ZEROtherm BTF90 i BTF95

ZEROtherm BTF90

Ovog meseca u redakciju su nam stigla dva kulera koje je proizveo ZEROtherm. Zajedničko za oba modela jeste to da se radi o bakarnim kulerima sa po osam heatpipeova i rebrima u obliku leptira, po čemu ova serija kulera i nosi ime Butterfly. Jedina razlika između ova dva modela jeste u tome što je model BTF95 pasivan, dok BTF90 dolazi opremljen providnom „devetkom”, koja sadrži i crvenu svetleću diodu, a nosi naziv SilentUFO.

Uz oba modela ponaosob isporučuje se kratko uputstvo za montiranje, ZEROthermova pasta, kao i komplet od dva adaptera za montiranje. Za Intelovo podnožje LGA775 adapter se sastoji od okvira koji se montira na kuler, četiri šrafa sa oprugama, kao i podloške koja se lepi na poleđini matične ploče. Za AMD-ova podnožja S754, S939, kao i AM2 koristi se standardna „šnala”.

ZEROtherm BTF95

Računar na kome smo testirali kulere zasnovan je na Asusovoj ploči P5Q i Intelovom Core 2 Quad procesoru oznake Q9400. Merenje temperature povereno je DTS-ovima ugrađenim u procesor i programu RealTemp, koji, između ostalog, beleži i minimalne i maksimalne temperature pojedinih jezgara ostvarene tokom vremena.

Za generalno maltretiranje i iživljavanje na procesoru koristili smo IntelBurnTest 1.9. Ovaj program predstavlja wrapper za biblioteku funkcija, poznatiju kao linpack. Iako ovaj test možda ne predstavlja realnu primenu procesora (ko još koristi računare za linearne jednačine i metodu najmanjih kvadrata?), sposobnost ovog programa da usija i najhladnije procesore daleko prevazilazi većinu uobičajenih programa koji se za to koriste, pre svega Prime95 i Folding@home.

Sam postupak testiranja bio je jednostavan, nakon montaže kulera, računar je uključen i na njemu je pokrenut RealTemp. Nakon stabilizacije minimalnih zabeleženih temperatura, zabeleženo je zagrevanje procesora u praznom hodu. Potom smo pokrenuli IntelBurnTest i čekali da se stabilizuje maksimalna zabeležena temperatura. U našoj postavci, eksperimentalno smo utvrdili da nema razloga da zagrevanje procesora traje duže od 15 minuta (15 rundi testiranja u ovom programu pod maksimalnim opterećenjem), tako da smo po isteku ovog vremena postignutu maksimalnu temperaturu uzimali kao temperaturu pri punom opterećenju.

Model sa aktivnim hlađenjem BTF90 je u praznom hodu procesora pokazao identične rezultate kao i fabrički kuler, obezbeđujući temperaturu ne veću od 28°C, dok je pri opterećenju uspeo da ohladi procesor na 42°C, što je za 10 stepeni bolji rezultat od fabričkog kulera. Ventilator koji je montiran na kuler nije dizao preterano veliku buku, štaviše bio je veoma tih.

S druge strane, pasivni kuler BTF95 je pokazao znatno lošije rezultate. U praznom hodu temperatura najtoplijeg jezgra iznosila je 35°C, dok je tokom opterećivanja rasla i do 92°C. Pored očekivano manje efikasnosti pri hlađenju, posledica nedostatka ventilatora jeste i mnogo sporije hlađenje procesora nakon opterećivanja.

Kao što iz samih rezultata da videti, izbor između ova dva kulera zavisi pre svega od očekivanja koja se pred njih stavljaju. Pasivni model je izuzetno pogodan za računare koji neće biti overklokovani i koji se neće stavljati pod preterano velika opterećenja kao što su serveri i media centri, za koje je takođe poželjno i da budu što tiši. Za one koji prednost daju efikasnijem hlađenju, uz izuzetno podnošljiv nivo buke, model BTF90 se može pokazati solidnim rešenjem.

Bojan ŽIVKOVIĆ