Poplave na Tajlandu | Ubrzani kraj hard diskova? |
Da li će zbog poplava na Tajlandu hard disk kao primarni skladišni medij nasilno otići u penziju? Liberalni kapitalizam već je dugo vodeći ekonomski poredak u svetu i kao takav dostigao je globalne razmere. U skladu sa njegovim pravilima danas funkcionišu sve svetske države koje smatramo razvijenima. Da nije baš sve tako bajno i savršeno pokazala je globalna ekonomska kriza. Visok nivo povećanja obima proizvodnje očigledno je dostigao svoje granice, koje je skoro nemoguće održati, a kamoli dodatno proširiti. Dodatni vetar u leđa svim kritičarima liberalnog kapitalizma i ljubiteljima teorija zavere dale su klimatske promene, koje su tokom prethodne godine ozbiljno uzdrmale svetsku ekonomiju. Najpre su s proleća razorni zemljotresi i cunami zahvatili Japan, koji je zbog toga pretrpeo do sada neviđen industrijski i ekonomski krah, da bi krajem leta i početkom jeseni sezona monsuna dovela do obilnih padavina koje su izazvale katastrofalne poplave na Tajlandu.Tako je sve počelo Tajlandska ekonomija je jedna od najbrže rastućih ekonomija u svetu u poslednjih 20 godina. Od ukupne društvene proizvodnje, 60 procenata čine elektronske komponente i vozila. Mnogi svetski proizvođači koji se bave tim delatnostima izgradili su svoje fabrike najvećim delom upravo na Tajlandu zbog povoljne poreske politike i jeftine radne snage. To se posebno odnosi na kompanije koje učestvuju u proizvodnji hard diskova. Western Digital, koji proizvodi više od trećine svih hard diskova na svetu, ima više od 60 odsto svojih proizvodnih kapaciteta na Tajlandu. Tačnije, imao ih je dok nisu uništeni u poplavama. Iako su ostali proizvođači znatno manje direktno pogođeni poplavama, ni njima se ne smeši naročito svetla budućnost, jer je Nidec, kompanija koja proizvodi više od 80 odsto svih motora za hard diskove, u potpunosti obustavila proizvodnju zbog poplava. Katastrofa koja je pogodila Japan bila je znatno većih razmera i pričinila je znatno veću štetu, ali su posledice najvećim delom bile lokalne. Poplave na Tajlandu odnele su daleko manje ljudskih života i izazvale su mnogo manju inicijalnu materijalnu štetu, ali su zato uspele da od lokalne katastrofe stvore globalnu. Čak 14.000 fabrika obustavilo je proizvodnju i time doprinelo gubitku od oko 300 milijardi dolara, i to samo u prethodnoj godini. Procena štete koja će tek uslediti zasad je nemoguća.A sada? Nestašica će najviše pogoditi proizvođače kompletnih konfiguracija. Oni će, i pored povećanja cene, morati da smanje obim proizvodnje. Dobar primer je Apple, koji je produžio uobičajeno vreme isporuke svojih modela iMac sa nekoliko dana na nekoliko nedelja. Ipak, ono što nas kao krajnje korisnike najviše pogađa svakako su cene, koje su u proseku porasle čak tri puta. Hard disk od dva terabajta, koji je pre svih ovih dešavanja na našem tržištu mogao da se kupi za oko 60 evra, sada je nemoguće naći za manje od 200 evra. A po svim prognozama, cene će i ubuduće nastaviti da rastu. Većina fabrika uspela je da obnovi proizvodnju, ali su njen obim i tempo daleko manji od onih koji su bili uobičajeni pre poplava. Svi gotovi i polugotovi proizvodi u skladištima su uništeni, a stradala je i infrastruktura, pa je tako otežan i transport novoproizvedenih uređaja. (Ne tako) svetla budućnost Kraj nestašice i prestanak rasta cena hard diskova još nije moguće predvideti. Prve prognoze najavljivale su normalizaciju proizvodnje i stanja na tržištu na proleće, ali su se kasnije prognoze iz dana u dan pogoršavale, pa smo preko leta došli do jeseni, da bi se u trenutno aktuelnim prognozama pominjao kraj ove godine. Naravno, to se odnosi na podmirivanje neophodnog minimuma, jer se povratak na prethodni obim proizvodnje i nivo cena očekuje tek krajem sledeće godine. To znači da će i povećanje kapaciteta hard diskova teći znatno sporije, bar u naredne dve godine, a dve godine u IT industriji predstavljaju mnogo, mnogo dug period.OCZ je nedavno predstavio prvi solid state uređaj kapaciteta jedan terabajt. Iako mu cena desetostruko nadmašuje cenu hard diska istog kapaciteta, konačno je dostignuta ta magična granica u kapacitetu, što je dosad predstavljao glavnu prednost stare tehnologije. U naredne dve godine gotovo sigurno možemo očekivati pojavu SSD-a čiji će kapaciteti dostići one kojima raspolažu današnji najnoviji modeli hard diskova. Cene će se svakako spustiti na nivo koji je prihvatljiv najširem krugu korisnika, tako da će ova neminovna tranzicija tehnologija verovatno proći i brže i bezbolnije nego što smo očekivali. U zavisnosti od brzine razvoja SSD-a i njihovog omasovljavanja, proizvođači hard diskova će možda uvideti da im se nastavak proizvodnje, daljeg razvoja i povećanja kapaciteta neće isplatiti, a možda budemo i svedoci stvaranja nekog novog načina skladištenja podataka. Ko zna... Vladimir TRAJKOVIĆ | | 
|
