Navon N650, Mio Moov Spirit S555 Europe Plus, Becker Traffic Assist Z098, Z099, Z102 i 7928, Garmin Nuvi 765T i 1490t

Garmin i Becker

Težnja da gik u svakom trenutku bude okružen nekim kompjuterolikim uređajčićem odavno je naterala fanove automobila da u njih utrpavaju raznorazne računare. Ali, osim pukog ispunjenja želje i zadovoljstva nakon modovanja, nije bilo neke baš naročite potrebe za tim, eventualno nešto od multimedije ili poneki ozbiljniji razlog (ako automobil ima digitalno očitavanje parametara, veštiji su to priključivali na kompjuter). Međutim, pojavom sistema za globalno pozicioniranje (GPS), pojavio se veoma važan i koristan razlog da se kompjuterče gurne u auto.

U početku je jednostavan GPS za snalaženje po stazama i bogazama bio dovoljan, ali je razvoj multimedije u kolima (zasebni DVD/DivX plejeri za zadnja sedišta) otvorio vrata kreiranju nove klase automobilskih kompjutera. Zatim se pojavio i TMC (Traffic Management Control), zaseban zemaljski radio-servis koji vas obaveštava o zagušenju u saobraćaju, pojavama zakrčenja i slično. Pojavu nove klase zabiberili su i novi zakoni o saobraćaju koji su u većini zemalja zabranili upotrebu mobilnih telefona u kolima, te su ovi uređaji dobili podršku za bluetooth i ulogu slušalica. Dakle, skupilo se mnogo valjanih razloga, proizvođači su se provrednili, dizajneri razmahali... Zavirili smo malo u ponudu GPS uređaja i odmah zaključili – ima ih toliko različitih da se na našem tržištu mogu pronaći uređaji za svačiji ukus i svačiji džep.

Da čuva decu (bar u kolima)

Šta tražimo od uređaja? Prvo i osnovno, to je dobra i precizna navigacija sa preciznom mapom s podrškom za srpski jezik (i srpske mape). Svi testirani uređaji zadovoljili su ove kriterijume. Međutim, komfor u navigaciji pružaju sitnice koje mogu da budu od izuzetnog značaja. Planiranje rute putovanja trebalo bi da bude sa što više mogućnosti (ukoliko je to izvodljivo u praksi) da bi uređaj ponudio izbor između najbrže, najkraće i najekonomičnije trase. Dalje, uređaj treba da ima 3D prikaz vašeg putovanja (pod uglom) koji će vam prikazati i topografiju terena (uzvišice, nizbrdice, planinske prevoje i slično), što su svi posmatrani modeli imali. Zatim, treba da uzima u obzir vrstu vozila (da li je u pitanju automobil ili kamion koji ne bi trebalo da se navodi po gradovima nego obilaznicama). Potrebno je i da postoji opcija Fix (tabela) – ako je uređaj ima, u stanju je da predvidi poziciju satelita za naredna tri dana, te se prilikom prvog uključenja ne čeka skoro ceo minut, već uređaj pronalazi GPS signal najviše za 15 sekundi. I sve to do takvih sitnica kao što je blokiranje rute – kada su radovi na pojedinim deonicama, treba da postoji mogućnost da se ruta koja vodi preko nje blokira i kasnije odblokira. Naravno, za putovanja po Evropi, pošto kod nas nema provajdera TMC usluge, trebalo bi da uređaj ima podršku i za to.

