ASUS P7P55D Deluxe, Biostar TPower I55, Gigabyte GA-P55-UD6, MSI P55-GD65

Od trenutka kada je predstavio novu familiju procesora Core i7, Intel nam je jasno stavio do znanja da procesori serije 900 i odgovarajući čipset Intel X58 nisu za svakoga, nisu „mainstream” rešenje. Podnožje LGA1366 je high-end rešenje, za srednju klasu je Intel još tada najavio LGA1156 i slabije i povoljnije procesore i čipsetove. Na njih smo se načekali – jeftiniji Core i7 i i5 procesori izašli su pre koji mesec zajedno sa čipsetom Intel P55, svi u LGA1156 obliku. Tako je Intel došao u situaciju da ima tri platforme: staru LGA775 koja ostaje u „low” segmentu sa procesorima iz Core 2 generacije, novu LGA1156 sa novim Core i7, i5 i uskoro i3, te „performantnu” LGA1366 za najzahtevnije.

Uglavnom, prošla je cela godina otkako je predstavljena nova generacija, ali je ona ogromnoj većini ostala van domašaja. Zasluga za to pripada i do skora preskupim i neisplativim DDR3 memorijskim modulima. Tek sa pojavom jeftinijih Intel Core i5 i i7 procesora za LGA1156 te dramatičnim pojeftinjenjem DDR3 memorije (ili poskupljenjem DDR2, zavisno od toga kako posmatrate stvar) stekli su se uslovi za „omasovljenje”. Naravno, još jedan sastojak je bitan – matične ploče.

U proteklih nekoliko meseci na tržištu se pojavilo desetak modela, a od nove godine treba očekivati pravu poplavu novih modela, ali i čipsetova. U međuvremenu, odlučili smo da predstavimo četiri po nama najinteresantnija modela sa čipsetom Intel P55, svaki različitog proizvođača.

ASUS P7P55D Deluxe

Asus P7P55D-E Premium je Intel P55 ploča visoke klase koja uz sve uobičajeno podržava i standarde SATA3 i USB 3.0. Na ploči se nalaze četiri slota za memoriju čiji je kapacitet do 16 GB DDR3 memorije. Iznad slotova za memoriju nalaze se tri overvoltage prekidača namenjenih memoriji, memorijskom kontroleru i procesoru. Njihovim uključivanjem otvara se mogućnost značajnijeg overklokovanja u BIOS-u. Asus reklamira naponsku jedinicu kao 32-faznu, u šta baš i nismo spremni da verujemo, no ako oni tako kažu… Naponska jedinica za memoriju je odvojena i radi u tri faze, čime je omogućena veća stabilnost.

P7P55D-E Premium dolazi sa TurboV kontrolerom, što bi se moglo prevesti kao „daljinski za overklok”. Osim dugmeta za paljenje, automatskog i manuelnog moda, postoji još pet tastera, od čega su tri zadužena za overklokerske profile, dok se pomoću preostala dva menja takt magistrale. U višoj kategoriji ploča standardna oprema postaju tasteri za paljenje, reset i čišćenje BIOS-a.

Na donjoj desnoj strani ploče nalazi se osam SATA konektora, od kojih je šest zarotirano za 90 stepeni u cilju lakšeg montiranja glomaznijih grafičkih kartica. Lepo. Ploča ima dva mesta za PCI-Express grafičke i podržane su i SLI i CrossFire mogućnosti. Tu su i po dva neizbežna PCI i PCI Express x1 slota. Zadnji panel sastoji se od dva USB 3.0 (plave boje), šest USB 2.0, FireWire, dva gigabitna mrežna adaptera, dva PS2 priključka, SPDIF (koaksijalni i optički) i 6 audio džekova.

Kada je BIOS u pitanju, Asus se odlučio za modifikovanu verziju AMIBIOS-a. Glavna razlika je dodatni podmeni nazvan Ai Tweaker. Tu se nalazi kompletna podrška za overklok koja sadrži četiri osnovna moda: Manual, Auto, DOCP i XMP. Sva podešavanja su pregledna i jedostavna za upotrebu, tako da korišćenje Asusovog prepravljenog BIOS-a ne predstavlja nikakav problem.

