Na čitave studije o tome kako kult Tomb Raidera opstaje čitavih 12 godina u kulturi video igara zahvaljujući isključivo seksi heroini čiji izgled podilazi najširem (muškom) auditorijumu, pravi fanovi serijala samo će odmahnuti rukom. Na stranu harizmatična junakinja, snaga i lepota TR igara uvek je ležala u dobrom i originalnom gameplayu, vešto dizajniranim nivoima, sjajnim komandama i nerafinisanoj i kvalitetnoj avanturi, za koju su alpinističke akrobacije Lare Kroft nešto najbolje što se desilo još od profesora Henrija Džonsa Juniora. Posle originala i četiri kvalitetna nastavka, usledilo je brže-bolje abortiranje novozačete edicije pod nazivom Angel of Darkness, nakon čega je franšiza iz posrnulog Core Designa pala u ruke Crystal Dynamicsu. Nakon što su našu miljenicu i više nego dostojno uskrsnuli kroz sedmi nastavak (Legend) i naročito kroz izvrsni Anniversary (rimejk originala), deveta igra konačno je pred nama, nastavljajući ambiciozni Dynamicsov plan o godišnjem izbacivanju novih avantura omiljene vratolomne aristokratkinje.Underworld se nastavlja na događaje iz Legenda, uz pojavljivanje stare, dobre poznanice Natle iz prvog dela (ili rimejka, kako vam drago). Nestanak Larine majke, lejdi Amelije, u bespućima Tibeta tokom Larinog detinjstva prestaje da bude misterija kada Amanda, stara Larina prijateljica, i njen novi nemezis, otkriva da je gospođa Kroft živa i zdrava, ali zarobljena u mitskom Avalonu. Prateći očev trag, Lara će obići nekoliko živopisnih lokacija na različitim stranama sveta u potrazi za artefaktima koji će joj omogućiti wieldovanje mitskog čekića nordijskog boga Tora, pokušavajući da poveže u kakvoj su vezi tekovine hindu, nordijske, majanske i anglosksonske civilizacije, i u isto vreme da osujeti Natline napore da u vikinškom paklu Helheimu prizove Ragnarok (tu negde trebalo bi da otkrijemo i zašto je naša junakinja raznela porodični posed Kroftovih u spektakularnom introu, koji odavno golica maštu fanova na Internetu). Ono što sledi je, čini se, standard fare kada su u pitanju Tomb Raider igre. Red istraživanja i akrobatike po lokacijama, red rešavanja zagonetki i mehanizama, uz napucavanja sa ljudskim i životinjskim protivnicima i ekspoziciju kroz odlične in game sinematike. Evidentno je to da su nivoi neuporedivo kompleksniji i prostraniji nego ranije, što ponekad zbunjuje i primorava na pažljivo osmatranje mogućih trasa za dalje napredovanje, čineći pentranje na pojedine delove nivoa i konstrukcije (naročito one pokretne, kao što su gigantski čekići i rotirajuća kula na ostrvu Jan Mayen) zaista spektakularnim prizorom.Nažalost, nekoliko Underworldovih propusta i nedostataka suviše napadno štrči i moraju se, tužna srca, priznati. Kamera koja se tu i tamo usled Larine velike hitrosti pogrešno pozicionira i zumira pojedine delove njenog tel... nivoa ne nervira previše. Mnogo veća zamerka odnosi se na stupidno napucavanje sa ljudskim protivnicima, koje se često svodi na razmenjivanje paljbe u rangu beonjača (tj. iz neposredne blizine) dok jednom od učesnika energija ne padne na nulu. Malobrojna životinjska populacija u vidu tigrova, preraslih guštera, slepih miševa, malih i gabaritnijih paukova, ajkula i nekoliko vrsta natprirodnih čuvara grobnica u kasnijem toku igre sasvim je dovoljna za obavezne pucačke sesije, čija svrha treba da bude mali predah od istraživanja, a ne način da se podilazi ukusima šire igračke populacije (bacanje granata da i ne pominjemo). Sledeća mana odnosi se na kratkoću igre, jer ćete šest nivoa slistiti za dva dana blago intenzivnijeg igranja (dve kratke pucačke sesije sa plaćenicima na Amandinim brodovima brže ćete preći nego što ćemo ih ovde pomenuti). Mađutim, najveći problem tiče se gotovo početničkih grešaka za jedan tako iskusan tim, kao i obrade bitnih delova same priče. Da nešto nije u redu može se naslutiti iz uvodne „borbe” sa mitskim Krakenom (koji izgleda zaista zastrašujuće, ali će vas stoički kulirati, osim ako mu se previše ne približite), što je krunisano nedopustivim finalom igre. Izvrsni grafički engine iz prethodne dve Dynamicsove igre dodatno je izbrušen i obogaćen kvalitetnijim teksturama (pre svega zidova i kamenih blokova, kao i načina na koji se oni presijavaju kada su vlažni), neuporedivo lepšim vodenim površinama (obratiti pažnju na refleksiju okoline na vodi, kao i mreškanje senki koje voda emituje na okolne zidove) i besprekorno implementiranim svetlosnim efektima (odlični algoritmi senčenja scena, kao i dobro doziran bloom i zamućenja), što čini da gotovo svi lokaliteti u igri zaista oduzimaju dah svojim izgledom (nabujali Tajland, pomenuta rotirajuća konstrukcija čiji elementi bacaju senke na okolne zidove, zapaljena Larina rezidencija i naročito gotovo hipnotišuća, kao mesečinom obasjana grobnica kraljeva u meksičkom nivou). Kroz se ovo skakuće, trči i pentra se, čini se, najbolje, najlepše, najuverljivije i, zašto ne reći, najsočnije modelovana Lara ikada. Animacija njenih pokreta, izrazi lica i fluidnost radnji koje izvodi, a koje direktno zavise od trenutne akcije na ekranu, čine da se gospojica Kroft savršeno uklapa u okolinu. Lara je u novom nastavku postala i mnogo prljavija devojčica nego ranije (ne, nije to što mislite), jer će se prljavština hvatati po njenoj koži nakon intenzivnijeg trčanja i veranja po prašnjavim površinama. To se anulira prvim sledećim brčkanjem u vodi, nakon čega se kapi realistično slivaju i vlaže Larin trenutni outfit, kao i njene verno modelovane i napupele obline i, i... ovaj... zvuk je takođe vrlo dobar... Aleksandar DINIĆ | | |
