Fujitsu M2010, Viewsonic VNB100, HP Mini 110–1199em

Druga polovina 2009. godine donela je neke nove trendove u netbook svetu. Proizvođači su predstavili modele sa ekranom dijagonale 12 inča, neki su čak Atom zamenili Celeron ULV procesorima, a nVidia je uzburkala strasti svojom platformom ION koja vam omogućava da na svom netbooku gledate video materijal u HD rezolucijama. Ipak, sve ove novine donele su i veću cenu, iako su se proizvođači prilikom osmišljavanja ovih mališana vodili idejom da cena treba da bude što niža i da bude u stalnom padu. Podaci američke kompanije DisplaySearch kažu da je prosečna cena svih kupljenih laptopova u Americi ove godine pala za 19 odsto, najviše zahvaljujući netbook računarima među kojima prednjače jeftini modeli koji koštaju oko 300 dolara. Predviđanja kažu i to da će u 2010. godini netbookovi činiti više od petine ukupnog broja prodatih laptopova, a da će najveći deo njih upravo biti iz jeftinijeg segmenta (čitaj: netbookovi). I na našem tržištu ista je situacija kao i u svetu, jer buduće korisnike netbookova mnogo više privlači cena, a manje „dodaci” u vidu čipseta ION, većeg ekrana ili hard diska sa više slobodnog prostora. Kako je vreme praznika, rešili smo da testiramo tri kod nas tek pristigla jeftinija netbook računara. Fujitsu i Viewsonic tek su sada debitovali na netbook tržištu, dok čast stare škole brani HP, koji je obogatio svoju seriju Mini novim članom čiji dizajn odskače od svega do sada viđenog.

Fujitsu M2010

Fujitsu je nakon razlaza sa nemačkom kompanijom Siemens agresivno krenuo sa predstavljanjem velikog broja prenosnih računara. Pored raznih laptopova, predstavljen je i netbook oznake M2010, ali je pitanje koliki će uspeh japanski gigant imati sa ovim modelom imajući u vidu to da je on dobro zakasnio na netbook tržište. Pomenuti model ugledao je svetlost dana tek sredinom leta, što je zakašnjenje od čitavih godinu dana u odnosu na konkurenciju. Osnovu sistema čini Intelov procesor Atom N280 radne frekvencije 1,66 GHz, koji je uparen sa čipsetom i945GSE. Kapacitet radne memorije iznosi 1 GB, ali ju je moguće proširiti još jednim modulom od 1 GB. Japanska kompanija se, kada je reč o hard disku, opredelila za model sa svoje proizvodne trake, kapaciteta 160 GB. Pomenuto rešenje je sporije od konkurencije, ali je ta razlika izuzetno mala i neće se osetiti u realnom radu. Dijagonala ekrana iznosi 10,1 inča, uz maksimalnu rezoluciju 1024 x 600 piksela. Za kvalitet prikaza imali smo samo reči hvale i ekranu nismo mogli da nađemo nijednu manu. Boje i kontrast veoma su kvalitetni, a bili smo iznenađeni i osvetljenjem, jer će vam u slabije osvetljenom prostoru biti dovoljan brightness podešen na svega 50 odsto. Iako je ekran glossy (sjajnog) tipa, refleksija nije toliko izražena, što će znati da cene korisnici koji ne preferiraju ovaj tip displeja. Nismo imali zamerke ni na uglove gledanja, koji su često na meti kritike kod netbookova, pa je celokupan utisak mnogo bolji nego kod velikog broja jeftinijih netbookova koje smo testirali u prošlosti. Pohvalno je to što je Fujitsu kod svog modela uvrstio i BlueTooth, mada su ga sva tri modela na ovomesečnom testiranju imala, što znači da proizvođači polako uviđaju da je ovaj vid bežičnog umrežavanja neophodan, čak i kod najjeftinijih prenosnih računara - netbookova.

