Danas u svetu 3D grafike nije lako napraviti nov program koji će biti opšteprihvaćen

3D softvera ima mnogo i pojedini paketi su toliko napredovali da imaju skoro sve što se može zamisliti. Tu spadaju modeliranje, animacija, razne simulacije poput krzna i tkanina, fluida, raznih fizičkih pojava i još mnogo toga. 3D programi postali su pravi virtuelni sistemi koji oponašaju prirodne pojave do detalja, a sve sa ciljem da se naprave što realističnije scene. S druge strane, svaki od tih programa privukao je deo korisnika koji su navikli da rade u njemu, završili određene kurseve i potrošili silno vreme da ga nauče, tako da je ravno podvigu napraviti od početka program koji će biti popularan. Ipak, Modo je krenuo u tu „nemoguću misiju”.

Međutim, on nije nastao ni iz čega. Godine 2001. vodeći ljudi u NewTeku, tvorcu poznatog programa Lightwave, sporečkali su se oko pravca njegovog daljeg razvoja. Glavni programer Brad Peebler zahtevao je da se potpuno promene Lightwaveov interfejs i način rada, ali kako njegove ideje nisu bile prihvaćene, odlučio je da napusti firmu i napravi nov program. Sa sobom je poveo i većinu programera ostavivši na cedilu NewTek, koji se, kada je malo konsolidovao redove, oporavio od šoka tek novim Core engineom programa. U međuvremenu, pošto su sve ostavili u NewTeku, naoružani znanjem, a to je celokupni LW kôd, krenuli su da rade, tako da je novi program polako dobijao oblik. S obzirom na to da su ga pravili isti ljudi, mnoge opcije ostale su iste ili slične, ali su nesputani nasleđem iz prošlosti dobijali nove ideje i razvili potpuno nov i moderan interfejs, za koji kažu da predstavlja LightWave onakav kakav je trebalo da bude.

Iako nam nije namera da poredimo ova dva programa, neminovno se nameće pitanje koji je od njih bolji, pa ćemo se osvrnuti na neke njihove sličnosti i razlike. Prvo što se može uočiti jeste to da su, za razliku od LW-ovog deset godina starog interfejsa, kod Modoa modeliranje, animacija i render objedinjeni na jednom mestu, pa više nema napornog prebacivanja iz modelera u layout editor. Interfejs se sada sastoji iz panelâ, koji se prema potrebi mogu slagati i na njima postavljati određene komande. U početku može da izgleda konfuzno dok ne sagledate šta čemu služi. Međutim, kada se naviknete, dobićete interfejs prema svojoj meri. Već postoji nekoliko definisanih rasporeda prema tome da li primarno radite modeliranje, animaciju ili nešto treće, a okoreli LW fanovi mogu čak da nađu i preset koji Modo pretvara u LightWaveov interfejs. Takođe, svaka komanda sada ima sličicu i Help da vas podseti čemu služi, a do iste komande može se doći na više načina, pa interfejs možete da prilagodite svom načinu rada.

Kao što smo već napomenuli, Modo se za relativno kratko vreme razvio u moderan i kompleksan program sa mnogo opcija, a mi ćemo izdvojiti samo neke najbitnije. U najvažnije delove Modoa spadaju modeler, skulptor, animator, UV editor i render, koji su odlično integrisani u jednu celinu i mogu da se koriste istovremeno. Modeler je dosta osobina nasledio od LW-a (neke komande su čak iste), ali ima i mnogo novih koje olakšavaju rad i koje drugi programi nemaju. Na primer, file referencing, koji omogućava istovremeni rad na više objekata u sceni koji su snimljeni u posebnim fajlovima, zatim instancing, kod kog svaka kopija može da ima svoje karakteristike i tako znatno štedi memoriju i još mnogo drugih. Poput Lightwavea, radi odlično i sa Sub-D i N-gon objektima, kao i sa Weight mapama, ali za razliku od LW-a, poseduje bolju manipulaciju objektima uz pomoć handlera poput menija i snap alata. Naravno, tu su i prečice, kao i precizne numeričke komande, a ako zaboravite šta čemu služi, uvek je pri ruci Help u statusnoj liniji.

Zanimljivo je to da za razliku od drugih 3D programa koji za neku manipulaciju objektom imaju tačno određenu alatku, ovde se alatke mogu kombinovati iz više manjih komandi (tzv. tool pipe), čime se mogu postići zanimljivi efekti. Na primer, kombinacijom airbrusha sa opcijom smooth dobija se alatka za peglanje površina koje nema u osnovnim komandama.

