Hot CPU Tester Pro 4.4.1, StressMyPC 1.05, Prime95 26.6, PassMark BurnInTest 7.0 Professional, HeavyLoad 3.0, OCCT Perestroika 4.0.0, S&M Stress Test 1.9.1, AIDA64 Extreme Edition 2.00

Osam programa za proveru ispravnosti hardvera

Možete biti običan konzument ili napredni korisnik, ali u oba slučaja niste pošteđeni hardverskih kvarova. Pre ili kasnije na svojoj koži osetićete ovaj usud, koji često zna da bude toliko iritirajuć da vam dođe da počupate kosu s glave (ako je od svakodnevnih briga tamo još nešto ostalo). Zašto kažemo usud? Iz prostog razloga što računarski kvarovi mogu da budu toliko podli i zakukuljeni da ih nekad ni serviseri sa višegodišnjim iskustvom ne mogu prepoznati bez dodatnog mozganja. Nije nikakva retkost da se različiti kvarovi u realnom radu mogu ispoljavati generisanjem identične greške, što je, morate priznati, izuzetno neugodna stvar. Da li je izvor problema matična ploča, grafička kartica, memorija, procesor ili neka sasvim bezazlena stvar (kao što je napajanje ili hard disk), ponekad je izuzetno teško otkriti. Ma koliko iskustva imali, ono često pada u vodu pred problemom koji se kamuflirao kao kakav kameleon. Pitajte bilo koga ko se duže bavi računarima.

Šta u takvoj podeli uloga mogu da očekuju prosečni korisnici, čiji se delokrug akcija svodi na pritiskanje dugmeta za uključivanje računara i besomučno drndanje tastature i miša? Logično, ne mnogo, ali uz pomoć nekoliko trikova i smicalica do nekakvog odgovora se ipak može doći. Neke od ovih metoda koriste i prekaljeni hardver majstori, pa zašto ne bismo i mi?

Ovde se pre svega misli na korišćenje specijalnih softverskih rešenja čija je osnovna namena da komponente sistema stave na muku. Oni to rade tako što „napadnute” komponente zatrpavaju specijalno osmišljenim vrstama posla, koriste svaki dostupan resurs i na taj način prate njihovo ponašanje od prvog do poslednjeg momenta. Svaka uočena nepravilnost se beleži, a one krucijalne označavaju se kao potencijalno izvorište nestabilnosti. To ćemo ilustrovati jednim primerom. Zamislite da ste procesoru postavili zadatak da računa kakav složen matematički problem. On je toliko zahtevan da opterećuje procesor do krajnjih granica. Čim završi sa jednim, zadajete mu drugi potpuno drugačijeg tipa, i tako žonglirate nekoliko sati. Ako jadničak istrpi torturu i ne pokaže znake umora, sigurno je da neće pokleknuti ni pred izazovima svakodnevnog surfovanja, kucanja tekstova u Wordu ili slušanja muzike. To je princip rada.

Treba reći da se testiranje komponenata može obaviti i na posredan način. On vam možda neće dati eksplicitan odgovor na pitanje šta je najslabija karika u lancu, ali može da nagovesti oblast u kojoj problem valja tražiti. Ovde mislimo na klasične programe za merenje performansi pojedinačnih komponenata (benchmarking), koji rade gotovo istu stvar kao i programi za testiranje, samo što akcenat ne stavljaju na broj ponavljanja i maksimalnu težinu posla, već na generički test po ključu koji komponente različitog porekla različito opterećuje. Treba reći to da se ove dve metode često prepliću i da se mogu naći kao saborci u vašoj paleti trikova.

