Gde Google smešta svoje servere

Prvi put zvanično se zna gde Google gradi svoje farme servera

Godinama unazad navikli smo da Google nerado otkriva informacije o svojim planovima za budućnost, koje samo ponekad uspeju da „provale” novinari ili entuzijasti koji budno prate svaki korak ovog internet giganta. Jedna od neverovatnih stvari koju entuzijasti (da ih ne nazovemo zaluđenicima) prate, jeste spisak Googleovih data centara. Važnost data centara za ljude koji se bave optimizacijom sajtova za pretraživače više je nego diskutabilna, dok je ono što data centri donose sredinama u kojima bivaju izgrađeni nešto drugo – ili se samo tako čini.

Na samom početku, pojasnimo šta su to data centri. Radi se o kompleksima u kojima su smeštene na hiljade servera na kojima se čuvaju i obrađuju podaci u vezi sa (u našem slučaju) Googleovom osnovnom delatnosti, pretragom, ali i ostalim servisima koje nudi ova kompanija. Pre svega nekoliko godina, svi rezultati pretrage na Googleu servirani su sa jedne lokacije u Americi, pri čemu je postojalo još desetak data centara koji su korišćeni samo kada su vršene reorganizacija i obnavljanje podataka (popularni Google dance). Međutim, pošto se mrežni saobraćaj uvećao do granice ugrožavanja normalnog funkcionisanja mreže, javila se potreba za njegovim ravnomernijim raspoređivanjem (Load balancing) na više geografski udaljenih lokacija, što je dovelo do otvaranja više data centara na raznim lokacijama. Googleovi inženjeri razvili su izuzetne (uz to supertajne) algoritme za raspoređivanje opterećenja između data centara, regulisanje ispada pojedinih data centara i, uopšte, sve što je potrebno postići da bi korisnici u što kraćem roku dobili najbolje moguće rezultate pretrage. Pod velom tajne Google drži i broj servera u svojim data centrima, pri čemu se u raznim nagađanjima pominju cifre i od oko pola miliona servera.

Dva Googleova data centra koja su trenutno u izgradnji i koja privlače najviše pažnje su u Lenoaru (Severna Karolina) i Kaunsil Blafsu (Ajova), a interesantno je da oba koštaju po 600 miliona dolara, kao i da će, kada budu potpuno operativni, upošljavati po oko 200 ljudi. Oba mesta koja je Google izabrao za svoje data centre u velikoj meri su ruralna i ne preterano razvijena, tako da se na pojavu ove kompanije u njima gleda kao na dar sa neba. Naravno, i sam Google je odlučio da promeni svoju taktiku tihe izgradnje postrojenja i zameni je marketinškom kampanjom u kojoj se predstavlja kao vrli sused koji u svakom pogledu pomaže svojim sugrađanima, pri čemu se akcenat stavlja na to šta će Google učiniti za zajednicu u kojoj se data centar nalazi, dok detalji „iza ograde” ostaju znani samo kompaniji. Tako, na primer, radovi na postrojenju u Lenoaru upošljavaju između 400 i 500 građevinaca, koji spavaju u lokalnim hotelima, kupuju u lokalnim radnjama – jednostavno donose novi život u grad. Slično kao u ostalim oblastima u kojima se pojavio, Google će i na novim lokacijama investirati svoje znanje i novac u infrastrukturu, posebno vodeći računa o ekologiji. Google planira da postrojenje u Lenoaru postane delimično funkcionalno već krajem 2008. godine, dok bi oba postrojenja trebalo da budu potpuno operativna krajem 2009. godine. Čini se da su sve strane zadovoljne, čista idila – bar dok se ne sazna i druga strana priče.

A druga strana priče jeste to šta Google ima od izgradnje svojih data centara u ovim oblastima. Rekosmo malopre: ruralna mesta – što odmah znači znatno niže cene gradnje, zemljišta, radne snage – dakle, onih 600 miliona dolara moglo je da bude i mnogo više na nekom drugom mestu. Dodajmo tome i poreske olakšice, i to ne bilo kakve – zahvaljujući svojim investicijama i obavezi da radnicima plaća minimalno 150% prosečne plate, Google je sebe oslobodio plaćanja poreza na čitavih 15 godina! Takođe, cena električne energije u Severnoj Karolini, gde je Lenoar lociran, među najnižima je u Americi, a uz to je i električna mreža izuzetno dobro razvijena, pošto je do pre nekoliko godina u tim krajevima bila veoma razvijena drvna industrija, koja je propala pod pritiskom konkurencije sa jeftinom prekookeanskom radnom snagom. Znači li to možda veliku nezaposlenost u tim krajevima i očajničko prihvatanje svakog posla koji dođe u grad? Reklo bi se da znači. Vredi pomenuti da je i geografska lokacija data centara postala veoma bitna za brzinu funkcionisanja Googleovih servisa u Americi, tako da je Google centrom u Kaunsil Blafsu pokrio samo središte Amerike, a Lenoarom zapadnu obalu.

Uprkos široko rasprostranjenom viđenju Googlea kao „vrle imperije” sa beskonačno dubokim novčanikom iz kojeg novac nesebično deli svima, realnost je da i ova kompanija, kao i sve druge, funkcioniše po zakonima kapitala. Dakle, došlo je vreme da svoje socijalrealističke slovenske duše ispunimo mržnjom prema još jednoj zloj tvorevini kapitalizma...

Dejan STEFANOVIĆ