U kutiji plave boje, kakvu Asus isključivo koristi za ploče namenjene Intelovim procesorima, osim same ploče nalazi se još šest SATA kablova, jedan IDE kabl, uputstvo, DVD, pomenuti TurboV kontroler, dodatni lim sa dva USB i jednim FireWire priključkom kao i samo jedan most namenjen nVidijinim grafičkim karticama.

Gigabyte GA-P55-UD6

Sledeća na testu bila je GA ploča. Od lidera na tržištu kakav je Gigabyte navikli smo da dobijamo dosta različitih modela baziranih na istom čipsetu. Modeli se razlikuju po načinu i kvalitetu izrade i dodatnoj opremi, a na osnovu toga i po ceni. Oznake UD5, DQ6 i Extreme rezervisane su za top modele ove kompanije. Mi smo probali model u verziji UD6, konkretno Gigabyte GA-P55-UD6.

Osnovna karakteristika po kojoj se UD6 razlikuje od slabijih modela ove kompanije jeste naponska jedinica za procesor. Gigabyte se odlučio za 24 faze, manje nego što ima Asus, ali sasvim dovoljno. Poznato je da Intel procesori za LGA1156 podnožje imaju dvokanalni memorijski kontroler, ali se Gigabyte odlučio, verovatno u skladu sa svojim imenom, za čak šest DDR3 DIMM slotova. To ne znači da je moguće adresirati više od 16 GB memorije, ali je svakako lakše doći do, recimo, 12 GB korišćenjem istih 2 GB modula. Podsetićemo da su 4 GB DDR3 moduli i dalje retki i skupi, pa kupci mogu imati lepe koristi od šest slotova. Na ploči postoje tri PCI-Express Graphics slota, takođe i podrška za nVidijin SLI (ne i tri-SLI) i AMD-ov CrossFire. Tu su još i po dva PCI-Express x1 i PCI slota. Hlađenje je dobro izvedeno, sastoji se od četiri aluminijumska dela hladnjaka koji su međusobno povezani heatpipeovima. Dva su zadužena za hlađenje naponske jedinice oko procesora, jedan je na P55 čipu, dok je poslednji, najveći, onaj koji se nalazi na središnjem delu ploče i ima ulogu odvođenja toplote.

Na zadnjem panelu, interesantno, postoji čak deset USB 2.0 konektora, po dva FireWire i eSATA konektora, te dva ethernet priključka. Insteresantan deo je i softverski paket Smart 6 koji svoju premijeru doživljava upravo na ploči GA-P55-UD6. Činjenica je da su mnoga njegova rešenja već viđena u starijim modelima, ali postoji i nekoliko novina: QuickBoost – brzo i jednostavno overklokovanje procesora, QuickBoot – brže podizanje OS-a, Recovery – mogućnost kopiranja (bekapovanja) bitnih fajlova i TimeLock – postavljanje vremenskog ograničenja za koriščenje računara.

Dobra ploča može biti beskorisna ukoliko BIOS ne sadrži opcije koje bi omogućile određena podešavanja. Od Gigabytea smo navikli na BIOS-e sa skrivenim opcijama. Kao i do sada, prilikom ulaska u Awardov BIOS (koji je Gigabyte prilagodio za svoje ploče) kombinaciom tastera CTRL + F1 imaćete pristup dodatnim podešavanjima. U glavnom meniju prva opcija je M.I.T. (MB Intelligent Tweaker). Izborom te opcije dolazi se do dela pregleda trenutne verzije BIOS-a, takta procesora, memorije, količine memorije koja je instalirana, voltaže... kao i dodatnih pet podmenija iz kojih se te vredosti mogu izmeniti. Treba napomenuti da je ove izmene moguće snimiti i kreirati nekoliko različitih OC profila.