Hot CPU Tester Pro 4.4.1

Primer jednostavnog korisničkog interfejsa

Iako naziv sugeriše na to da je u pitanju program za testiranje procesora, u pitanju je mnogo više od toga. Na meniju se nalaze i čipset, memorija, hard disk, ali i ostali vitalni delovi matične ploče. Pri tome, Hot CPU Tester Pro koristi naročito osmišljen endžin – DefectTrack 2, koji je zadužen za detaljno skeniranje stanja komponenata i uočavanje problema. Program prepoznaje sve moderne hardverske sklopove (nećemo sad nabrajati gamu procesora i ploča koju je sposoban da „vidi”), a što je mnogo važnije – u potpunosti je opremljen za rad pod 64-bitnim operativnim sistemima i multijezgarnim procesorima. Dalje, endžin DefectTrack 2 zasnovan je na dobro poznatom principu rada – optereti komponentu do te mere da počne da „puca po šavovima”. Ako je ispravna, izdržaće, ako nije – well, vreme je da je zamenite. Radni moduli osmišljeni su tako da daju rezultat nakon šest sati kontinuiranog rada što je, prema rečima autora, nekakva zamišljena granica ispravnosti. Ako sklop izdrži opterećenje koje mu program nameće šest sati, izdržaće bilo kakav rad pri normalnom korišćenju.

Hot CPU Tester Pro je odličan primer kako program iz ove klase treba da izgleda. Sve opcije smeštene su na sićušnoj radnoj formi i nalaze se na osnovnom radnom ekranu. Traka alatki nalazi se u levom delu ekrana (opcije su poređane vertikalno), dok je ostatak rezervisan za ispisivanje rezultata, odnosno pružanje uvida u radne parametre. U principu, program se koristi izuzetno lako, a za rad je spreman odmah nakon instalacije – gotovo da nema potrebe da čačkate opcije i podešavate module. Kad smo već kod modula, navešćemo da ih je ukupno 14, te da ih ne morate pokrenuti sve odjednom. Možete da se odlučite samo na testiranje memorije, određenih skupova instrukcija procesora (MMX, 3DNow!, SSE...), hard diska itd. Nažalost, u probnoj verziji programa dosupno je svega sedam testova, među kojima je i onaj za proveru memorije, hard diska i osnovne funkcionalnosti procesora (računanje broja p, kompleksne matrice, algoritam sortiranja itd.). Svojevrsni bonus predstavlja mogućnost tzv. Burn-in testiranja procesora ili memorije.

Hot CPU Tester Pro sadrži još dve veoma korisne funkcije. Pre svega, tu je sekcija System Info, koja pruža informacije o vitalnim delovima sistema. Njenim pozivanjem biće vam predočeno koju matičnu ploču koristite i ko je njen proizvođač. Tu je zatim i identična informacija o procesoru, broju dostupnih jezgara, njegovoj brzini, veličini keš memorije i slično. Potom možete saznati i koliko se RAM-a nalazi na sistemu, koja je veličina virtuelne memorije i, konačno, koji operativni sistem koristite. Nije ništa spektakularno, ali je pregledno popisano i može biti korisno. Druga važna sekcija je Benchmark, čiji je zadatak da oceni brzinu računara. Ukupno se prolazi 49 testova, a dobija se i zbirna ocena koju je moguće snimiti u obliku tekstualne datoteke.

StressMyPC 1.05

Kao da smo se vratili u vreme DOS-a

Za razliku od prethodnika, StressMyPC donosi i mogućnost testiranja grafičke kartice. Ipak, u pitanju je ubedljivo najmanji program na našem testu (svega 27 KB), koji se prevashodno obraća ljubiteljima overklokinga. Autor kaže da je StressMyPC idealan kada na brzinu želite da proverite da li postavljene brzine „drže vodu” ili ne. Da bi dao rezultate ne morate ga koristiti dugi niz sati, jer će se nepravilnosti veoma brzo ispoljiti. S druge strane, testovi mogu da se vrte unedogled, pa i na taj način možete doći do željenog zaključka.