Global Positioning System (GPS) Definicija ove tehnologije svela bi se na tri reči – satelitski navigacioni sistem. Sastoji se od mreže satelita koji kruže oko Zemlje (njih 24, a tokom zamene satelita bude ih i više – do 32) na visini od 20.200 km, zatim četiri kontrolna centra na Zemlji i, naravno, samog GPS prijemnika kod korisnika. Princip uprošćeno izgleda ovako: svaki satelit obilazi Zemlju dva puta dnevno po veoma preciznoj orbiti, kako bi se održala mreža koja je napravljena tako da u svakom trenutku nekoliko satelita „pokrivaju” korisnika bilo gde na Zemlji. Sateliti sve vreme šalju signale ka Zemlji (sa informacijama o tačnom vremenu slanja signala, tačnoj poziciji satelita u orbiti i izveštajem o stanju satelita i orbitama ostalih satelita) koje hvataju GPS prijemnici, upoređujući vreme kada je signal sa satelita poslat i vreme prijema. Dobija se razlika u vremenu, pa GPS to ponovi sa još nekoliko satelita i matematičkim putem dolazi do četiri neophodnih podataka (izračuna rastojanje do satelita uzimajući u obzir brzinu satelitskih signala, i postave jednačinu sfere koja u centru ima satelit – presečna tačka sfera oko više od dva satelita jeste pozicija korisnika). Hvatajući signale (radio-signali na frekvenciji 1575,42 MHz) sa tri satelita u vidokrugu, GPS uređaj može da proračuna svoju 2D poziciju (geografsku širinu i dužinu), a sa četiri ili više satelita može da proračuna 3D poziciju (geografsku širinu, dužinu i nadmorsku visinu). Iz svega ovoga GPS uređaj može da izvuče i nekoliko drugih podataka, recimo pravac kretanja, brzinu kojom se kreće korisnik (ako je u prevoznom sredstvu), udaljenost od cilja, vreme pristizanja na cilj, kompas i slično. Kao i većina novih tehnologija, i GPS nam je stigao iz američke vojne „kuhinje”. Prvenstveno namenjen za vojne svrhe, prvi satelitski navigacioni sistem koji je služio američkoj vojsci za navigaciju počeo je sa radom 1960. godine. Zvao se Transit i sastojao se od pet satelita. Osvežavanje geografske pozicije prijemnika bilo je na svakih sat vremena. Zatim je američka vojska 1967. godine lansirala prvi satelit Timation1, koji je slao referentne vremenske signale – upravo ono na čemu se zasniva GPS tehnologija. Kombinovanjem ovoga i zemaljskih navigacionih servisa (prvi je bio Omega Navigation System, koji se bazirao na proračunima razlike u fazi signala sa zemaljskih stanica) rođen je GPS. Prvi eksperimentalni GPS satelit lansiran je u orbitu 1978. godine. Slučajno obaranje civilnog korejskog aviona 1983. godine od strane vojske SSSR nagnalo je tadašnjeg predsednika SAD Ronalda Regana da potpiše ukaz da GPS, kada bude potpuno razvijen, postane dostupan i u civilne svrhe. Prvi satelit sistema koji poznajemo kao GPS postavljen je 1989. godine, a poslednji, dvadeset četvrti, poslat je 1993. godine. Sve do 2000. godine američka vojska je ograničavala kvalitet servisa za civilnu upotrebu na preciznost od (loših) 100 m. Danas je njegova preciznost u određivanju pozicije oko 5 m. Preciznost sistema zavisila je i od samog prijemnog uređaja korisnika, ali to danas ne važi, jer su svi noviji uređaji gotovo identično precizni, nezavisno od proizvođača. Noviji uređaji su višekanalni i obrađuju podatke sa više od četiri satelita, koliki je minimum za određivanje osnovnih parametara o poziciji. Na primer, uređaji firme Garmin imaju 12-kanalni prijem, te su teoretski u stanju da prime signale sa 12 satelita, obrade ih i povećaju svoju preciznost. Ipak, pravo povećanje preciznosti postiže se zemaljskim sistemom za korekciju Differential GPS (DGPS) koji „ispravlja” GPS signale (greška u signalima može da se pojavi iz više razloga – višestruka refleksija signala, greške u vremenu, uticaj jonosfere i troposfere itd.). Na primer, američka obalska straža koristi sistem koji se bazira na mreži tornjeva koji primaju GPS signale i reemituju ispravljeni signal. Za prijem ovih signala potreban je uređaj sa podrškom za DGPS. Da ne bude zabune, ovde je reč o preciznosti određivanja parametara, što je samo jedna od karakteristika koja utiče na preciznost navigacije. Na primer, ako je na uređaju instalirana loša mapa, džaba tačno izračunate geografske koordinate. Koristan link: www.gps.gov

Neki korisnici bi stali na ovome, jer je to uglavnom sve što bi jedan GPS uređaj trebalo da ima. Međutim, malo po malo, proizvođači su sami ubacivali i „multimedijalne” opcije kako bi komfor vozača i ostalih u kolima bio veći. Korisna „multimedijalna” opcija je Bluetooth, pa ga možete koristiti kao hands free uređaj, a na njemu možete čak i kucati brojeve ili birati iz imenika telefona. Pojedini čak mogu da pošalju i SMS. Druga opcija je izlaz na Internet – recimo, za pregled Google Mapsa. Retki su uređaji koji u sebi imaju SIM slot, te se obično koristi Bluetooth veza i pristup Internetu preko mobilnog telefona. Na stranu cena takvog izlaska na Internet, pojedini proizvođači (TomTom, Garmin...) upriličili su integrisani izlazak na Internet kako bi sakupljali podatke o stanju u saobraćaju i pristup lokalnim tačkama od interesa (POI – restorani, muzeji...), ali takav servis u Srbiji ne funkcioniše. Naravno, postoje uređaji sa klasičnim browserom (i to uglavnom jeftiniji no name modeli, izlaz preko Bluetootha), pa ako imate novca i baš želite da proveravate Facebook na GPS-u a ne na mobilnom...

