Zotac GeForce 8400GS 128M TC HDCP V/D/VO, XFX PV-T86S-WAHG, MSI NX8400GS-TD256E

Kada je najavljena osma generacija GeForce kartica, nVidia je pominjala samo serije 8500, 8600 i 8800, naravno, svaku u nekoliko varijanti. Obavešteni izvori su pominjali i slabije modele, ali su iz kompanije nVidia brzo reagovali i objavili da će ti modeli biti ekskluziva za velike OEM partnere (Dell, HP...), što u prevodu znači da nisu predviđeni za pojavu na slobodnom tržištu.

Ipak, samo nekoliko nekoliko meseci nakon ove informacije stiže nova: nVidia odustaje od ovog dogovora i tržište će dobiti i GeForce 8400GS, najslabiji GeForce osme generacije. Razlog je jednostavan. AMD se „ubija” od prodaje Radeona HD 2400, i to najviše najjeftinijih Pro modela. Iako ima tek bazične performanse, zahvaljujući specifikaciji koja navodi DirectX 10 i HighDefinition video mogućnosti, svi kupci najjeftinijih HD Radeona traže DX10/HD karticu za nekoliko desetina evra. AMD je očigledno dobro odradio marketing jer sve više kupaca insistira na poslednjoj verziji DirectX-a, a skraćenica HD je odavno sveprisutna.

Konačno, nVidia je prinuđena da i sama ponudi DX10 i HD u najnižoj klasi. GeForce 8400GS je nastao brzo i jednostavno, kao i mnogo kartica do sada, jednostavnim „odsecanjem” polovine memorijske magistrale GeForceu 8500GT. Grafički procesor nije menjan, kao ni memorija. G86 i dalje ima na raspolaganju 16 stream procesora, dok se za skladištenje podataka koristi DDR2 memorija. Zanimljivo je da ni frekvencije nisu menjane – kao i u slučaju GeForce 8500GT modela, nVidia predlaže 450 MHz za GPU i 400, odnosno 800 MHz za memoriju.

Model 8400GS je logičan naslednik GeForce 7300GS i kao i on raspolaže tehnologijom TurboCache. Zavisno od proizvođača, 8400GS kartice mogu se dobiti sa HDCP ključem i HDMI izlazom. Za razliku od ATI čipova, nVidia nema u sebi integrisan zvučni kontroler, pa se zvuk u HDMI prenosi jednostavnim kablom koji se povezuje na S/PDIF izlaz zvučne kartice (ili matične ploče, ako se koristi integrisan zvučni čip). Ova mogućnost je odskora u ponudi i na mnogim GeForce 8500 i 8600 modelima.

Vraćamo se na 8400GS. Prema informacijama koje smo dobili od nVidije, samo nekolicina, prema njihovim rečima najboljih partnera dobila je pravo da proizvodi GeForce 8400GS kartice. Ipak, spisak tih kompanija nismo dobili. Do nas je stiglo tri modela koji su izrađeni prema novoj specifikaciji, po jedan iz kompanija Zotac, MSI i XFX.

Zotac GeForce 8400GS 128M TC HDCP V/D/VO

Prvo smo probali Zotac GeForce 8400GS 128M TC HDCP V/D/VO. Dugačka oznaka krije low profile karticu urađenu po standardnoj specifikaciji za GeForce 8400GS. Mesta se našlo za 128 MB GDDR2 radne memorije proizvedene u pogonima kompanije Hynix, deklarisane na dovoljnih 2,5 ns. Pomoću tehnologije TurboCache može da adresira do 512 MB radne memorije tako što će 384 MB pozajmiti od matične ploče tj. procesora. Dok memorija radi na „default” taktu, 800 MHz, GPU je desetak procenata brži od standarda i radi na 500 MHz. Za njegovo hlađenje je zadužen mali aktivni kuler koji je gotovo nečujan i svoj posao odrađuje odlično. Ipak, na ovako slabim karticama više volimo da vidimo pasivni hladnjak jer on nije „gotovo”, već apsolutno nečujan, a jednako će dobro pomoći u disipaciji toplote. Zotac je ovaj model opremio i HDCP ključem pa prikazivanje HD sadržaja nije limitirano na nekodiran sadržaj. DVI izlaz na kartici poseduje mogućnosti Dual-Link DVI pa može da prikaže i rezoluciju 2560 x 1600 na 30” TFT monitorima. Pored njega su video i VGA izlaz. Pakovanje je standardno: disk, kratko uputstvo i video kabl.