Fujitsu M2010 dolazi u tri dizajnerske varijante – crvenoj, crnoj i beloj. Naš testirani primerak bio je crvene boje i možemo reći da nam se ova varijanta veoma dopala. Crvena boja krasi poklopac i naslon za dlanove, dok je ostatak obojen u crno. Kombinacija crvene i crne je skoro uvek dobitna, osim u slučaju gaming laptopova, gde proizvođači ovaj sklad često naruše raznim LE diodama koje svetle plavom ili zelenom bojom. Fujitsu tu grešku nije napravio, a dopadljivo deluje i providni logo koji zauzima veći deo poklopca. Tastatura nas nije oduševila jer su tasteri manjih dimenzija i biće vam potrebno duže vreme da se u potpunosti naviknete na njih. Zanimljivo je to da je s obe strane tastature bilo slobodnog prostora i da su dimenzije tastera na uštrb ovog slobodnog prostora mogle da budu povećane, pa nam je poprilično čudno što inženjeri japanske kompanije to nisu učinili. Čudno je i to što su tasteri ’Caps Lock’ i ’Tab’ još manji od ostalih, a smetalo nam je i to što je desni ’Shift’ pomeren skroz udesno, što je još jedna od sitnica na koju ćete morati da se navikavate. Touchpad je malih dimenzija, ali nije neprecizan, pa je sasvim upotrebljiv. Tasteri touchpada su razdvojeni, ali su nešto krući, što nam se baš i nije svidelo. Kvalitet izrade laptopa je solidan, ugibanja plastike su povremeno primetna oko bočnih ivica, ali nećemo cepidlačiti jer i konkurencija pati od istih boljki.

Testirani primerak pokretao je operativni sistem Windows XP Home, a u skorijoj budućnosti će korisnicima biti dostupan i model sa Windows 7 Starter edicijom. Dodatna softverska podrška veoma je slaba, ali kako je poenta netbookova da budu što jeftiniji, ovaj potez je sasvim logičan.

Viewsonic VNB100

Američki Viewsonic je, kao i Fujitsu, zakasnio sa predstavljanjem svog netbook računara. Ni VNB100, netbook američkog proizvođača, ni po čemu se ne razlikuje od većine konkurentnih modela kada je reč o hardverskim specifikacijama – procesor Atom N270, 1 GB radne memorije i Western Digitalov hard disk od 160 GB. S obzirom na to da je Viewsonic najpoznatiji po svojim monitorima, najviše nas je zanimao kvalitet displeja kod ovog mališana. Američka firma nije nas razočarala jer je prikaz na veoma visokom nivou, sa odličnim kontrastom i dobrim uglovima gledanja. Zanimljivo je da Fujitsu i Viewsonic dele isti wireless čip, mrežni kontroler, kao i integrisano zvučno rešenje, što je još jedan dokaz da je ogroman broj netbookova veoma sličan po pitanju hardvera i da na ovom polju proizvođači nemaju previše inovativnosti i iznenađenja za svoje kupce.

Viewsonic je kod dizajna svog netbooka primenio isti princip kao i japanski Fujitsu. Pored kompletno crnog ili belog prenosnika, korisnik može izabrati žutu ili pink boju koje krase poklopac i deo za dlanove, dok je ostatak netbooka crne boje. Nama je dopao šaka crni model, za koji ne možemo reći da izgleda spektakularno, ali takođe ne možemo reći ni to da je takav netbook ružan ili nedopadljiv za oko. Sigurno je da će pripadnice lepšeg pola obradovati pink verzija, ali ne znamo da li će ta varijanta uopšte biti dostupna kod domaćih distributera. Situacija sa tastaturom je skoro identična kao i kod japanskog proizvođača. Tasteri su malih dimenzija, desni ’Shift’ takođe je na nestandardnom mestu, a situaciju donekle popravlja veliki taster ’Enter’. Svidelo nam se to što je touchpad većih dimenzija nego kod konkurencije, a nismo imali zamerke ni na njegove tastere, koji su razdvojeni i imaju dobro odmeren hod. Izrada je solidna – na nekoliko mesta smo ustanovili pucketanje plastike i to je jedna od retkih mana ovog netbooka. Činjenica koja zapada za oko jeste težina od 1,4 kg, što je mnogo više nego kod konkurencije, i to će možda odbiti neke kupce. S druge strane, tih 200–300 grama viška nama nije smetalo, ali ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo da se ta razlika neće osetiti prilikom nošenja u torbi, jer u nju treba smestiti još i punjač, a često i miš i slušalice.