Kod ovog proizvoda interesantno je i pakovanje. Unutar njega nalaze se dve kutije, od kojih je jedna plastična i u njoj se nalazi ploča, dok je u drugoj „dodatna oprema”. Druga kutija sadrži upustva, četiri SATA kabla, jedan IDE kabl, jedan SLI most, dodatni zadnji lim sa jednim moleks i dva eSATA priključka kao i dva kabla za eSATA i jedan za napajanje.

MSI P55-GD65

Kod ploče MSI P55-GD65 na prvi pogled se primećuje da nema tako veliki broj naponskih faza, kao sto je to slučaj kod dve prethodno opisane. Razlog je tzv. DrMOS. Prema MSI-ju, ovo rešenje donosi bolju efikasnost i stabilnost u odnosu na višefazna rešenja koja nude drugi proizvođači. Takođe, MSI se hvali radnom frekvencijom od 1 MHz, dok standardni MOSFET tranzistori rade na „svega” 250 KHz, što dovodi do manjeg gubitka snage u odnosu na standardne naponske jedinice.

Za hlađenje MSI je iskoristio SuperPipe, heatpipe debljine 8 mm koja povezuje dva hladnjaka i tako obezbeđuje kvalitetno hlađenje. Nije ni izostala tehnologija Active Phase Switching koja u zavisnosti od opterećenja sistema upravlja fazama i tako omogućava uštedu električne energije.

Kada je u pitanju sama konfiguracija ploče, za memoriju su zadužena četiri slota koja, uz određeni overklok, mogu da poteraju memoriju i do 2133 MHz. Tu su i po dva PCI Express x16, PCI Express x1 i PCI slota, te jedan jedan PCI Express x4 slot. Maksimalan broj PCI Express linija je 16, tako da i ova, kao i sve ostale P55 ploče, u slučaju da se koriste dve grafičke kartice, deli taj broj na po osam linija za svaku od grafičkih kartica. Naravno, i MSI je implementirao i SLI i Crossfire podršku. Treba pomenuti i tastere Direct OC i OC Genie koji će olakšati proces overklokovanja komponenti. Ukoliko želite nešto više od toga, neophodno je prvo omogućiti povećanje napona, što se radi prekidačem V-Switch. Tada se u BIOS-u pojavljuju znatno veće (između ostalog i opasnije) vrednosti različitih radnih napona. Kada smo već kod BIOS-a, MSI takođe koristi modifikovan AMIBIOS na više svojih ploča, uključujući i ovu. On sada nudi par novih opcija kao što su: Overclocking Profile – daje opciju snimanja do šest OC profila, M-Flash – omogućava upgrade BIOS-a sa USB-a čak i ako BIOS-u nije moguće pristupiti (ovim je MSI izbegao ugradnju drugog BIOS čipa na ploči) i U-Key – aktiviranjem ove opcije omogućeno je bootovanje računara samo uz određeni USB flash disk. Sve neophodne opcije vezane za overklok nalaze se u podmeniju Cell Menu – tu se mogu videti brzina CPU, DRAM i QPI, kao i obaviti sva ostala podešavanja.

MSI je upakovao svoju ploču u već poznatu kutiju bele boje s velikim slovom G. U kutiji se nalazi bogat paket opreme, uputstva među kojima je i upustvo za korišćenje nove tehnologije OC Genije, dva DVD-a sa drajverima i programima, šest SATA kablova, jedan IDE kabl, po jedan CrossFire i SLI most, kao i dvoportni USB 2.0 breket.

Biostar TPower I55

Iz Biostara na našem testu našla se I55 ploča iz poznate serije TPower. Krenućemo od naponske jedinice koja se sastoji od osam standardnih i četiri dodatne faze za procesorsko napajanje. Razlog postajanja samo dvanaest faza je tehnologija Dura-MAX koja omogućava bolju provodljivost, izdržljivost i bolje hlađenje čipseta, barem tako kaže Biostar.

