Trendovi na Internetu

Evolucija Interneta je produkt advertajzing potencijala

Informacije i sadržaj putem kojih se one prenose ključni su pokretač internet revolucije, koja iz temelja menja ponašanje ljudi. Zbog toga su marketing gurui svoje interesovanje odavno preselili na svetsku mrežu. Današnji advertajzing oblikovan je oko i uz puteve informacija. Međutim, ne kreiraju samo internet trendovi forme oglašavanja već i potreba za usavršavanjem tih formi. Marketing i Internet su u dvosmernoj vezi: inovacije u stvaranju sadržaja determinišu advertising, ali i same kompanije iza najmoćnijih sajtova reformišu svoje servise kako bi oni bili više advertising friendly, i na taj način sklapaju čvrsta prijateljstva sa industrijom od koje zavise.

Zato nisu čudne redovne promene kojima nas iznenađuju Facebook ili Google. Nastoji se da se žrtvuje privatnost radi uspešnijih kampanja i, samim tim, boljih zarada. Međutim, za korisnike postoje i pozitivne strane ovakvih trendova. Personalizacija je trend koji osvaja Internet. Korisnik bira look&feel svog okruženja, koje korespondira sa njegovim kulturnim opredeljenjem. On odlučuje o informacijama koje su relevantne, a samim tim i reklame koje gleda biće sve više oblikovane prema njegovim interesovanjima. Nekada je globalni advertajzing nastojao samo da uniformiše brend, da ga učini univerzalnim kroz miksovanje kultura radi stvaranja kulturne atmosfere koja bi omogućila da tinejdžer iz Abakalikija oseti istu želju kao i njegov vršnjak iz Bruklina. Danas je moguće „ciljati” i „pogoditi” i jednog i drugog, i to reklamom prilagođenom pojedinačnom kulturnom habitusu. Sutra će to biti preovlađujući trend.

Odavno su korisnici osetili koristi od enormnog advertajzing potencijala koji Internet poseduje. Zahvaljujući reklamama mi možemo besplatno da pretražujemo Internet, da posmatramo sopstveno dvorište putem satelitskih snimaka, možemo gledati besplatne muzičke spotove i omiljene serije... Sa Internetom je nastao poslovni model koji korisnicima daje neverovatnu moć bez ikakve finansijske cene. Nešto što je ranije bilo dostupno samo vojsci, obaveštajnim službama ili medijima danas je dostupno svima – sve to zahvaljujući reklami. Jedno istraživanje pokazalo je da više od 80 odsto američkih korisnika ne želi i ne planira da plaća bilo koju uslugu preko Interneta jer ima dovoljno besplatnih alternativa.

Upravo će zato advertajzing biti sve jači, a sa njim će doći i sve više besplatnog sadržaja i usluga. Međutim, osim tih trendova, sve su jače i mikrotransakcije, tj. mikroplaćanja. Njih PayPal definiše kao kupovinu čija je vrednost manja od 12 dolara. Danas je teško naterati razmažene korisnike na mesečne pretplate i slične obaveze, ali ih je zato moguće besplatno „navući” na nešto poput sve popularnijih browser igara. Zatim se samo treba nadati da će igrači dobiti potrebu za usavršavanjem, koja je omogućena kupovinom virtuelnih dobara. Danas je na ovaj način moguće ostvariti ogromne profite koji ne moraju da zaostaju za onim generisanim od mesečnih pretplata.

Međutim, mikroplaćanja se ne bi razvila bez jednog od dva najvažnija trenda u razvoju Interneta danas – društvenih mreža i „mobilizacije” Interneta). Čovek je društveno biće, tako da je potreba za virtuelnom socijalizacijom jasna: zašto bismo nastojali da budemo sami na Netu kad to sigurno nismo? Takva društvena okruženja predstavljaju marketinški raj – sem lakog pribavljanja informacija, stvorena je mogućnost za faktor poverenja u brendove. Kada preporuku za neki od njih dobijete od prijatelja, više ćete se zainteresovati nego za reklamu na TV-u. Zato 68 procenata malih i srednjih preduzeća u SAD planira da više uloži za reklamiranje na društvenim mrežama, dok će čak 94 procenata internet oglašivača uložiti još više u ovu delatnost. Ovo nimalo ne čudi jer statistika kompanije Nielsen pokazuje da je prošle godine upotreba društvenih mreža porasla za rekordnih 82 odsto! Facebook, pre svih, a zatim i ostali postaju važniji korisniku od internet pretraživanja. Google je prvi danas, ali će to Facebook biti sutra. Sada je većini korisnika Internet primarno potreban za interakciju, a ne za jednosmerno upijanje sadržaja. Zamislite kako će tek biti za deset godina.