Uz skoro neizbežni operativni sistem Windows XP Home, Viewsonic je dodao i paket Trend Micro Internet Security kojim baš i nismo bili oduševljeni. Pomenuta aplikacija često će vam postavljati svakojaka pitanja, čak i za neke najbanalnije akcije prilikom surfovanja Internetom, što nas je ponekad baš nerviralo. Ipak, manje iskusnim korisnicima savetujemo da ne uklanjaju ovo parče softvera jer će im pružiti više nego dovoljnu zaštitu od virusa i raznih vrsta napada na Internetu.

Do sada smo imali prilike da se sretnemo sa dva člana porodice HP Mini, sa oznakama 2133 i 2140. Oba su na nas ostavila odličan utisak, pa ništa manje nismo očekivali ni od predstavnika nove serije 110. Ono što izdvaja najnovije članove familije Mini jeste dizajn, koji je za ovu priliku osmislio poznati holandski dizajner Tord Bontje. Kako veliki broj netbookova deli iste hardverske specifikacije, možda će baš drugačiji dizajn kod određenog broja korisnika učiniti da se odluče upravo za Hewlett Packard i seriju Mini 110. Korisnici HP-ove serije imaju prilike da biraju procesor (ponuđeni su Atom N270 i N280), kapacitet hard diska (160 GB ili 250 GB) i rezoluciju (1024 x 600 ili 1366 x 768). Zahvaljujući domaćim distributerima mi smo imali prilike da testiramo model sa sufiksom 1199em koji predstavlja zlatnu sredinu u seriji Mini zbog slabijeg procesora i ekrana niže rezolucije. Jedino što kod ovog prenosnika odskače jeste hard disk većeg kapaciteta. Imajući u vidu to da je svaki HP-ov laptop nešto skuplji od konkurentnih prenosnika iste specifikacije, jedino je ovaj model imao cenu približnu ceni druga dva testirana netbooka, pa smo se baš zbog toga odlučili da ga uvrstimo u ovomesečno nadmetanje. Ekran glossy tipa nije nas razočarao; ovaj model s pravom nastavlja tradiciju dobrih ekrana kod Mini serije, koja do sada ipak nije imala dostojnog protivnika kada je reč o kvalitetu prikaza. Ipak, situacija se sada menja, jer su na scenu stupili Fujitsu i Viewsonic, pa HP više nema toliko opipljivu prednost. Prilikom kupovine prevagnuće lični ukus, pa je naš savet da, ako imate prilike, uživo pogledate sliku kod svakog od testirana tri netbooka i tek onda donesete svoj konačni sud. Stariji predstavnici serije Mini imali su gigabitni mrežni kontroler, što je ovoga puta izostavljeno kako bi cena bila što niža. Ovaj nedostatak, po našem mišljenju, korisnici ipak neće toliko osetiti, mada je pitanje koliko bi napredniji mrežni adapter uticao na povećanje cene i da li bi ta razlika uopšte bila primetna.