Postoje i prave opcije multimedije. Kada već imate FM predajnik (služi da se zvuk uređaja putem radio-talasa prebaci na audio sistem u kolima), što ne biste slušali MP3 muziku? Tako su GPS uređaji postali i MP3 plejeri, a gde je audio – tu je i video. Filmovi na GPS uređaju mogu za vašeg suvozača da budu mač sa dve oštrice, jer je vrlo korisno (pogotovo na autoputu u uslovima smanjene vidljivosti) baciti pogled s vremena na vreme na 3D prikaz i videti koje vas krivine očekuju. Iako se glasovna navigacija ne prekida pri gledanju filma (čak ni pri telefonskom razgovoru), ovu opciju je, po nama, bolje koristiti van automobila. Slično je i kod pregleda fotografija.

Ako svemu pridodamo još i to da svaki uređaj koji smo testirali ima USB priključak, a on kod većine služi i za punjenje baterije, zaključak je prost: od GPS uređaja napravljen je PDA uređaj koji će vas dodatno zabaviti i kada stignete na odredište.

Navon

Navon N650

Najmlađi proizvođač i ne takav velikan kao proizvođači ostalih uređaja na ovom testu dolazi nam iz Mađarske. Kao „početnik” u ovom poslu, Navon se odlučio za jeftiniju, ali sigurnu varijantu. Ukrštanjem procesora ARM9 sa operativnim sistemom Microsoft Windows CE 5.0 dobijena je velika svita aplikacija. Uređaj N650 koji smo testirali predstavlja vrh ponude ovog proizvođača, a nudi upravo ono što smo i slutili. Raznorazne prostije igre i ostale, ne samo multimedijalne aplikacije ostavljaju utisak da se radi o običnom PDA. Zaista, baterija je jedna od najizdržljivijih, te smo bez problema mogli da gledamo filmove i slušamo muziku držeći uređaj u ruci. Naravno, spisak formata koje podržava (video: ASF, AVI, MP4, 3GP, WMV; audio: MP3, WMA, WAW; slike: JPEG, BMP, PNG) podugačak je, a tome treba pridodati i to da ekran ima najveću dijagonale u posmatranoj grupi GPS uređaja i da je odličan za jasno prikazivanje filmova i slika. Sa podrškom za Bluetooth, ovo je jedan od najjačih GPS uređaja po pitanju „multimedije”.

Primarna stvar je ipak GPS navigacija. Za ovu svrhu N650 koristi softver iGo Amigo, koji je ove godine lansiran na CeBITu. Softver ima dosta korisnih i inovativnih opcija, poput tutorijala, 3D navigacije, proračuna rute na više načina (najbrži, najkraći, ekonomični i lak put bez mnogo komplikovanih manevara) i pametne istorije (softver pamti navike vozača). Što se samog prijemnika tiče, on je u pojedinim trenucima pokazivao mane i gubio se, te je od posmatranih uređaja imao najslabiji prijem signala. Što se srpskih mapa tiče, njihova detaljnost je kod N650 bila na zadovoljavajućem nivou, mada se za skoro sve modele može reći isto – zadovoljavajuće, sa dosta neobeleženih mesta i puteva.

Mio

Mio Moov Spirit S555

Krećemo sa gigantima na našem tržištu. Tajvanski Mio predstavio se uređajem Moov Spirit S555 Europe Plus, koji je pravo oličenje gotovo svih proizvoda ove firme. Mio važi za proizvođača jeftinijih, ali sigurnih GPS uređaja sa mnogo dodatnih opcija, što je kompromis koji imamo uglavnom kod svih tajvanskih proizvođača. Istaći ćemo nekoliko stvari koje su nam kod ovog uređaja bile interesantne. Prvo, on nije namenjen samo automobilima već ima i mod za pešačenje. Jedna dizajnerska sitnica takođe je bila zanimljiva – na prednjoj strani nalazi se taster za brzo određivanje kuće kao destinacije. Softver koji koristi razvio je sam Mio (Spirit), i on je dosta intuitivan i jednostavan, što je izuzetno pohvalno. Uređaj nudi još i opcije koje srećemo na mnogo skupljim modelima – upozorenje na prekoračenje brzine, saveti za promenu trake na putu, sijaset servisa koji se dobijaju korišćenjem izlaska na Internet preko Bluetootha i mobilnog telefona (foto-navigacija, local search, informacije o vremenu, Google Maps...). Dakle, brdo lepih opcija u lepo dizajniranom tankom kućištu.

Becker

Becker Traffic Assist 7928

Prava je šteta što je ovaj nemački proizvođač nama tako malo poznat, jer ima zapravo veoma bogatu istoriju. Dovoljno je pomenuti to da je on još 1949. godine ponudio prvi auto-radio Autophon. Becker posluje kao deo firme Harman International Industries, koja nam je poznata po audio opremi Harman Cardon. Na polju GPS-ova, on je jedan od cenjenijih proizvođača, a njegove uređaje odlikuju stabilnost, preciznost i kvalitet. Iz Beckerove ponude izabrali smo modele koji su šaroliki i po ceni i po mogućnostima.

