Kada je još 2005. godine dobio zeleno svetlo za pravljenje novog dela najpoznatije tabačine na planeti, producent Jošinori Ono nije imao predstavu o tome koliku će popularnost ona da dostigne. Iako je premašila očekivanja, Ono kaže da uspeh nije potpun dok ne vidi ljude koji je masovno igraju na automatima. Street Fighter IV napravio je revoluciju u celom serijalu Street Fighter. Kod ove prokleto zarazne igre najviše nas oduševljava to što su partije relativno kratke i što pružaju takozvanu instant zabavu. U slučaju gubitka u šampionatu ili nekom drugom online modu nema potrebe za preteranom nervozom jer novi meč može da počne odmah. Street Figter IV je u velikoj meri sličan prethodnim verzijama igre, ali isto tako i različit. Iako većina fanova smatra da je Third Strike i dalje najzanimljiviji u serijalu SF, naše je mišljenje da je četvorka pravi pogodak. Možda malo prerano, ali tačno godinu dana pošto je izašao Street Fighter IV dolazi i Super Street Fighter IV, doduše samo na konzolama.

Očigledno je to da su se programeri odlučili za proveren recept. Sabrali su mane iz originalne igre, zatim ih eliminisali, potom su dodali nekoliko novih boraca, vratili nekoliko iz starih Street Fighter nastavaka i to je to. Super Street Fighter IV je u velikoj meri opravdao očekivanja – dobili smo ispeglan nastavak. Osnovna stvar kojoj su se autori igre okrenuli jeste da iz igre izbace „jeftine fore”. Tu se uglavnom ubraja žongliranje (igrački izraz za kombo udarce koji mogu beskonačno ili preterano dugo da se vezuju) i korišćenje super, ultra i običnih udaraca u situacijama u kojima to nije realno. Na primer, Ryu više ne može da baci hadoken i da ga odmah „isprati” superom, već mora da sačeka da hadoken nestane sa ekrana, Akuma ne može da vezuje visoku nogu na zemlji sa niskom rukom itd.

Karakteristike nekih boraca izmenjene su kako bi se balans igre poboljšao. Da ne grešimo dušu, balans Street Fightera IV bio je izvanredan. Mnogo boraca bilo je konkurentno, ali se dobro znalo koji su najjači. Sagat je bio neprikosnoven, dok su ispod njega, jedan za drugim, po snazi bili Ryu, Akuma, Barlog i Rufus. Sada je Sagatu prilično smanjena energija i neki njegovi udarci oduzimaju manje energije, Ryu ima nekoliko izmena koje ga čine slabijim, a ni Rufus nije prošao nekažnjeno tako da njegov EX Snake Strike oduzima znatno manje. S druge strane, neki borci su poboljšani. Na primer, Guile je generalno dosta ojačan, što ga sada čini konkurentnim (u originalu je bio među najslabijim borcima), Blanka ima malo manji oporavak od nekih poteza, što ga čini boljim i manje predvidivim, a Honda je malo više prilagođen za borbu protiv protivnika koji bacaju projektile, gde je inače bio jako slab. Svi borci sada imaju dve ultre (osim Gena, koji zavisno od stava koji koristi može imati ukupno četiri različite ultre). Tokom borbe može se koristiti samo jedna, prethodno odabrana ultra. Neke ultre imaju različite verzije, pa tako Blanka, na primer, zavisno od toga da li je ultra izvedena nogama ili rukama, može da je uradi kao napad na protivnika koji je u vazduhu ili na zemlji. Ultre su u originalnoj igri zamišljene kao jedini izlaz u situacijama kada je protivnik u debeloj prednosti. U velikoj meri su i koristile toj svrsi, ali u Superu je to malo drugačije. Borci generalno ostaju duže na nogama i ne umiru tako lako. Borbe su sada duže i mnogo zanimljivije, te ultre malo manje oduzimaju, ali su i dalje korisne baš u situacijama kada se borba čini izgubljenom.

Igra dolazi sa nekoliko novih online modova. Sada pored Ranked mečeva igrači mogu da se oprobaju u modovima kao što je Endless Battle (grupa od nekoliko igrača kreće igrom gde pobednik ostaje, a ostali se rotiraju i mogu da prate meč), timska borba i standardni turnir (Tournament). Turnir će, nažalost, biti uključen u igru u vidu zakrpe. Zasad su dostupni svi ostali modovi osim njega. Još jedna novina je Replay Channel, gde je daleko veći spektar praćenja snimaka borbi odigranih od strane drugih igrača. Challenge Mode je izmenjen. Sada igrači imaju standardni Trial, gde je neophodno odraditi prethodno zadate kombinacije kako bi se prešlo na sledeći nivo. Ovog puta svaka kombinacija je Trial za sebe, i više nisu podeljene u pet po grupi (easy i hard). Bonus nivoi sada uključuju dobro staro razbijanje automobila i lomljenje burića.

U odnosu na Street Fighter 4, Super ima deset boraca više, od kojih su dva nova a ostali su povratnici iz prethodnih serijala. U listi boraca novajlije su Hakan (turski rvač) i Juri (zanosna crnka, inače agent S.I.N.), a od povratnika tu su Dudley, Ibuki, Makoto, Adon, Guy, Dee Jay, Cody i T. Hawk. Juri je možda veći potencijal od Hakana, ali je još rano suditi o tome ko će se od njih dvoje najviše popeti na lestvici najboljih boraca. Nekako izgleda da je Hakanov lik malo manje ozbiljan i da je u igru ubačen zarad povećanja doze humora, dok je Juri prava poslastica za ljubitelje brzih i atraktivnih boraca.

Mišljenje većine igrača je da je ovo mogao da bude i DLC (Downloadable Content) za originalnu igru. Istina je da ne donosi baš toliko novina da bi se nazvao novom igrom, više je kao neki dodatak. No, Capcom je stvarno napravio dobar posao, jer Super Street Fighter IV sadrži stvari koje su nedostajale četvorci, pa zato smatramo da ukoliko ste ljubitelj serijala Street Fighter nikako ne treba da propustite ovu igru. A za pravo uživanje u ovakvoj igri najbolje je imati arkadne džojstike. Možete ih napraviti sami ili ih kupiti gotove, o čemu možete više saznati na stranicama rubrika Test Joy i Servis u ovom broju.

Bojan NOVAKOVIĆ