemo da zaključimo da je Music Label odličan alat za menažment muzičkih fajlova u kom god da se formatu nalaze. Ako vaša kolekcija broji manje od deset diskova sa muzikom (u šta sumnjamo), onda možete i da zaobiđete ovaj program. Ali, kako se muzička kolekcija bude uvećavala, sve više ćete ceniti prednosti koje ovaj program donosi.

Branislav BUBANJA