Reciklaža (elektronskog) otpada

Samo malo da se podsetimo: neki materijali od kojih se prave elektronski uređaji veoma su štetni po zdravlje ako se ne zbrinu kako valja

O važnosti reciklaže, sa naglaskom na elektronski otpad, „Svet kompjutera” je prvi put pisao pre više od deset godina (www.sk.rs/1998/09/sknt01.html), a zatim ponovo nekoliko godina kasnije (www.sk.rs/2004/07/skak01.html). Da se podsetimo: reciklaža svakog otpada, pa tako i elektronskog (kompjuteri, monitori, štampači, mobilni telefoni, mali kućni aparati i drugo) važna je zbog zaštite čovekove okoline, jer su neki materijali od kojih se prave elektronski uređaji veoma štetni po zdravlje. Drugi razlog za reciklažu je štednja novca i energije, a samom štednjom energije takođe se utiče na manje zagađenje vazduha i manju emisiju ugljen-dioksida u atmosferu, čime se utiče na glavni uzrok globalnog zagrevanja.

Kada su u Srbiji počeli da rade centri za reciklažu elektronskog otpada, mi smo ih odmah posetili: u pogonu BiS IT Recycling (www.it-recycling.biz) u Omoljici kod Pančeva bili smo 2006. godine (www.sk.rs/2006/08/sknl04.html), a SE Trade posetili smo godinu i po dana kasnije (www.sk.co.yu/2008/01/sknl11.html).

Monitor pod mišku i...

U međuvremenu, dogodile su se neke važne tehnološke promene. LCD monitori potpuno su potisnuli one sa katodnim cevima. Kontejneri po našim ulicama prepuni su raznog nerazvrstanog smeća, ali i starih kućišta, monitora, tastatura, matičnih ploča, kartica, kablova... Kada takav otpad završi na običnoj deponiji smeća, ne samo da su potrebne stotine godina da se on prirodno razgradi (što važi i za limenke i plastične flaše ili kese), već vrlo opasne supstance završavaju u prirodnoj okolini (zemlji, vodi, vazduhu). Iako su standardi kvaliteta za monitore (www.sk.rs/2003/09/sktz01.html) vremenom ograničili upotrebu nekih hemijskih elemenata u proizvodnji monitora, udeo štetnih materija je ostao veliki. Neke komponente štetnije su od drugih (baterije, na primer), ali moramo da shvatimo da nikakav elektronski otpad, pa ni minijaturni mobilni telefon, NE SME jednostavno da završi u kontejneru pred vašom zgradom.

Ja čuvam Srbiju, a ti? Nedavno osnovana neprofitna organizacija „Ecotopia” (www.ecotopia.rs) kao svoj prvi projekat lansirala je televizijsku kampanju s namerom da se podigne svest građana o pitanjima očuvanja životne sredine. U desetak različitih spotova koje emituje RTV B92 pojavljuju se poznate ličnosti i govore o globalnom zagrevanju, štednji energije, problemu upotrebe plastičnih kesa i drugim temama. „Šuma blista, šuma peva” sledeći je najavljeni projekat „Ecotopie”, u kome je planirano pošumljavanje deset hektara terena na planini Tari sa 18.000 mladica zimzelenog drveća. Projekat će dobrovoljno finansirati vozači (pre svega privatnih) automobila kupujući odgovarajuću nalepnicu ako su svesni toga da jedno drvo neutrališe upravo onoliko ugljen-dioksida koliko emituje jedno motorno vozilo.

U praksi, reciklažni centri veoma simbolično plaćaju upotrebljivi deo elektronskog otpada (ispravne uređaje), a ostalo im se najčešće predaje bez naknade. Takođe, prevoz elektronskog smeća obično pada na teret onog ko želi da ga se otarasi, naročito ako se radi o maloj količini. Na sreću, BiS reciklažni centar ima prijemne centre makar u Beogradu i Pančevu (uz sam pogon u Omoljici, naravno), gde je moguće odneti stare uređaje.