Kondezatori su „Made in Japan”, solid tipa i imaju garantovani radni vek od 50.000 radnih sati. Za memoriju su zadužena četiri memorijska slota za maksimalno 16 GB memorije. Hlađenje je izvedeno u vidu četiri masivna hladnjaka od kojih je onaj na P55 čipu nižeg profila i omogućava nesmetano montiranje većih grafičkih kartica. Pored dva PCI Express 2.0 x16 slota sa podrškom za CrossFire i SLI, nalaze se još po jedan PCI Express x1 i x4 i dva standardna PCI konektora. Sa desne strane na dnu ploče nalazi se šest SATA II konektora koji su „oboreni” ka ivici. Za audio je zadužen Realtekov čip ALC888S oko kog se nalazi veliki broj kondezatora – za svaki zvučni kanal zadužen je po jedan kondezator kako bi omogućio dodatno peglanje napona i smanjenje šuma. Biostar je među prvima uveo tastere power i restart na pločama, tako da to nije izostavljeno ni ovoga puta. Pored njih, dijagnostički displej prikazuje određene kodove odnosno moguće greške na ploči. Ukoliko je sa komponentama sve uredu, na displeju se očitava temperatura procesora, što je i te kako korisna stvar.

Ono što zameramo jeste mali broj konektora za ventilatore – na ploči postoji samo tri konektora, od kojih je jedan rezervisan za kuler na procesoru. Dakle, ukoliko želite da obezbedite bolje hlađenje ploče, dodatne kulere biće neophodno povezati direktno na napajanje. Zadnji panel je manje-više standardan.

Osim ploče u kutiji se nalaze šest SATA I isto toliko SATA power kablova, jedan IDE kabl kao i dva mosta (jedan za CrossFire i jedan za SLI), uputstvo, kao i DVD sa drajverima i programima. Među programima nalaze se TPower 2 OC Tweaker – zadužen za overklok iz Windowsa, BIOSTAR Voltage Point – očitava napon za CPU, RAM, PCI-E i čipset, BIO-watch – omogućava pregled sistema i podešavanje ventilatora i Biostar Flash – za flešovanje BIOS-a direktno iz Windowsa.

Biostar nam je predstavio tehnologiju O.M.G. (OverClocking Matrix Genie) koja korisnicima olakšava overklok. Prilikom pokretanja sistema pritiskom na taster F10 korisnik dolazi do opcija za menjanje taktova i voltaže bez ikakvih poteškoća i ulaska u BIOS. S druge strane, u BIOS-u se nalazi dodatni meni nazvan O.N.E. (Over-ClockingNavigator Engine). U ovom meniju sadržane su gotovo sve mogućnosti zadužene za overklok i poboljšanje preformansi sistema. Takođe, možete snimiti do šest različitih overklok profila.

Jasno je da su sve ovde testirane ploče iz srednjeg i višeg segmenta. Čini nam se da su upravo ovakvi modeli najbolji izbor, jer pretpostavljamo da korisnike koji razmatraju trenutno raspoložive LGA1156 procesore zanimaju samo napredniji modeli matičnih ploča poput ovih. Onaj kome treba nešto bolje od toga odlučiće se za modele sa čipsetom X58, dok će manje zahtevni korisnici najverovatnije potražiti neki od Pentium i Core 2 Duo procesora koji rade samo sa LGA775 pločama.

Situacija će se za mesec-dva promeniti kada budu predstavljeni čipsetovi H55 i H57, namenjeni pre svega Core i3 procesorima i njihovim integrisanim grafičkim procesorima, te čipset P57, koji predstavlja unapređeni model P55. Kada se to desi, trenutno jedini LGA1156 čipset ostaće upravo tamo gde su i ova četiri modela matičnih ploča – u višem srednjem segmentu. Zato smatramo da će ova četiri modela poživeti još neko vreme: jače će zameniti modeli sa čipsetom P57, a slabije modeli sa čipsetom H55 i H57.

Četiri ovde opisana modela slična su po mogućnostima, ali imaju i određenih razlika. Sve četiri ploče su kvalitetne i brze i sigurno je da će ispuniti sva očekivanja koja pred njih stavite. Asus je standardno najskuplji, Biostar najjeftinii a MSI i GA su negde između. Ni jednu od ploča ne možemo posebno da izdvojimo, ali ih sve možemo preporučiti.

Aleksandar OBRADOVIĆ