The Settlers 7: Paths to a Kingdom

Koliko se često desi da pozni nastavak neke zabavne franšize bude najbolji? U svetu filma to se gotovo nikad ne dešava: „Petak trinaesti”, „Policijska akademija”, „Godzila”... Ceđenje suve drenovine i puzanje po dnu ponora, sve dubljeg sa svakom novom ekstenzijom originalne ideje. U svetu kompjuterskih i konzolnih igara situacija je daleko bolja, prvenstveno zbog skokova u tehnologiji koji u solidnoj meri osiguravaju dobar prijem nastavaka MS Flight Simulatora, Call of Duty, Grand Turisma ili nekog osmog serijala. The Settlers 7: Paths to a Kingdom najsvežiji je pridošlica u ovom ekskluzivnom klubu.

Ekonomska strategija made in Germany, od strane tima sa pedigreom (Blue Byte – Battle Isle serijal, Incubation...), obdarena megakvalitetnom grafičkom opremom, solidnom i kompleksnom mehanikom, dugačkom single player kampanjom i odličnim skirmish/multiplayer modovima. Jedini realni minus dolazi od strane izdavača: Ubisoft i njegov ubistveni online DRM i dalje stenju u porođajnim mukama praveći probleme igračima legitimnih kopija i nakon mesec dana od izlaska igre. Ubijevci, naravno, i dalje negiraju da problem sa serverima uopšte postoji i svrstavaju sve zamerke u kategoriju piratske kuknjave.

Poenta novih Settlersa, kao i svih prethodnih nastavaka jeste optimizacija proizvodnih lanaca u ruralnoj srednjevekovnoj light-fantasy ekonomiji. Drvoseča seče trupce, tesar ih konvertuje u daske koje su vam, pored kamena koji vadite u kamenolomu, potrebne za izgradnju kuća radi proširenja limita populacije, koja sa svoje strane zahteva hranu – sađenu i požnjevenu na poljima, upecanu, utovljenu ili ulovljenu u šumi, ispečenu u pekari ili obrađenu u mesari... U igri postoji nekoliko desetina različitih resursa, što sirovih, što prerađenih, što proizvedenih u radionicama koje kombinuju prethodne kategorije, kao što je zlatara koja koristi zlatnu rudu, ugalj i hranu za kreaciju prstenja potrebnog za regrutaciju trgovaca i sveštenika višeg nivoa. Razumevanje nekoliko tuceta ovakvih i sličnih proizvodno-potrošačkih lanaca, kombinovano sa potrebom za pažljivom optimizacijom izgradnje u skladu sa terenskim resursima i tipom tla čini baznu podlogu mehanike u igri. Settlers 7, naravno, ima i vojnu komponentu, prirodno „naslonjenu” na resursne lance, hranu, novac, prostor i druge artefakte potrebne za regrutaciju naprednijih trupa, ali je sama borba apsolutno rudimentarna i svodi se na selektovanje armije i levi klik na sektor koji želite da napadnete ili odbranite.

Single player kampanja od 12 dugačkih misija (dugačkih pre svega zato što ne postoji opcija za ubrzanje vremena) stavlja vas u epicentar fantasy oblandice u kojoj kao princeza Zoe, mlada pretendentkinja na presto kraljevine Tandrije, ispunjavate osvajački quest svog oca, za kog se iz aviona vidi da svoju kćer koristi za neki sinister cilj. Jednostavan i dečje bajkovit zaplet, međutim, nipošto ne podrazumeva naivnost izazova koji će biti postavljen ispred vas. Nakon prvih nekoliko misija koje funkcionišu kao produženi tutorial, bićete bačeni u seriju čupavih situacija protiv oponenata koji definitivno nisu sisali vesla. Čak će se i Settlers veteranima sasvim sigurno dešavati da naprave grešku ili seriju grešaka u početnom projektovanju proizvodnog lanca, da odseku ekonomiju od priliva nečeg bitnog i završe karijeru kao totalni luzeri.

Napredna ekonomija i simplifikovano ratovanje nikako nisu sve što Settlersi 7 mogu da ponude na strateškom planu. Najinteligentnija stvar u misijama, kako u single playeru/skirmishu tako i u multiplayeru, jesu dinamički ciljevi koje je potrebno ostvariti da biste došli do pobede. Pored brutalne sile i fizičke eliminacije konkurencije sa mape (što je teži način), do pobede, odnosno potrebnog broja ostvarenih ciljeva (broja zvezdica) možete doći i ispunjavanjem quest kriterijuma na posebnim lokacijama, kao i prestizanjem konkurenata u nekoliko kategorija (količina novca, osvojenih teritorija, istraženih tehnologija...). Questovi na NPC lokacijama, koji se svode na borbu sa lokalnim snagama ili dostavljanje određene količine resursa ili ljudstva (na primer upravnik opservatorije zahteva osam konja u zamenu za trideset zlatnika, kao i pomoć oko eliminacije bandita u zamenu za zvezdicu), pomažu da svaka partija bude dinamična i neizvesna od prve do poslednje sekunde. Ovo ima izuzetan značaj za multiplayer (i AI skirmish), koji je u sličnim igrama zanimljiv do one tačke kada neko dostigne prednost koju je nemoguće stići, a vi ostajete u igri, smoreni ali svesni toga da je nepristojno rejdžkvitovati. E, u Settlersima 7 nikad ništa nije gotovo dok debela ledi ne zapeva, to jest dok neko zaista ne ostvari uslove za pobedu. A to često nije onaj koji je skupio najjaču armiju i krenuo da pali ambare konkurenciji, već lukavac koji je pleo ekonomske konce i zabio stealth gol ljubiteljima sile i brzog kliktanja.

Miodrag KUZMANOVIĆ