Prva decenija Wikipedije

Wikipedia slavi 10 godina postojanja

Smatrate sebe prosečnim korisnikom Interneta? Sigurno postoji neka oblast života u koju se veoma razumete. Onda i vi možete učestvovati u kreiranju sadržaja Wikipedije – najveće enciklopedije svih vremena. Čovečanstvu je potrebno da upravo vi podelite svoje znanje sa svima, jer je globalna enciklopedija skup ljudskog znanja iz apsolutno svih oblasti.

Upravo je zato Wiki koncept najbolji metod za stvaranje enciklopedije. Do nastanka Wikipedije naučnici, istraživači i akademci, u ogromnoj većini suviše otuđeni od realnog sveta i popularne kulture, svima su govorili šta je tačno i šta je istina. Oni se, međutim, nisu bavili pisanjem enciklopedijskih članaka samo zato što poznaju neku oblast mnogo više od drugih već pre svega zbog svog društvenog statusa koji je proistekao iz profesije, a „nadogradio se” zahvaljujući spletu okolnosti, autoritetu, poštovanju od strane drugih kolega, pravim poznanstvima itd.

Međutim, iako je taj sadržaj nastajao na visokim akademskim standardima, njemu je nedostajalo nešto ključno – kontakt s realnošću. Istina, vrhunski fizičar ili astronom ne mora da brine o svakodnevici. Međutim, što se kulturoloških (religija, mitologija, umetnost), političkih i ekonomskih tema tiče, sem poznavanja materije, neophodno je i da onaj koji o njima piše nije otuđen zidinama izgrađenim od akademskih knjiga koje lista celog života i uzima ih dogmatično, odbijajući da izvan njegove sobe postoji još nešto važno za tu oblast – popularna kultura, umetnost, novi horizonti ili otkrića mlađih naučnika.

Čitati o umetnosti, na primer, na Wikipediji i u bilo kojoj drugoj enciklopediji dva su različita iskustva. Kvalitetnije i sveobuhvatnije je upravo na ovoj web destinaciji. Tu ćete naći mnogo toga što i u tradicionalnim (da ne kažemo konzervativnim) enciklopedijama, ali i više, naravno jer je i popularna umetnost – umetnost. Verovali ili ne, manja je opasnost od pristrasnosti na Wikipediji nego kada enciklopedijski članak nastane u režiji doktora nauka, opterećenog paradigmom nekog velikana koji je oblikovao čitavu njegovu karijeru, zaslepljujući ga za sve druge mogućnosti. Takvi ljudi, naime, uglavnom i žive u prošlosti. I kada govore o novim otkrićima, pravcima, trendovima oni to rade sa predrasudama jer nose teško intelektualno breme koje ih sprečava da prihvate još sadržaja na pravi način. Nauka koja je postojala kad su doktorirali jeste jedina nauka. Sve drugo što je usledilo manje je ozbiljno. Wikipediju, s druge strane, pišu i akademci, ali oni otvoreni ka novim saznanjima, kao i ljudi koju su jednostavno stručnjaci. Uostalom, društveni status ne znači da se neko zaista i razume najbolje u određenu tematiku. Upravo je zbog te veze sa stvarnim svetom i koncepta da svako može da učestvuje ako zadovolji određene kriterijume Wiki model je najbolji.

Uostalom, tvorci Wikipedije to znaju najbolje. Predak ove enciklopedije bila je Nupedia. Osnivač je takođe bio Džimi Vels, ali je osnovni koncept, koliko god to zvučalo nelogično, osudio ovaj projekat na propast. Nupedia je, naime, imala nerealne i previsoke standarde – tražili su se izuzetni stručnjaci, koji retko žele da rade besplatno, a postojalo je nekoliko faza odobravanja pred objavljivanje. Dakle, online enciklopedija bazirana na principu voluntarizma, na kojoj rade „pravi” stručnjaci, nikada nije mogla da urodi plodom. Osnivač je čvrsto verovao u to da ključ leži u enciklopediji koju će stvarati svako ko želi – bilo ko, bilo gde u svetu, pišući o bilo čemu. Zvuči kao nešto što nikako ne bi moglo da bude reprezentativno? Možda, ali se iz dana u dan dokazuje suprotno.

Naravno, mora se imati u vidu to da tačnost informacija niko ne može da garantuje. Ali, isto važi i za druge enciklopedije. Uskostručne stvari, kao i akademski visok nivo detalja i znanja nisu izvodljivi u većini tema. Istina, sa Wikipedije možete spremiti i manje zahtevne ispite, ali ova destinacija ostaje zbir svog opšteg znanja čovečanstva, i to je dovoljno samo po sebi.

Kažu da iza Wikipedije, kao i svih drugih uspešnih projekata, leže i kontroverze. Ovaj sajt bavi se sakupljanjem ljudskog znanja, a urednici su uradili neverovatan posao da ono što je napisano bude vrednosno neutralno u najvećoj mogućoj meri. Sledeći korak bio bi da oni budu zamenjeni bezosećajnim robotima. Sama priroda ovog projekta nalaže Wikipediji da ona mora da se bavi kontroverznim temama. Međutim, način na koji ona to radi je skoro pa savršen. A kontroverze povodom nje lako je stvoriti – dovoljno je da budete pristrasni nacionalista ili fundamentalista za sferu života po izboru i da prigovarate Wikipediji. Konsenzus nikada neće postojati, a sukoba će uvek biti: u nauci, politici, umetnosti, kulturi. Pa sukob postoji i između ljudi koji vole ili ne vole neki brend mobilnih telefona.