Ipak, iako okupljeni oko ključnih društvenih mreža, korisnici nisu homogeni. Proces tribalizacije je u toku. Reč je o prirodnom okupljanju ljudi baziranom na afinitetima. Danas oglašivač nije uspešan ako prekine tok informacija u nekom „plemenu”, već ako pridobije poverenje svojim sadržajem koji je u skladu sa vrednostima te online zajednice. Plemena nisu grupe ljudi okupljenih, na primer, samo oko nekog istog cilja na Facebooku, to je čitava mreža ljudi i sadržaja koji nastaje i struji među njima na svim servisima koje oni koriste. Identifikacija ovakvih ciljnih grupa i njihovo pridobijanje predstavljaju prioritet za oglašivače. Podjednako su važni i ljudi sa jakim uticajem u tim grupama. Pridobijte njih i pridobili ste celu grupu. Nema sumnje da će metodologija oko prikupljanja informacija i tribalne identifikacije biti usavršavana u godinama koje dolaze.

Za svakog ko želi uspešan sajt ili blog distribucija sadržaja na ključne mreže kako bi željena „plemena” uopšte primetila sajt ili blog je must do. Video klip na nepoznatom sajtu ima slabe šanse da dovede preko potreban saobraćaj. Ali, isti taj klip na YouTube.com, sa bilo kakvom indikacijom sa kog sajta potiče, dovešće mnogo sadržaja. Nije bitan samo kvalitet, bitno je i rasipanje sadržaja tamo gde ga ljudi mogu videti.

Taj sadržaj više nije dostupan samo na statičnim uređajima. Pre smo pristupali Internetu putem telefonskih linija, danas smo stigli do wi-fi mreža. Korišćenje pametnih telefona, netbookova i proizvoda poput iPada će rasti. Sve više korisnika pristupaće Internetu putem mobilnih uređaja. U SAD se već sada govori o „nationwide” (na celoj teritoriji) pokrivenosti wi-fi mrežom. Ovaj trend preći će i te granice. Kompjuteri postaju samo jedna vrsta uređaja putem kojih je moguća veza sa Internetom. U budućnosti će vaš auto biti wi-fi hotspot. Interaktivna televizija, poput IPTV-a, omogućiće jednak pristup Netu. Futurolozi predviđaju da će svi kućni uređaji imati mogućnost internet konekcije – od frižidera do usisivača. Zamislite mogućnosti kontekstualnog marketinga! Znači, tada će PC predstavljati samo mali procenat raspoloživih uređaja s mogućnošću povezivanja na Internet.

Samim tim, kreiranje i konzumacija sadržaja u realnom vremenu predstavljaju prateći trend. Za mnoge ljude životna filozofija je postavljanje sadržaja koji bi delili sa prijateljima i drugim korisnicima u najkraćem mogućem roku. Recenziranje restorana u samom restoranu, status update u autobusu, twitovanje tren pošto se desilo nešto važno. Tu je i real-time saradnja na projektu poput servisa Google Wave, koji je samo jedan od vesnika onoga što dolazi. Takav sadržaj kreira se pred vašim očima, a i vi ga možete ispravljati gotovo istovremeno.

Povezan sa real-time trendom je i onaj vezan za online reputaciju. Sve više korisnika smatra relevantnim ono što drugi imaju da kažu. Mogućnost recenziranja mesta za izlazak ili restorana, sve više sajtova koji čine neku lokaciju značajnom i mišljenje korisnika dovode do stvaranja reputacije vezane za neki proizvod ili uslugu, koju nije lako kontrolisati. Kompanije često moraju da sprovode konstantan damage control kako bi popravili sliku koju može da stvori neki uticajan nezadovoljni korisnik, a uticajan danas može biti svako. Sada je potrebno ne samo reklamirati se već i odgovarati na ono što ljudi pričaju – neophodna je investicija u identitet kompanije i naporniji rad na održavanju pozitivne slike, koja često biva narušena i nepravedno.

Lokacija je, znači, neverovatno važna za društvene mreže. Sve je više location based servisa kao što su Foursquare, Gowalla, Brightkite i Google Latitude. Ne zaostaju ni Twitter i Facebook, koji će unositi sve više promena a, ko zna, možda i kupiti neki manje poznati servis. Čak se priča o tome da će osiguravajuća društva uračunavati u svoju formulu, vezanu za odštetu povodom provaljivanje u nečiji dom, i faktor brige o online privatnosti. Neki ukazuju na to da status koji kaže da niste u svojoj kući praktično predstavlja poziv provalnicima.

Još jedan važan trend jeste cloud computing, jer je i on vezan za sve veću fragmentisanost mogućnosti pristupanja Internetu. Zašto biste sa sobom nosili sadržaj koji stvarate kada on može biti dostupan bukvalno na svakom uređaju u svetu koji se može povezati na Net? Ne samo da je moguće odlaganje sopstvenih dokumenata „u oblak”, već je moguće i njihovo stvaranje – recimo, ovaj tekst nastao je u aplikaciji Google Docs. U razvoju su, a već i postoje neki cloud operativni sistemi. Najveći igrači kao što su Apple i Microsoft sve više se okreću ovom segmentu.

Dovoljno je samo malo razmisliti o ovim trendovima i shvatiti da je budućnost Interneta otvorena. Ti trendovi nisu odvojeni, već su delovi evolucije Interneta, koja je najvećim delom prirodna. Drugim svojim delom ona je produkt advertajzing potencijala, jer je zahvaljujući reklamama sve ovo besplatno i dostupno korisniku.

Ivan VESIĆ