U svakom slučaju, prema našim saznanjima, u Srbiji trenutno posluju samo tri firme koje tvrde da pravilno zbrinjavaju elektronski otpad. Nešto je jednostavnija situacija sa klasičnim sekundarnim sirovinama (papir, plastika, staklo, metali). Međutim, kada su u pitanju kompleksniji odbačeni proizvodi, što vidimo i na primeru zamene automobila po sistemu „staro za novo” za novi model iz Kragujevca, centri za reciklažu moraju da budu odgovarajuće osposobljeni i opremljeni, te ih je svega desetak ovlašćeno za reciklažu čitavog automobila.

Usvojeni novi eko-zakoni

Sredinom maja Skupština Srbije usvojila je komplet zakona iz oblasti ekologije koji su sada usaglašeni sa evropskim standardima, pokrivaju neke oblasti koje nisu bile definisane i uvode drastične kazne za sve one koje nepravilno postupaju sa otpadom ili na druge načine negativno utiču na čovekovu okolinu.

Verujemo u to da će donošenje novih zakona uvesti više reda u ovu oblast, ali svakako je potrebno da svaki građanin bude svestan potrebe za reciklažom, štednjom vode i energije i brigom o svojoj okolini uopšte. Na sreću, deo javnosti je svestan toga da je briga o ekologiji u ovoj državi na niskom nivou, pa se pojavljuju interesantni projekti i inicijative koji su i nama skrenuli pažnju.

Robot-ptica jede limenke

Udruženje građana „Sfera NO”, u saradnji sa stručnjacima sa Mašinskog i Elektrotehničkog fakulteta i umetničkom radionicom Kuzman, napravilo je elektromehaničkog robota u obliku ptice. Prototip ovog robota za reciklažu predstavljen je sredinom decembra, a uskoro će (možda već dok ovo čitate) prve dve funkcionalne robot-ptice biti postavljene ispred beogradske opštine Vračar i u parku na trgu Slavija.

Kada se prolaznik približi robot-ptici na nekoliko metara, ptica ga snimljenim glasom upita da li možda ima limenku za reciklažu. Kada se prolaznik približi još bliže, robot lampicama pokazuje mesto gde se limenka stavlja, a kada se limenka zaista i prinese, senzori metala je detektuju i otvara se jedan od kljunova. Zatim iz drugog kljuna izlazi tiket zahvalnosti namenjen prolazniku. Limenke se skladište u prostoru koji je ukopan ispod ove robot-skulpture.

Projekat robot-ptice za reciklažu limenki potpomogle su mnoge državne institucije, opštine Vračar, Stari grad, Savski venac i Obrenovac, strane ambasade i kompanije iz privrede. Od sponzora upravo i zavisi kojim tempom će se postavljati novi roboti, a namera je da ih bude što više i u drugim gradovima Srbije.

Kontejneri u školama

U Petoj beogradskoj gimnaziji od početka ove godine pa do raspusta trajaće akcija prikupljanja elektronskog otpada. Učenici donose istrošene baterije, kertridže, optičke medije, stare monitore, mobilne telefone, kućne aparate i sve ostale manje uređaje koji ne bi smeli da završe u smeću. Nedavno je sličan kontejner postavljen i na ulazu u beogradsku opštinu Palilula, a uskoro će pored Pete beogradske gimnazije i ostalih 19 škola na ovoj opštini biti prostor za odlaganje elektronskog otpada.

• • •

Samo je malo truda potrebno da zaštitimo svoje zdravlje i zdravlje naše planete. Razmislite o tome kada poželite da bacite neki stari uređaj u smeće: naći će se na nekoj deponiji, plastika od koje je napravljan stajaće na tom istom mestu stotinama godina, a kiša će sprati štetne materijale od kojih je napravljen i oni će, preko biljaka i životinja, kad-tad završiti – u vašem tanjiru.

Tihomir STANČEVIĆ