Najveća mana programa, osim činjenice da izgleda kao da je došao iz vremena DOS-a, jeste to što ne podržava testiranje matične ploče – ni u jednom obliku. Umesto toga, na raspolaganju je agresivno testiranje procesora, mučenje grafičke kartice (sa „trčećim” linijama koje podsećaju na Spectrumov loading ekran), odnosno stresiranje hard diska. Zanimljivo je to što se testovi mogu obavljati simultano – i to u bilo kojoj kombinaciji, a možete da ih pokrećete i odvojeno.

Izostanak helpa, baš kao i mogućnosti da podešavate bilo kakve radne parametre, ovaj program čini dobrim za prvu pomoć i za situacije kada vam je testni modul potreban na terenu. Dakle, program je portabilan, mali, besplatan, jednostavan za korišćenje, ali o prirodi njegovog algoritma i tehnikama koje koristi ne znamo ama baš ništa. Dobro je što radi pod svim verzijama Windowsa (pa i sa 64-bitnom sedmicom), te prepoznaje moderne procesore sa više jezgara.

Prime95 26.6

Upravljački interfejs ne obara s nogu

U pitanju je još jedno besplatno ostvarenje, čija je primarna namena provera stabilnosti sistema nakon izvršenog overklokinga. Prime95 napada komponente serijom matematičkih algoritama, zatrpava ih podacima i na taj način povećava temperaturu i napor u komponentama. Test se izvršava kontinualno i to tako da se dobijeni podaci besomučno upoređuju sa unapred poznatim (tačnim) vrednostima. U momentu kada dođe do odstupanja, može da se zaključi da je komponenta pala na testu. Inače, autor preporučuje da vreme testiranja ne bude kraće od šest sati, te da može ići do čitava 24 sata.

Prime95 ne nudi obilje parametara za podešavanje, ali zato ima predefinisane šablone koji služe da korisnik odabere šta i u kojoj meri želi da testira. Naglasak se proteže od procesora do memorije, sa mogućnošću pozivanja svojevrsnog miksa koji će „štrpnuti” i tamo i ovamo ne bi li izvršio ravnomernu podelu dodeljenog stresa. Valja napomenuti to da program ima i nekakvu benchmark rutinu kojom možete izmeriti performase testiranog sistema.

Iako se zbog postojanja pomalo nerazumljivih i stručnih opcija program početnicima može učiniti kao komplikovan, to u praksi nije slučaj. Izbor jednog od ponuđenih šablona rešava slučaj dok pucnete prstima, dok je povoljno i to što Prime95 radi pod čitavom paletom operativnih sistema (32-bitnih i 64-bitnih). Pored Windowsa, tu je i Linux, odnosno Mac OS X. Naravno, postoji i podrška za moderne procesore sa više jezgara.

PassMark BurnInTest 7.0 Professional

Raj za ljubitelje stresiranja komponenata

Ovo ostvarenje je za prave profesionalce, one koji stabilnost sistema shvataju veoma ozbiljno. Prosto je neverovatno šta sve od komponenata BurnInTest može da stavi na muku. Pored uobičajenih stvari kao što su memorija, procesor, hard disk i grafička kartica, program može da izvrši testiranje mreže, monitora, USB portova, optičkih drajvova, zvučnog podsistema... Ipak, dok gledate podužu listu mogućnosti (na spisku je 15 testova), ne možete da ne primetite da nedostaje testiranje čipseta i matične ploče uopšte. Čudno.

Upravljački interfejs je jednostavan i razumljiv čak i početnicima. Ako zagrebete ispod površine, videćete da BurnInTest sadrži sijaset podešavanja putem kojih možete da utičete na tok testova. Sve je lepo sortirano po komandnim karticama i toliko je razumljivo raspoređeno da nemamo ama baš nikakve zamerke. Recimo, kod testiranja procesora možete uključivati/isključivati setove instrukcija, odrediti koje će se jezgro koristiti prilikom testa; kod testiranja memorije možete birati testni šablon i režim testiranja, pa čak i uključiti višeprocesno testiranje...

