Nikon Coolpix L100 i P90

Nikon Coolpix L100

Jedan od najvećih proizvođača foto-opreme u svetu, japanski Nikon, donosi nam dva sveža modela iz Coolpix serije, jednog iz L (Life), a drugog iz P (Performance) linije kompaktnih ultra-zum aparata. Poznato je to da Nikonovi profesionalni DSLR aparati imaju već izgrađen brend i uživaju ogromnu pažnju i zastupljenost kod nas, a kako se ovaj proizvođač snalazi u kompaktnoj klasi gde vladaju neki drugi proizvođači, imamo priliku da proverimo u ovomesečnom broju.

Počinjemo sa manje naprednim modelom Coolpix L100, koji poseduje CCD senzor veličine 1/2,3 inča, koji je u stanju da „prikupi” 10 miliona piksela. Kućište aparata izrađuje se od kvalitetne plastike u matcrnoj boji, a zahvaljujući isturenom rukohvatu obloženom gumom, kompaktni L100 pruža zavidnu ergonomiju i udobnost pri korišćenju. Zadnja strana aparata rezervisana je za veliki LCD dijagonale 3 inča i rezolucije oko 230.000 piksela, koji se automatski posvetljuje i omogućava kadriranje u veoma lošim svetlosnim uslovima. L100 nema točkić za izbor režima rada aparata, već se to obavlja pritiskom na posebno dugme desno od LCD-a. Pored njega tu je i standardni kursorski taster, kao i nekoliko dugmića za navigaciju i podešavanje aparata. Optičko, odnosno elektronsko tražilo ne postoji, pre svega zbog toga što je Nikon kod ovog modela orijentisan na što pristupačniju cenu i ciljnu grupu ovog uređaja. Na levoj strani se, pored priključaka za TV i računar, nalazi i zvučnik. Na gornjoj strani aparata se nalazi blic, koga korisnik mora ručno da podigne da bi bio aktivan. Takođe, gore je taster za uključivanje/isključivanje aparata i vrlo dobar okidač, oko koga je postavljen prsten za kontrolu zuma sa jednom brzinom, tačnije onaj koji nema opciju preciznijeg zumiranja. L100 koristi četiri AA baterije koje se smeštaju u rukohvat aparata ispod istog poklopca kao i SD memorijska kartica. Pored pomenutog poklopca nalazi se metalni navoj za stativ standardnog prečnika, koji je postavljen skoro u centralnoj osi aparata, a masa aparata od oko 360 grama sa baterijama pravilno je raspoređena, zapravo izbalansirana. Dimenzije aparata su 110 x 72 x 78 mm.

Nikon Coolpix L100

Kako je u pitanju ultrazum model, akcenat je svakako na objektivu, koji nosi Nikkorov potpis i koji u ovom slučaju ima 15X optičko uvećanje, kao i odličnu optičku stabilizaciju slike, odnosno VR (Vibration Reduction) kako to Nikon naziva. Takođe, kao i kod ostalih proizvođača, objektiv počinje od širokih 28 mm (35 mm ekvivalent), što je svakako za pohvalu, a između ostalog, ovu stavku u specifikacijama najviše će ceniti ljubitelji arhitekture i pejzaža. Maksimalna rezolucija prilikom slikanja je 3648 x 2736 piksela, dok je prosečna veličina fotografije oko 4 MB. Za video zapis maksimalna rezlucija je 640 x 480 piksela i 30 sličica u sekundi, a odsustvo HD video snimaka je opravdano, imajući u vidu to da i većina konkurencije ne nudi ovu opciju u ovom (pristupačnijem) segmentu ponude.

Kako smo rekli, ovaj aparat nije toliko napredan po pitanju funkcija i opcija. Recimo, uopšte nema manuelna podešavanja, već se sve svodi na automatiku i izbor neke od predefinisanih scena, dok u režimu za pregled snimljenih fotografija, osim datuma kada je slika nastala i njenog rednog broja i „pikselaže”, aparat ne pruža ni jednu drugu informaciju niti ga je moguće „nagovoriti” na to. L100 nema čak ni mogućnost ISO podešavanja, a zašto je ovaj nedostatak (veoma) bitan, objasnićemo malo kasnije.

Nikon Coolpix P90

Priča o drugom modelu na testu Coolpixu P90 malo je drugačija, jer je ovo dosta napredniji aparat u odnosu na L100. Poseduje CCD senzor iste veličine kao i prethodno testirani model, veće rezolucije od 12 megapiksela. Fizički je veći, robusniji i takođe izrađen od kvalitetne crne plastike. Zahvaljujući većim gabaritima, P90 ima odličan istureni rukohvat obložen gumom, što pruža bolju ergonomiju i udobnije korišćenje aparata. Ovaj model ima isti LCD (3 inča, rezolucije 230.000 piksela), ali je ovaj monitor pokretan i može da se podešava po nagibu. To ovom aparatu pruža dodatnu fleksibilnost pri fotografisanju iz neoubičajenih pozicija, kao što to zahteva, recimo, makrofotografija. Očekivano, P90 je bogatiji opcijama, a samim tim ima i više dugmića koji su koncentrisani desno od LCD-a. Iznad ekrana je kvalitetno elektronsko tražilo veličine 0,24 inča, iste rezolucije kao i veliki LCD. Na levoj strani aparata nalazi se zvučnik, a na suprotnoj objedinjeni priključak za TV i računar. Blic, koji se aktivira pritiskom na dugme, nalazi se na gornjoj strani aparata, kao i ON/OFF taster i veći, odnosno udobniji okidač oko kog je smešten prsten za kontrolu zuma. Zum ima dve brzine – za detaljno i hitro zumiranje. Za napajanje P90 u odnosu na L100 koristi li-ion bateriju kapaciteta 1100 mAh, sa kojom može da se „ispuca” i do 250 fotografija, a ona je smeštena u rukohvat pod istim poklopcem gde je mesto za SD memorijsku karticu. Metalni navoj za stativ je standardnog prečnika i smešten je van ose objektiva, što je, u ovom slučaju, malo poremetilo balans.

