Prelivanje žanrova i pretakanje poslovično izolovanih koncepata u celinu koja funkcioniše glatko i ubedljivo uspeva malobrojnim razvojnim timovima na tržištu, od kojih se Monolith izdvaja gotovo alhemijskom veštinom spajanja horora, perspektive prvog lica i akcione beat-up mehanike u mešavinu koja se odaziva na ime Condemned. Iako je dotični studio poslednjih godina napravio par glupih poteza uzrokovanih hiperprodukcijom (ekspanzije za F.E.A.R., ogrezle u nepotrebne cliffhangere i repeticiju), njihova druga signature franšiza jaka je kao prvog dana. Condemned: Criminal Origins, jedan od „lansirnih” naslova za Xbox 360, sa pravom je onomad uzburkao mnoge duhove kao igra koja je nudila kvalitetan, sajlenthilovski horor upakovan u drastično dinamičniju i nimalo pasivnu formu. Dve godine kasnije, Condemned 2: Bloodshot nastavlja istom stazom, donoseći odgovore na nekoliko visećih pitanja ostalih posle konfuznog kraja originala, istovremeno otvarajući nova poglavlja čiju konkluziju možemo očekivati u sledećim nastavcima.

Uživanje u Condemnedu 2 i pravilno shvatanje okruženja, uzroka i posledica užasa koji vas okružuju podrazumeva da vam ukus prethodne igre i dalje snažno titra pod nepcem. Pridošlicama, nažalost, apsolutno ništa neće biti jasno: čak i ljudi koji su odigrali original u trenutku kada se pojavio bezrezervno moraju da overe gradivo i preoru osnovnu igru još jedared. Odsustvo smislene rekapitulacije „gradiva” je najveća, a ujedno i jedina ozbiljna zamerka igri. Početak, koji je sve samo ne user-friendly, sa sadržinske strane sugeriše da su „monolitovci” ovo pravili za sebe, svoje prijatelje i najzagriženije fanove. Beskompromisni pristup po definiciji vredi pozdraviti, ali ipak...

Itan Tomas, agent FBI koji je u potrazi sa „osobom X”, bespoštednim likvidatorom serijskih ubica, zagrizao je predebeli okultni sendvič, 11 meseci posle misterioznog kraja prethodne igre, i predstavlja bledu, alkoholom ruiniranu sliku nekadašnjeg vrhunskog operativca. Napustivši službu, vreme provodi u potucanju po kafanama, tučama i opijanju, i sam poput agresivnih klošara protiv kojih se borio dok je radio na slučaju. Svestan da zapravo ništa nije rešeno i da eskalacija neobjašnjivog nasilja u Metro Sitiju nimalo ne jenjava, Itan se spletom volšebnih okolnosti vraća na istraživački kolosek, bezglavo ulećući u drugo poglavlje sulude paranormalne drame kojoj ne može da otkrije smisleni uzrok.

Kao i prethodna igra, i Condemned 2 spada u nešto što bi se u nedostatku bolje definicije moglo nazvati miksom FPB-a (First Person Beat’em-Up) i arkadne avanture. Perspektiva prvog lica iz koje se probijate kroz mračne i bezgranično depresivne enterijere slamova, napuštenih zgrada i skvotova prepunih kriminalno-narkomanskog ološa dopunjena je melee akcionom dinamikom i borbenim sistemom u kojem koristite pesnice i improvizovano hladno oružje kao što su noga stola, pajser, vodovodna cev, veštačka ruka (!), komad armature, daska WC šolje (!) i slični artefakti koje čupate iz enterijera ili otimate od oponenata. Vezivanje udaraca u komboe, blokiranje protivnikovih udaraca, kontranapadi i ostali elementi bliske borbe neuporedivo su bogatiji i bolje osmišljeni u odnosu na prethodnu igru, i sada zaista omogućavaju dovoljno sposobnim igračima sa brzim refleksima da „plešu” oko jednog ili grupe protivnika, piju minimum batina i borbu završavaju kao iskusni fajteri. U igri ćete povremeno nailaziti i na vatreno oružje, ali je njegova upotrebna vrednost efemerna zbog činjenice da ste ograničeni količinom metaka u šaržeru uz gotovo nepostojeću mogućnost nadopunjavanja.

Forenzička analiza dokaza koju je potrebno izvesti jednom ili više puta u toku svakog nivoa drastično je poboljšana eliminacijom automatskog „point&click” koncepta iz prethodne igre: sada svaka situacija zahteva pažljivo osmatranje i vizuelnu analizu u laganom „CSI” maniru. Na primer, pri analizi leša policajca (u drugom nivou) sada je potrebno pažljivo osmotriti žrtvu i mesto zločina, locirati rane na lešu (rupe od metka ili mesta traume), vizuelnom dedukcijom odrediti blood splatter pattern (u Deksterovom maniru) i izabrati jednu od ponuđenih opcija za jedan ili više tragova koje je potrebno „uploadovati” asistenkinji forenzičarki u Birou. Od uspeha analize zavisi i konačna ocena na kraju nivoa, tj. perzistentni borbeni bonus koji ćete time eventualno osvojiti (brass knuckless za jači efekat pesničenja, pancirni prsluk koji smanjuje demidž od vatrenog oružja etc.).

Osnovna snaga Condemned 2: Bloodshota jeste genijalno dočarana atmosfera sveprisutne teskobe, pritajenog užasa koji vreba iza sledećeg ćoška ili dovratka, adult horora u pastelnim okruženjima i očajničke borbe korišćenjem prvog oštrog ili tupog predmeta koji vam padne šaka. Ovo je jedna od retkih igara koja je u stanju da vam ozbiljno pokvari raspoloženje ili drastično pojača apatiju ako se igrate u tamno i kišno predvečerje, nudeći vam stapanje i empatiju sa prkosnim nesrećnikom čiji ćete očaj, agresiju, odbačenost i perzistenciju u borbi sa sopstvenim i eksternim demonima moći da osetite punim ustima. Nekoliko rupa u pripovedačkoj strukturi, nerešeni cliffhangeri i bazna premisa koja podrazumeva sveže iskustvo sa prethodnom igrom ovaj naslov ipak sprečavaju u dostizanju nečeg višeg od vrlo dobrih 83.

Miodrag KUZMANOVIĆ