Jedna od najvećih prednosti programa ogleda se u tome što se testovi mogu obavljati simultano, uz podesivo dodeljivanje slobodnih resursa programu. Testovi se mogu vremenski ograničiti ili pak smestiti u ogradu sastavljenu od određenog broja ponavljanja. Zaista je na raspolaganju prava baterija radnih parametara, putem koje se tok testova može u potpunosti prilagoditi situaciji na terenu. Inače, rezultati testova smeštaju se u naročitu tabelu, gde se po komponentama može videti broj ponavljanja i generisanih grešaka. Isto tako, BurnInTest donosi i opširnu sekciju System Information iz koje možete saznati sve o testiranom sistemu – veličinu i tip memorije, tehnikalije vezane za grafički podsistem, specifikacije procesora, podatke o hard diskovima i particijama itd.

Osnovna mana programa je njegova cena, koja je za naše uslove više nego neprihvatljiva. S druge strane, uvek se možete odlučiti za verziju Standard, koja iz jednačine izbacuje mnoge zgodne stvarčice (među njima je i mogućnost naprednog testiranja), ali i pored toga košta masnih 39 dolara. Takođe, za ove pare dobro bi došla opcija testiranja matične ploče, te nekakav benchmark sistem, čisto da se upotpuni celina.

HeavyLoad 3.0

Softver švrlja raznobojne linije po ekranu kao mahnit

U teoriji, HeavyLoad je program koji služi za testiranje procesora, memorije, hard diska, mreže i operativnog sistema. U praksi stvari stoje malo drugačije, pa se od obećanih jedino prve tri nalaze na listi neposrednih mogućnosti. Program funkcioniše po neobičnom principu, koji podrazumeva kreiranje ogromnog privremenog fajla koji se skladišti na nekom od lokalnih diskova. Taj fajl se koristi za upis i iščitavanje podataka koji se potom koriste sa stresiranje komponenata. Tokom postupka složenih testnih proračuna koriste se virtuelna memorija i RAM, svi raspoloživi resursi procesora, a sve to može da se vidi na ekranu. Ubavi 3D grafik pokazuje odnos bitnih parametara (zauzeće procesora, veličina raspoloživog prostora...), dok je tu i nekakav 2D prikaz koji „švrlja” raznobojne linije po ekranu kao mahnit i podseća na klasične benchmark testove grafičkih kartica.

Testovi su po defaultu kontinualni, ali se mogu vremenski ograničiti. Interfejs je jednostavan i razumljiv, a na raspolaganju je i podešavanje najbitnijih radnih parametara (na primer, količine upotrebljene memorije).

OCCT Perestroika 4.0.0

Monitoring sekcija je prilično detaljna

OCCT Perestroika je zanimljiv projekat. Ako ni zbog čega drugog, a ono zbog neobičnog imena (Perestroika = restrukturiranje), koje aludira na čuvenog predsednika SSSR Mihaila Gorbačova i njegove reforme u oblasti politike i ekonomije. Program ne samo da ima rusko ime, već je njegov upravljački interfejs kompletno obojen u crveno, a na delu se mogu videti i radnici koji macolama udaraju po nakovnju – kao da proleterijat ponovo cveta. Cool!

OCCT je skraćenica od OverClock Checking Tool, što govori da je u pitanju još jedan alat za proveru stabilnosti sistema nakon „prčkanja” po default parametrima hardvera. Ipak, tokom godina projekat OCCT je izrastao u „nešto više” i nudi zainteresovanima nekoliko zanimljivih dodatnih funkcija. Tu pre svega mislimo na sekciju Sistem Information, koja opširno izlistava podatke o procesoru (i ploči – ovo u jednoj rečenici), odnosno odeljak Monitoring, koji putem četiri real time dijagrama i naročite tabele prati temperaturu i opterećenje procesora, odnosno fluktuaciju napona i korišćenje sistemske memorije.