Modeler ima sve alate koji vam mogu zatrebati za klasično modeliranje, a za pravljenje složenijih oblika lakše je koristiti Sculptor. U njemu se mogu praviti i farbati veoma komplikovani reljefni oblici (kao, recimo, u programu ZBrush), koji se teško mogu postići na klasičan način. Sculptor može da radi na dva načina – u poligonalnom i paint modu. Prvi način sastoji se u tome da objekat izdelite na mnogo sitnih poligona i onda ih gurate, vučete, pomerate i tako kreirate površinu. Logično, što je više poligona i rezultat će biti detaljniji, ali će biti i veći utrošak memorije i sporiji render. Drugi način je da se koristi slika koja će služiti kao mapa za 3D graviranje i ona može biti veoma precizna uz mali utrošak resursa. Najlepše od svega jeste to što prelaskom u Sculpt mod i dalje možete da modelirate na klasičan način, što znači da su vam i tada dostupne sve opcije modelera poput deformacija i sličnog.

Render engine u Modou prilično je moćan i sadrži sve savremene opcije kao što su global illumination, caustics, subsurface scattering, volumetric light, HDRI i IES osvetljenje i druge. S lakoćom izlazi na kraj sa velikim brojem poligona koji se mere u milijardama (naravno, uz dovoljno jak računar), ali ako njime niste zadovoljni, možete da koristite i neki eksterni render kako što je, recimo, Maxwell Render. Materijali se definišu putem Shadera koji su raspoređeni u lejerima, a ne po nodovima kao u drugim programima. Tako, na primer, ako želite da napravite vodenu površinu, jednostavno treba preko Shadera za vodu, koji definiše refleksiju i providnost, dodati novi sloj sa talasima. Ili, recimo da vam treba finalni render razbijen na alfa kanal, refleksiju i senke – ništa lakše, jer sve što treba da uradite jeste da dodate te lejere u output i dobićete nekoliko različitih slika.

S obzirom na to da su procesori po stali dovoljno moćni, sve je popularniji prelazak na „real time” interaktivni render. To je zapravo progresivni render, koji nije baš u realnom vremenu, ali je blizu. Kada načinite neku promenu na sceni, skoro trenutno će se pojaviti slika koja je bliska finalnoj, samo nešto lošijeg kvaliteta („kockastija”). Međutim, već nakon nekoliko trenutaka (što zavisi od brzine i broja procesora) pojaviće se detalji i što vreme više bude odmicalo slika će postajati sve lepša, da bi na kraju postala vrlo slična finalnom renderu. Ovaj preview render u ogromnoj meri olakšava fino podešavanje parametara i skraćuje vreme koje biste potrošili na brojne test-rendere. Bilo bi interesantno videti u nekoj od budućih verzija Modoa podršku za CUDA ili neku drugu tehnologiju koja za još brži render koristi snagu paralelnog procesiranja grafičkog čipa, ali i sada Modo može da iskoristi do 50 umreženih radnih stanica sa maksimalno 32 CPU-a na svakoj.

Treba pomenuti to da program ima i veoma razrađenu automatizaciju koja se obavlja na dva načina – putem makroa ili putem skripti. Skripte mogu da kontrolišu skoro sve parametre programa i mogu biti napisane u programskim jezicima PERL, Python ili Lua. Ono što Modou zasad nedostaje jeste bolja animacija karaktera (likova), simulacija čestica, fizika, simulacija fluida, interakcija mekih i čvrstih tela, nurbs površine i još mnoge druge stvari koje imaju veliki paketi. Opet, čak i bez toga, ovo je odličan program koji se vrlo brzo razvija.

Postavlja se onda pitanje da li će Modo naslediti Lightwave? Pa, ne mora da znači. Mnogi korisnici LW reći će da Modo ne donosi nešto specijalno novo što LW već ne može. Oni koji su navikli na LW znaju tačno njegove vrline i mane i nemaju nameru da eksperimentišu i uče nešto novo, a da i ne pominjemo ogromnu bazu znanja, tutorijala i plaginova kojih ne žele da se odreknu. Drugi pak smatraju da je LW zastareo, da se suviše sporo razvija i da ne prati dovoljno brzo trendove. Onima koji tek ulaze u svet 3D grafike je svejedno, mada je Modo verovatno bolji izbor jer je lakši za učenje. Najzad, u oba programa može se uraditi ista stvar, samo na donekle različite načine. Nijedan program nije idealan, a vas ništa ne košta da skinete demo verziju i probate je. Možda će vam se toliko dopasti da ćete postati jedan od vernih Modo korisnika kojih je sve više.

Dejan STEPANOVIĆ