MSI NX8400GS-TD256E

MSI NX8400GS-TD256E je nešto drugačija kartica. I njena štampana ploča je niskog profila, ali poseduje 256 MB radne memorije. Ovog puta je proizvođač Samsung a specifikacija je ista, DDR2 čipovi od 2,5 ns. MSI ne navodi da li kartica ima TurboCache mogućnosti, a to je u praksi nemoguće proveriti. Takt grafičkog procesora i memorije je „po PS-u”, 450 MHz za G86 i 400 MHz za DDR2 memoriju koja tako efektivno radi na 800 MHz. I u kompaniji MSI su se odlučili za aktivno hlađenje i klasičan raspored izlaza na zadnjem delu kartice – po jedan VGA DVI i video izlaz. DVI je i ovoga puta sposoban za Dual-LINK. MSI nije stavio HDCP ključ u svoju karticu pa ni ovog puta nema gledanja filmova kodiranih ovim ključevima. Pakovanje je u klasi sa svim jeftinim grafičkim karticama – šarena kutija u kojoj se nalazi kartica, kablić, malo odštampanih materijala i disk sa drajverima i neinteresatnim programčićima.

XFX PV-T86S-WAHG

Poslednji 8400GS s kojim smo se poigrali dolazi iz američke kompanije XFX. To ipak ne znači da se ove kartice tamo i prave – na nalepnici, kao što smo očekivali, uredno piše „Made in China” kao i na 99% drugih komponenti koje se mogu naći na svetskom tržištu. Iz oznake modela PV-T86S-WAHG teško da se išta može zaključiti. Ipak, detaljnim upoznavanjem došli smo do „tehnikalija”. Na dopadljivoj crnoj štampanoj ploči koja je zaštitni znak svih kartica ovog proizvođača našlo se mesta za G86 i 256 MB DDR2 memorije. Ovaj GF 8400GS poseduje i TurboCache mogućnost pa je kartica sposobna da pozajmi još 256 MB od sistemskog RAM-a za svoje potrebe. Svi čipovi su prekriveni hladnjakom bez ventilatora zbog čega je kartica apsolutno bešumna. Taktovi su standardni – 450/800 MHz. Memorijski čipovi su Samsungovi, deklarisani na 2,5 ns.

XFX je u svoju najslabiju karticu ubacio i HDCP ključ, što čini PV-T86S-WAHG drugom karticom na testu sa ovom mogućnošću. Izbor izlaza je standardan: DVI, VGA i video izlaz koji se pomoću priloženog kabla pretvara u S-VHS izlaz. Ostatak pakovanja čine disk sa drajverima i štampano uputstvo.

Performanse novih kartica uporedili smo sa modelom od kojeg su nastale – GeForce 8500GT, a takođe i sa performansama koje postižu Radeoni 2400Pro.

Očekivano, smanjenje propusne moći memorijskog podsistema uzrokovao je veliki pad performansi pa jedan klasičan GF 8500GT postiže pedesetak procenata bolje rezultate od ovih GF 8400GS modela. U poređenju sa Radeonima HD 2600Pro, dolazimo do zaključka da je najslabiji GF 8400GS definitivno brži od najslabijeg Radeona. Zanimljivo je da je Zotac najsporiji iako ima za 50 MHz brži GPU. XFX i MSI su podjednaki i u blagoj su prednosti u odnosu na Zotacov model zahvaljujući duplo više radne memorije.

Doduše, sva ova priča lako pada u vodu kada se ove cifre pretoče u upotrebljivost. Teško će i GeForce 8400GS i Radeon HD 2400Pro poslužiti za bilo kakvo ozbiljnije igranje. Činjenica da poseduju DX 10 mogućnosti omogućiće da se igra pokrene, ali ne i da radi kvalitetno. GPU i memorija su nedovoljno brzi da bi se bilo koji savremeniji naslov „poterao” u više od 800 x 600 sa razumnim brojem detalja. Druga opcija je 1024 x 768, sa minimumom detalja. Ipak, sa masovnim prelaskom svih korisnika računara na TFT monitore i realnu potrebu da se ti monitori koriste u „native” rezolucijama, pri čemu je najmanja 1280 x 1024, očigledno je da od zabave sa najslabijim karticama nema ništa.

Stoga je jasno da su ove kartice, iako poseduju sve „up-to-date” mogućnosti na papiru, u praksi upotrebljive tek za rad u Windowsu i njegovom grafičkom okruženju. Brže su i kvalitetnije od integrisanih varijanti i poseduju odlične video izlaze pa će u potpunosti zadovoljiti sve korisnike koji računar koriste za bilo koju namenu izuzev igranja. Ipak, za one koji to imaju na umu, GeForce 8500GT ostaje najjeftiniji izbor. Još jedna mogućnost primene ovih kartica su HTPC, multimedijalni PC računari koji se sve češće mogu naći u dnevnom boravku korisnika.

Što se tiče kartica na testu, XFX je logičan izbor jer poseduje HDCP i pasivno hlađenje. Zotac gubi poen zbog aktivnog hlađenja, ali ga dobija jer je najjeftiniji. MSI je u sredini po ceni i performansama, ali nema HDCP pa ne dobija preporuku.

A neki Radeon HD 2400Pro? Ako vam je kvalitet videa primaran, onda je ATI bolji izbor. nVidia nudi bolje drajvere i bolji 3D. Kao i uvek, izbor između Radeona i GeForcea nije nimalo lak.

Saša UZELAC