Kada su testovi u pitanju, OCCT ih ima četiri. Dva su rezervisana za procesor, jedan za grafičku karticu, a kao iznenađenje dolazi test putem kojeg možete na muku staviti napajanje! Testovi su konfigurabilni i dopuštaju korisniku da se igra sa osnovnim radnim parametrima. Tako se kod testiranja procesora može odrediti dužina trajanja testa (može i da se vrti u beskonačnoj petlji), broj jezgara koji će se koristiti, količina alocirane memorije, veličina paketa podataka kojim će se procesor „hraniti” itd. Testiranje grafičke kartice podrazumeva izbor radne rezolucije i određivanje kvaliteta shader efekata. Inače, po završetku svakog testa korisnik dobija dijagrame snimljene u obliku PNG slika, putem kojih može da proprati tok odvijanja testova i na taj način uoči u kom vremenskom intervalu je došlo do eventualnog generisanja grešaka.

S&M Stress Test 1.9.1

Na raspolaganju je tuce različitih testova

Prvi čitalac koji pogodi šta znači skraćenica S&M iz naziva programa dobija knjigu Markiza de Sada! Šalu na stranu, S&M Stress Test nam se prilično svideo tokom testiranja, kako zbog njegove kompaktnosti i jednostavnog korišćenja tako i zbog probranog broja podržanih funkcija.

Radna forma je sićušna da sićušnija ne može biti. Pristupanje resursima odvija se putem komandnih kartica, koje odaju tajnu da se program bavi stresiranjem procesora (podržani su višejezgarni modeli), memorije i hard diskova. Korisnik ima slobodu u podešavanju radnih parametara, a oni se nalaze smešteni u odeljku Settings. Tako možete birati da li će se testirati svi setovi instrukcija procesora, koji je intezitet opterećenja, iz koliko prolaza će se testirati memorija itd. Međutim, ukoliko ne baratate baš najbolje stručnim izrazima (ko još zna šta je to Level 1 keš memorija?), stresiranje računara možete započeti i iz svojevrsnog wizarda. Program vas u tom slučaju lepo pita koje komponente od podržanih želite da testirate, koliko će test trajati, kao i u kojoj meri želite da opteretite procesor. Sve pobrojane funkcije date su opisno – recimo, program vam objašnjava intenzitet opterećenja procesora kroz svakodnevne aktivnosti: upotreba office alata, igranje 3D igara, odnosno makismalno opterećenje, pa kud puklo da puklo. Za vreme trajanja testa možete pratiti podatke o zauzeću procesora, njegovoj temperaturi, brzini obrtanja ventilatora, naponu, vremenu do kraja testa i slično. Na raspolaganju je tuce različitih testova, što je više nego dovoljno da utvrdite radi li sklop onako kako je zamišljeno ili ne.

Koliko podataka na malom prostoru

Konačno, valja napomenuti i to da S&M Stress Test 1.9.1 podržava pokretanje iz DOS-a, te da u tom slučaju nudi daleko pouzdanije rezultate kada je testiranje memorije u pitanju. Nama je test ionako bio dobar i bez zamerki, a za DOS u zbirci programa imamo nekoliko rešenja čija je to jedina namena.

AIDA64 Extreme Edition 2.00

Softver koji žonglira s nekoliko različitih tipova poslova istovremeno

Mnogima se može učiniti da Aidi nije mesto u ovom testu. Zašto? Iz prostog razloga što je u pitanju ostvarenje koje žonglira sa nekoliko različitih tipova poslova istovremeno. Takođe, veoma je teško odrediti koji je to posao za Aidu primaran i da li su autori svesno išli na pravljenje multivitaminskog napitka ili ne. Mi mislimo da jesu...