Objektiv kod Coolpixa P90 takođe je potpisan od strane Nikkora, za nijansu je širi i znatno je „duži”. Cifre za žižnu daljinu su 26-624 mm (35 mm ekvivalent) i govore nam da ovaj aparat ima neverovatan 24X optički zum sa optičkom stabilizacijom koja je u ovom slučaju i više nego dobrodošla i odlično obavlja svoj posao. Najveća rezolucija koju ovaj aparat ostvaruje je 4000 x 3000 piksela, a kratki filmovi se zapisuju u rezoluciji od 640 x 480 piksela (ili upola niže) sa „tečnih” 30 sličica u sekundi. Prosečna veličina slike na memorijskoj kartici je oko 5 MB. Kao što se da zaključiti, ni ovaj model nema mogućnost snimanja HD video materijala, dok je nekim konkurentima iste klase drugih proizvođača ova opcija već uveliko na listi specifikacija.

Nikon Coolpix P90

Kada pričamo o mogućnostima i opcijama ovog aparata, on je dosta napredniji u odnosu na prethodno testirani model. Pored potpune automatike i predefinisanih scena, P90 nudi potpuno manuelnu kontrolu nad svim parametrima fotografije. Ostvaruje zavidnu brzinu rada AF sistema, kako u lošim tako i u dobrim uslovima osvetljenja. Fokus stvarno retko „luta” i izoštrava do beskonačnosti, jedino u ekstremnim situacijama pri lošem svetlu i dugačkim zumom, što je sasvim normalno i očekivano. U dobrim svetlosnim uslovima P90 veoma brzo i precizno fokusira na gotovo celom rasponu objektiva.

Od dodatnih mogućnosti izdvojili bismo kod oba modela mogućnost prepoznavanja lica, da li je osoba trepnula i automatskog okidanja u trenutku kada se osoba nasmeje, opciju D-Lightning, koja „izvlači” detalje iz tamnih delova fotografije odnosno senki, kao i mogućnost kontinualnog slikanja, i to 13 slika u sekundi kod L100 i 10 slika u sekundi kod P90, sa restrikcijom podešavanja rezolucije, kao i kontrola distorzije (izobličenosti) fotografije. Meni kod ovih Coolpix aparata je pregledan i veoma lak za navikavanje, a kod modela P90 veoma je sličan i poseduje odličan način navigacije kao kod DSLR aparata ovog proizvođača.

Nikon Coolpix P90

Što se tiče kvaliteta fotografija kod ova dva aparata, da završimo prvo ono što smo započeli sa Coolpixom L100. Naime, problem kod ovog aparata je kombinacija automatskog podešavanja ISO osetljivosti, veće kompresije slika, kao i veoma agresivna redukcija šuma, odnosno nemogućnost podešavanja istih, što se direktno odražava na kvalitet fotografija. Slike drastično gube detalje i oštrinu i deluju „izgrižene”, a samim tim se javljaju, doduše manji ali vidljivi problemi sa prikazom boja. Generalno, sve ovo se i ne vidi toliko na razvijenim fotografijama i na fotografijama slikanim u dobrim uslovima, dok se u nešto lošijim svetlosnim uslovima (sobno osvetljenje, sumrak i slično) u većini slučajeva vidi „iz aviona”. Stanje kod Coolpixa P90 je svakako bolje, ali se i kod njega vide tragovi kompresije i redukcije šuma, i to samo nešto više od granice normale za ovu klasu aparata. Međutim, kod ovog modela moguće je manuelno podesiti ISO osetljivost, što naravno daje bolje rezultate. Maksimalna podešavanja kod ovih aparata su ISO3200 i ISO6400 (!?), dok je realno upotrebljivo do ISO800. Fotografije imaju pristojnu oštrinu sa nešto manjom količinom detalja i prilično veran prikaz boja.

Na kraju, Nikon je malo podbacio po pitanju kvaliteta fotografija, što nas je svakako neprijatno iznenadilo. Unutrašnja obrada slika hvaljenog Expeed procesora je suviše agresivna kod modela L100, koji je namenjen isključivo početnicima i onima koji za relativno pristupačnu cenu od 280 evra traže moćan zum bez „nepotrebnog” čeprkanja i podešavanja parametara. Jači Coolpix P90 namenjen je malo naprednijim korisnicima i on generalno ispunjava očekivanja, ali će kod potencijalnih kupaca najveća prepreka biti cena od oko 430 evra. Na oba aparata se daje garancija od dve godine.

Petar VEINOVIĆ