Uvek ažuran softver Iako smo naučili da sveobuhvatna zaštita računara od neželjenih situacija kao što su napadi malicioznog softvera, nestabilnost u radu i slične stvari ne postoji, treba se truditi da takvih situacija bude što manje. Jedna od stvari koja se po tom pitanju može obaviti jeste ažuriranje instaliranog softvera. Nažalost, mnogi korisnici su lenji po tom pitanju (uključujući tu i autora ovog teksta), a jednom instalirana aplikacija, ako prividno radi dobro i stabilno, najčešće uljuljka korisnika u osećaj lažne sigurnosti. A to što je sistemski deo aplikacije šupalj kao švajcarski sir, korisnik ne mora da zna i samim tim ga se taj problem ni ne dotiče. Upravo takvi programi predstavljaju veliku opasnost.Patch My PC je odlično zamišljen program koji ima zadatak da maksimalno automatizuje proces ažuriranja računara. U suštini, on predstavlja skup prikupljenih procedura za ažuriranje softvera ili, da budemo precizniji, u stanju je da prepozna gde se nalaze update procedure određenih programa, da ih aktivira u pozadini i ažurira sistem (programe) bez interakcije korisnika. Nažalost, iako svoj posao radi sasvim dobro, neka rešenja koja su autori primenili na ovom programu nisu nam se baš svidela. Interfejs je zamišljen tako da bude što je moguće jednostavniji. Softver koji će se ažurirati podeljen je u pet celina. Opcija Critical odnosi se na instalirane aplikacije nezavisnih proizvođača čije neažurne verzije mogu bitno da utiču na stabilnost sistema. Tu spadaju uglavnom aplikacije koje se duboko zavlače u sam operativni sistem kao što su Java, Adobe Air, Shockwave i slično. Ovde smo naišli i na prvu nelogičnost, pošto smo primetili da nema mogućnosti apdejtovanja samog sistema. To postoji, ali je gurnuto na dno liste opcija i nazvano Updates. Nekako nam se čini da bi to trebalo da bude na prvom mestu, jer praksa pokazuje da mnogi korisnici ne ažuriraju svoje operativne sisteme na redovnom nivou, a često i potpuno isključuju tu opciju. Druga po redu opcija, kojoj je po načinu prikaza dat veći značaj od apdejta samog sistema, odnosi se na opcione apdejte aplikacija. Nažalost, ovaj deo ne pretražuje instalirane aplikacije, već nudi predefinisanu listu od nekoliko desetina programa koje ume da apdejtuje samostalno. Da li ćete želeti da ih apdejtujete, ostaje na vama – morate sami da čekirate koje su vam od tih aplikacija instalirane i koje od njih uopšte želite da nadogradite na noviju verziju. Posebna važnost data je programu Adobe Acrobat, koji je dobio sopstvenu opciju. Jeste da se radi o velikom i značajnom programu, ali nam nije jasno po čemu je on važniji, recimo, od paketa MS Office, koji se sigurno nalazi instaliran na neuporedivo većem broju računara i koji potencijalno predstavlja veliki sigurnosni rizik, ali ga autor ovog programa potpuno ignoriše. Konačno, na raspolaganju je i opcija Tools, koja u suštini predstavlja samo prikupljene prečice do korisnih alata iz samog operativnog sistema. Pomenuli smo da nam se nisu svidela neka rešenja koja su autori implementirali u ovom programu. U želji da budu što originalniji, potpuno su „istumbali” standardne opcije za kontrolu. Recimo, isključivanje provere vrši se desnim klikom na ime aplikacije i odabirom odgovarajuće opcije. Međutim, autori nisu nigde naveli da na ovaj (niti na bilo koji drugi) način nije moguće prekinuti već započet proces provere. Ako želite da izostavite neku aplikaciju iz provere, morate da je isključite pre nego što provera uopšte započne! Ideja koja stoji iza ovog programa svakako je interesantna, naročito zbog toga što je alat portabilan i što ne zahteva instalaciju, mada ne možemo da ne primetimo da je neophodno još dosta „peglanja” pre nego što sve legne na svoje mesto. Patch My PC je i u ovoj formi koristan, ali smo stekli utisak da u njemu ima još mnogo neiskorišćenog potencijala. Branislav BUBANJA | | |