AIDA64 (ranije poznata kao Everest) bavi se benchmarkom, monitoringom, detekcijom/dijagnostikom komponenata i na kraju analizom instaliranog softvera i samog operativnog sistema. Kao što možete videti, to je prilično širok dijapazon delovanja. Nas u ovom momentu ne zanima većina od nabrojanih funkcija, već samo modul programa koji se bavi testiranjem detektovanih komponenata. On je smešten pod okrilje opcije System Stability Test i jasno je kakva namera stoji iza njega. Komponente koje se mogu stresirati su procesor (posebno i koprocesor), matična ploča, memorija i hard disk. Kada jednom pokrene testove, korisnik nema preveliku kontrolu nad njihovim tokom. Programska rutina radi ono čemu je namenjena, a rezultate u realnom vremenu prikazuje u okviru klasičnih dijagrama (temperatura, napon, zauzeće procesora...).

Za razliku od ostatka programa, deo za testiranje stabilnosti urađen je prilično mršavo. Tu ne mislimo na nedostatak testova – osnovni su tu i to je najvažnije, već na nemogućnost njihovog prilagođavanja realnim potrebama. Očigledno je to da su autori igrali na kartu jednostavnog korišćenja i nisu želeli da ostave mogućnost tulumarenja po opcijama i igranja sa radnim parametrima. Šteta!

• • •

Iako smo napravili pravi megatest, borba za najbolji program za stresiranje komponenata od prvog minuta zapravo se vodila između programâ Hot CPU Tester Pro 4.4.1 i PassMark BurnItTest 7.0 Professional. Ovaj prvi zaslužio je najveći pehar i diplomu iz prostog razloga što sadrži sve bitne testove, ako izuzmemo grafičke kartice, koje ionako možete dobro da istestirate nekim od specijalizovnih programa za tu namenu (3DMark, recimo). Program se jednostavno koristi, pouzdan je, ima sekciju SysInfo, benchmark rutinu, a pri tom ne košta kao redovan servis za automobil novije proizvodnje. S druge strane, PassMark BurnItTest 7.0 Professional je nepobediv kada je broj podržanih testova u pitanju, samo se postavlja pitanje da li su vam baš svi potrebni? Naše je mišljenje da nisu. A iako je program upakovan u slatku ambalažu, ne možemo da mu oprostimo nedostatak podrške za testiranje čipsetova, odnosno visoku cenu koja prelazi sve mere dobrog ukusa. Da, u pitanju je odlično ostvarenje, ali samo za drugi stepenik. Na trećem mestu je AIDA64 Extreme Edition 2.00, koja ipak nije čistokrvno grlo. Taj alat je multipraktik namenjen detekciji, dijagnostici, monitoringu i testiranju, a sve to na jednom mestu ovog puta nismo tražili. Nemojte nas razumeti pogrešno, AIDA je great value za uloženi novac, ali štrči!

Kada su besplatna ostvarenja u pitanju, vidi se da je ponuda prilično ujednačena. Gotovo svi autori išli su na varijantu testiranja procesora i memorije, a tek poneko se drznuo da na listu prioriteta stavi i hard diskove ili grafičke kartice. U takvoj postavci stvari S&M Stress Test 1.9.1 najbolje nam je legao jer nudi testiranje tri od pet važnih komponenata. Pri tome ga je moguće koristiti i pod DOS okruženjem, jednostavan je za upotrebu, te nudi sasvim pristojan broj mogućnosti. Srebro mora da završi u šapama OCCT Perestroike 4.0.0!Jednostavno, u pitanju je veoma ozbiljno ostvarenje u čiji se razvoj ulaže mnogo energije i truda. Ipak, u pitanju je pomagalo namenjeno onima koji se bave overklokingom, pa je reflektor usmeren na testiranje procesora i grafičke kartice. Da je uključeno više opcija, ne bismo imali dileme. Ovako... Ostatak družine nam je nekako u istoj ravni, niko se preterano ne ističe niti zaslužuje da ga stavljamo na pijedestal. Uostalom, eno silne pisanije i tabele, pa procenite sami da li se među njima krije vaš favorit.

Vladimir PISODOROV