U paketu sa letnjim bioskopskim hitom mora ići i igra, kakva je da je. Rukovodeći se ovim pravilom, u Segi su unajmili nekoliko studija da im naprave po verziju za sve potencijalne platforme. Igrom slučaja, za PC nije pravljena nova igra, već je portovana verzija koju je tim Artifical Mind and Movement radio za PS2 i Wii, a ne „jača” verzija koju je secret Level razvio za Xbox 360 i PS3. Sad možemo da diskutujemo koliko je i ta verzija za najnovije konzole zapravo bolja, no nama je ostala klasična glupost od akcione igre napravljene po filmu.

Igra Iron Man standardno labavo prati radnju filma, tek toliko da imate u šta da pucate. Ironično, filmu je nedostajala baš ta akcija, ali u igri ona ne izgleda ni impresivno ni zabavno. Dakle, radnja prati Tonija Starka od njegovog bega iz Avganistana u prvom Iron Man oklopu, kroz razne faze razvoja i modernizacije, dok se bori protiv bivših tamničara i novih pretnji. Srećom, unapređivanja oklopa se u igri dešavaju brzo i automatizovano, odnosno nema misija sa majstorisanjem (što bi čovek očekivao na osnovu filma).

Donekle zabavan deo igre je upoznavanje sa oklopom i njegovom mehanikom. Imate potpunu kontrolu nad ofanzivnim i defanzivnim sistemima (čiji broj vremenom raste) kao i nad letenjem. Upravljanje je krajnje korektno izvedeno, oklop bez problema prelazi iz letećeg u kopneni mod i, iako nema mnoštva poteza koje možete da izvedete, bar imate brzinu i dinamičnost. Nažalost, dizajn misija iz škole „idi linearno, pobij sve negativce, uništi ove objekte, sakupi one predmete, oslobodi usplahirene civile i na kraju sredi glavnog bosa” nije dovoljan da obezbedi platformu koja bi pružila igraču da se razmaše i uradi nešto interesantno u Iron Man odelu.

Vizuelna strana Iron Mana ostala je zaglavljena u prošlosti. Za ovako hardverski zahtevan naslov igra izgleda začuđujuće loše. Budući da je ovo port sa druge igračke platforme, bar je na to moglo da se potroši nešto sredstava. Uostalom, ono budžeta što je otišlo na glumce ne bi trebalo da ulazi u proizvodne troškove PC naslova. Od pomenutih glumaca iz filma glasom i stasom tu su samo Robert Dauni Džunior, Terens Hauard i Šon Taub. Iako ovi modeli sasvim korektno liče na realne originale, nijhova animacija u međusekvencama graniči se sa tragičnom. Ostali likovi, kao Obadaja Stejn i Peper Pots, nimalo ne liče na svoje bioskopske predloške.

Govoriti o veštačkoj inteligenciji protivnika i bilo kakvom igračkom izazovu u ovoj igri je krajnje smešno. Na najvišem od tri ponuđena stepena težine nemate razlog za razmišljanje, pažljivo upravljanje ili upotrebu različitih oružja – sve se obavlja u jednom dahu, jednim oružjem, sa potpuno ugašenim mozgom. Sreća u nesreći jeste to što je igra fantastično kratka i, ako baš želite da otključate sve bonuse i pogledate ih, možete da se pozabavite i time za jedno popodne. Slično svom filmskom predlošku, igra Iron Man nema u sebi ništa što će da vas isfrustrira toliko da je obrišete u napadu besa, ali odsustvo bilo čega što će da zaokupi igrača je nedopustivo u interaktivnom mediju.

Dragan KOSOVAC