Najluksuzniji model nosi oznaku 7928 i predstavlja pravi multimedijalni centar u automobilu. Pomenućemo samo neuobičajene priključke – ovo je jedini GPS od posmatranih modela sa klasičnim USB priključkom za priključenje bilo kog USB flešića i prenos sadržaja sa njega. Ukoliko FM predajnik ne zadovoljava vaš istančan sluh za slušanje MP3 muzike, tu su činčevi (kabl je u paketu) za povezivanje na audio sistem u kolima. U paketu se nalazi Radio MUTE kabl koji služi da se utiša radio u kolima ukoliko imate telefonski poziv. Softver koji koristi ovaj malo stariji uređaj je Navigon, ali se uz pomoć modifikacije može prebaciti na iGo 8.3. Međutim, i sa osnovnim mapama i ugrađenim softverom bilo je pregršt sitnica koje ovaj uređaj čine posebnim (na primer, prikaz kompasa) trebalo bi nam mnogo vremena da ih sve nabrojimo, te ćemo reći samo to da je ovaj uređaj u svakom slučaju opravdao reputaciju proizvođača i da je jedan od najboljih koje smo testirali.

Noviji uređaji sa oznakom Z nemaju podršku za multimediju, ali im je primarna funkcija i te kako dobra (i unapređena) u odnosu na starije modele. Spoljašnjost im je gotovo identična, a sam hardver je isti kao kod modela sa manjim brojem – razlikuju samo po opcijama. Recimo, Z098 i Z099 razlikuju se samo u podršci za TMC – ovaj potonji je ima integrisanu. Mape se nalaze na izmenljivoj SD kartici, a od dodataka ćemo pomenuti audio izlaz za slušalice (banana), koji postoji iz prozaičnog razloga: možete staviti slušalice da slušate uputstva onda kada vam suvozač(i) spava(ju). Softver koji se koristi je iGo. Kada se sve sabere i oduzme, s bilo kojim modelom Beckera nećete pogrešiti, a izbor je bogat.

Garmin

Garmin nuvi 1490T

Najpoznatiji proizvođač GPS uređaja na svetu Garmin (sedište firme je na Kajmanskim ostrvima) svojim kvalitetom već godinama predstavlja vrhunsku svetsku klasu. To je uobičajeno praćeno nešto višom cenom samih uređaja, ali je njihova popularnost, uprkos tome, neprikosnovena. Izabrali smo dva modela, od kojih svaki na svoj način pokazuje zašto je Garmin najpopularniji. Prvo, detaljnost srpskih mapa, a pogotovu POI tačaka, na zavidnom je nivou. Na priču o kvalitetu samih uređaja ne treba trošiti reči, te ćemo se baciti na kratko pominjanje nekih njihovih osobenosti: izbor trake na putu (da biste se pripremili za skretanje), podrška za MSN Direct (cene goriva, informacije o saobraćaju, vremenska prognoza – nažalost, ne u Srbiji), obeležavanje sopstvenih POI tačaka (sa fotografijama), foto-navigacija, Garmin Lock (protiv krađe), korisne aplikacije poput kalkulatora i konvertora valute... Na testu smo bili oštriji nego kod ostalih uređaja, jer su ipak u pitanju skuplje spravice, ali smo pronašli samo jednu (objektivnu) zamerku. Prilikom nenadanog skretanja s puta Garmin se često zapita na koje odredište ide. Međutim, ovo je vrlo mala zamerka da bi uticala na ukupan utisak o ovim modelima, a on glasi: odlični uređaji i dobar kvalitet.

Nastaviće se...

Ovim više prikazom nego uporednim testom pokušali smo da vas uvedemo u čari multimedijalne GPS navigacije za automobile. Uzeli smo uređaje proizvođača koji su, po našoj oceni, najbolji na domaćem tržištu, samo nam je jedan svetski poznat proizvođač promakao – TomTom. Iako je bio zastupljen na našem tržištu, njegovi modeli ne mogu da se kupe. Nezvanično smo saznali da im ni osvežavanje mapa za područje Balkana nije na zavidnom nivou, tako da oni nisu konkurentni.

Iako neki imaju „multimedijalne” suvozače u vidu supruge ili deteta, ovi uređaji nemaju nameru da ih zamene – GPS navigacija će vam dobro doći na svakom putu (bar nikada nećete citirati Duška Dugouška iz naslova), a multimedijalni sadržaj eventualno će vam pomoći da smirite (čitaj: ućutkate) svoje suvozače ili da se zabavite dok čekate u gužvi. Želimo vam srećan put i vozite pažljivo.

Dušan STOJIČEVIĆ