Specifičnost dizajna netbooka Mini 110-1199em ogleda se u tome što je holandski umetnik Tord Boontje određene bele površine laptopa (poklopac, touchpad i deo za dlanove) ukrasio svojim crtežima i motivima. HP je zatim njegov rad unapredio pomoću nove tehnologije nazvane Imprint 3D i dodao površinama reljefnu notu. Osećaj pod prstima drugačiji je nego kod drugih prenosnika i možemo reći da je ovaj nesvakidašnji dizajn pravo osveženje među gomilom na prvi pogled istih netbook računara. Ipak, kao što i sam HP kaže, Mini 110 je namenjen isključivo damama i mi moramo da se složimo sa ovom rečenicom, jer ovakav prenosnik apsolutno nikako ne pristaje muškarcima. Dame će sigurno biti obradovane ovim dizajnom, te ovom modelu predviđamo bleštavu budućnost kod pripadnica lepšeg pola. Što se tiče tastature i touchpada, oni nisu pretrpeli izmene u odnosu na prethodne Mini netbookove. To, prema našem mišljenju, predstavlja pun pogodak jer su stariji modeli i bili poznati po odličnoj tastaturi i preciznom touchpadu. Kvalitet izrade takođe je ostao na visokom nivou što, naravno, uvek i očekujemo od američkog proizvođača. Pohvalno je to što je HP Mini 110-1199em težak svega nešto više od kilograma, što ga čini jednim od najlakših trenutno dostupnih netbookova sa dijagonalom ekrana 10 inča.

HP Mini 110–1199em

HP se kod Mini 110-1199em netbooka odlučio za Windows 7 Starter ediciju, koja znatno ograničava korisnike jer nema Aero interfejs niti podršku za više monitora, XP mod (koji je jedan od zaštitnih znakova sedmice), Windows Media Center i mnoge druge funkcije koje krase „punokrvne” verzije Windowsa 7. Na sreću korisnika, ukinuto je ograničenje koje je važilo za Starter ediciju Windowsa XP da korisnici mogu da pokrenu najviše tri aplikacije. Iako HP Mini 110-1199em ima svega 1 GB radne memorije, on se sasvim dobro snalazi u sedmici, koja deluje manje hardverski zahtevna od Viste. Od dodatnih programa tu je samo Cyberlinkov paket za reprodukciju DVD video materijala, koji će i te kako dobro poslužiti. Naime, pomenuta Starter edicija Windowsa 7, za razliku od ostalih verzija ovog operativnog sistema, nema ugrađenu podršku za gledanje DVD filmova.

Iako netbookove uvek testiramo u benchmark programima PCMark i Sandra, cifre nam nisu bile od velikog značaja. Jedine brojke koje su važne u slučaju netbook prenosnika jesu one na testovima autonomije, gde je Viewsonic izašao kao apsolutni pobednik. HP i Fujitsu su veoma blizu i njihovi rezultati su približni proseku za netbook računare, a to je oko tri sata pri svakodnevnom korišćenju, što obuhvata surfovanje pomoću WiFi konekcije, slušanje muzike i korišćenje IM servisa, uz još poneku aplikaciju.

Izbor netbooka je danas prava enigma za buduće korisnike. Hardverske specifikacije su u 95 odsto slučajeva iste, a dizajn se često neznatno razlikuje od modela do modela. Upravo je to šansa za seriju HP Mini 110, koja može da privuče veliki procenat ženske publike, iako je nešto skuplja od konkurencije. Fujitsu i Viewsonic poprilično su zakasnili. Iako modeli ove dve kompanije imaju šta da ponude, oni nemaju nikakve specijalne osobine koje bi ih izdvojile iz mase drugih netbookova sa cenom oko 300 evra. Cena će verovatno i biti presudan faktor prilikom izbora, pa će najbolje proći oni proizvođači čiji su modeli najjeftiniji ili ih prodavci nude uz mogućnost plaćanja na rate bez kamate, što nije toliko retka pojava kod nas. Ako, dakle, uskoro planirate kupovinu ovakvog uređaja, mi vam toplo preporučujemo da prelistate i stare brojeve „Sveta kompjutera” jer smo u proteklih godinu dana testirali veliki broj prenosnih računara sa nalepnicom „Atom Inside”.

Petar MARINKOVIĆ