Može se reći da se u jednom minimalnom procentu oseća da wikipedijanci naginju liberalizmu i idejama povezanim s tom ideologijom. Ipak, to je dobra stvar. Oni uspevaju da zadrže objektivnost jer uvek pokrivaju i konzervativnu stranu priče i daju argumentaciju, ali sam njihov kulturni habitus sprečava ih u tome da budu ekstremni i da cenzurišu onako kako se njima sviđa. Oni na drugom kraju tog spektra za tako nešto ne bi ni bili sposobni. Stil pisanja, struktura članaka, akcenat na popularnu kulturu i sve drugo razrađeno je do najvišeg nivoa – metodologija Wikipedije nije savršena, ali je bolja od svih drugih enciklopedijskih rešenja. Ovakav pristup pokriva još nešto veoma važno. Živimo u dinamičnom vremenu, prenatrpani smo informacijama, a količina saznanja iz svake oblasti raste svakodnevno. Wikipedija je zato nešto najbliže i real-time enciklopediji. Videli ste da se nešto dešava u Tunisu, ali ne znate političku i svaku drugu pozadinu. Budite sigurni u to da postoji samo jedna najbolja web destinacija za to. Uostalom, autokratski režimi mrze Wikipediju – to je uvek dobar znak.

Wikipedia za samo deset godina ima 9,25 miliona članaka na 250 jezika. To je ukupno 1,74 milijardi reči. Poređenja radi, engleska Wikipedia ima više od milijardu reči, što je 25 puta više od Enciklopedije Britanike. Inače, ukupno je više od 280.000 ljudi učestvovalo u kreiranju sadržaja, a prostora za poboljšanja svakako ima. Dalje, korisnika je oko 400 miliona, a web sajt je, sudeći prema Alexi, osmi na svetu. Uprkos tome, na njemu nećete naći reklame.

Wikipedija živi zahvaljujući posetiocima. Vels ju je, naime, poklonio Wikimediji, organizaciji koja upravlja ovim i drugim Wiki projektima. Procenjuje se da je „poklon” vredeo više od tri milijarde dolara. Zacrtani cilj za 2010. godinu bilo je sakupljanje 16 miliona dolara. Da je trećina posetilaca u novembru (bilo ih je 77 miliona) dala po jedan dolar – bilo bi dovoljno. Donacije su došle iz brojnih zemalja, uključujući i našu, i u različitim iznosima. Međutim, zabrinjavajuće je to koliko je bilo onih koji smatraju da tu „nisu čista posla”.

U stvari, solidan procenat internet korisnika veruje da sa Wikipedijom nije baš sve u redu – ne razumeju kako je moguće da bi neko radio nešto što oni sami sami nikada ne bi: „Kako je moguće da su informacije tačne kada niko ne prima platu za to i svako može da piše? Ma taj Džimi Vels sigurno uzima deo tog novca za sebe...” Uostalom, ako neko ima pravo da bude bogat – to je on. Možda je on samo umišljeni svetac digitalnog doba, ali stoji da je čovek osmislio i realizovao sistem koji je izrodio najveću intelektualnu tekovinu ljudske civilizacije, dragoceni resurs koji će biti sve bolji i koji je u stvari javno dobro svih ljudi na Zemlji. Ako nas vanzemaljci proučavaju i čitaju o nama, oni to rade na Wikipediji.

Naravno, sistem nije savršen. To nije nijedan ako ga održava „ljudski faktor”. Grešaka u sadržaju ima, ali se one brzo ispravljaju. Ipak, greške su jedno, a „netačne” informacije drugo. Opet se postavlja pitanje autoriteta sposobnog da odlučuje o tome šta je tačno a šta ne. Kontroverze vezane za ispravnost sadržaja možemo podeliti u tri grupe. Postoji „editor war”, rat urednika, koji često može da bude stvar ličnog mišljenja, ukusa, sujete ili jednostavno stila pisanja, načina prezentacije, redosleda podnaslova, linkovanja i navođenja izvora. To je neminovno i bezopasno. Druga vrsta kontroverzi često i nisu kontroverze. Svako može da tvrdi da su srpske tarabe starije od egipatskih piramida. Ostaje onaj najprizemniji oblik negativnog uticaja na kredibilitet Wikipedije – menjanje sadržaja o sebi i svojim delima u sopstvenu korist.

Čak je i Džimi Vels uhvaćen da to radi. Naime, u članku o nastanku Wikipedije on je sebe definisao kao jedinog osnivača. Pre toga pisalo je da su ovaj projekat zajedno pokrenuli Lari Sanger (Larry Sanger) i on. Međutim, Vels tvrdi da je Sangera on sam zaposlio – što je i istina, i to još u vreme Nupedije. Na svu sreću, sistem funkcioniše. Sve ovo i sami možete pročitati upravo na stranici Wikipedije posvećene njoj samoj.

Postoji li opasnost od Wikipedije? Ako se održi način njenog vođenja – ne postoji. Kada nema prostora za korupciju, nelegalno bogaćenje, materijalnu korist i kada se nešto radi isključivo iz želja povezanih sa deljenjem znanja, onda opasnosti nema. Zato je Wikipedia i prva realizovana utopija, doduše digitalna, ali izgleda jedina izvodljiva. Wiki nije samo metod, to je koncept, ideja, filozofija. Na tom konceptu je potrebno graditi društvo i njegove institucije. Moguće je.

Ivan VESIĆ