HTC One X

Posle nekoliko nanizanih kvartala s viškom novca na računu, HTC se početkom godine suočio s ozbiljnim problemom – 35 odsto manjom zaradom u odnosu na isti period lane. Konzervativni modeli koji nalikuju jedan drugom, nekonzistentna cenovna politika, loša podrška za „zastarele” telefone, izgubljeni sudski sporovi, izostanak jasnog odgovora na konkurentske top-modele... Sve to doprinelo je lošim rezultatima, zbog kojih su sve oči sada uprte u Čia-Lin Čanga, novog finasijskog direktora kompanije, kao i u novu generaciju Android telefona, koja je predstavljena na sajmu Mobile World Congress u februaru.

Perjanica novog talasa je HTC One X, jedan od najmoćnijih mobilnih uređaja na tržištu, zasnovan na nVidijinoj platformi Tegra 3. Da podsetimo, radi se o čipsetu sa četvorojezgarnim procesorom na taktu od 1,5 GHz i dodatnom jedinicom koja upravlja bazičnim operacijama (sinhronizacije podataka, reprodukcija muzike i slično) na nižem radnom taktu. Četiri brza jezgra aktiviraju se sekvencijalno kada se ukaže potreba za dodatnom procesorskom snagom, a potpuno se isključuju kada više nisu u upotrebi. Na taj način se koliko-toliko smanjuje potrošnja energije, a autonomija približava uređajima sa dvojezgarnim procesorima.

Što se dizajna tiče, One X predstavlja monumentalan estetski iskorak. Projektanti i umetnici konačno su se probudili iz stoletnog sna i uposlili sve svoje kreativne vijuge, a ponešto su i prepisali od Applea i Samsunga. Prijatan unibody dizajn glatkih linija, izuzetno tanka šasija, dobro raspoređena masa, ispupčen ekran i lako zakrivljen profil najmanje asociraju na dosadašnje HTC modele, što je svakako plus. Mehanički tasteri svedeni su na regulator jačine zvuka i taster za zaključavanje, a od priključaka tu su standardni audio i microUSB portovi (za HDMI povezivanje potreban je MHL adapter), kao i slot za umetanje microSIM kartice. Kućište je zaptiveno sa svih strana, tako da se baterija ne može promeniti bez pomoći servisera, a izostao je i port za memorijske kartice (na ploču je utisnuto 32 GB RAM-a, koji će se brzo popuniti). One X podržava i bežični prenos HD signala do TV aparata (WiFi Display Mirroring).

Pozitivan utisak sa dizajna prelazi na Super IPS LCD ekran, u čije ćete mogućnosti poverovati tek onda kada ga vidite i zamrljate prstima. Na prvi pogled, slika izgleda kao folija na maketama koje viđamo u izlozima – potpuno odsustvo pikselizacije, realistična reprodukcija boja, nenapadno osvetljenje, širok ugao gledanja – ovaj panel nudi sve što se poželeti može, uključujući i preciznu detekciju dodira i brz odziv. Ice Cream Sandwich na ovakvom ekranu i ultrabrzom sistemu dobija dodatnu „slatkoću”, budući da njegov brz interfejs, kao i nova funkcionalna i vizuelna rešenja dolaze do punog izražaja. Za privikavanje na novi sistem potrebno je malo vremena, zbog drugačije organizacije menija i upravljačkog interfejsa, ali već nakon dan-dva sve dolazi na svoje mesto.

Društveno umrežavanje i HTC oduvek su išli idu ruku pod ruku, a na novom okruženju Sense ova veza je još čvršća, tako da će svi podaci o prijateljima sa društvenih mreža biti lako dostupni. Uopšteno uzev, HTC-ov poslovično dobro organizovan imenik postao je još bolji. Slično se može reći i za tastaturu, koja je udobnija od svih sistemskih rešenja koje smo do sada videli – jedina bolja varijanta koja nam pada na pamet je Swiftkey X. Pretraživanje Interneta je veoma prijatno iskustvo zahvaljujući novom ICS browseru. Čini se, doduše, da brzina renderovanja nije sasvim u skladu sa mogućnostima hardvera, ali takav utisak provejava samo pri pretraživanju stranica bogatih Flash elementima (može se isključiti kada se ukaže potreba za većom brzinom). Korisna je i mogućnost automatskog prebacivanja u desktop režim kako biste uvek imali pristup celokupnim stranicama.

Muzički plejer je bitno poboljšan – integrisana je aplikacija SoundHound za prepoznavanje melodija, dok podrška Beats Audio u velikoj meri funkcioniše i sa običnim slušalicama, i to kako u bas opsegu tako i u srednjim i visokim frekvencijama. Važno je istaći to da ekspanzija Beats Audio prožima sve aplikacije i igre, ne samo muzičke plejere, što će za nekoga možda biti previše. Za filmove bismo radije uživali u okruženju Dolby mobile, ali ni ovo nije za bacanje. Reprodukcija videa je odlična (podrška za AVI kontejner u generičkom plejeru pomalo škripi, doduše), a signal do TV aparata može se isporučiti i preko DLNA veze, odnosno putem adaptera MediaLink HD za WiFi Display Mirroring. MediaLink se prodaje posebno, kao dodatak u vidu plejera koji se postavlja uz TV aparat – i tu brzog procesora i 1080p podrške dolazi do punog izražaja.

S prednje strane uređaja nalazi se kamera rezolucije 8 MPx, a napred je video call kamera od 1,3 MPx. Glavna kamera opremljena je jednim LED blicem i poboljšanom optikom koja obezbeđuje bolju dubinsku oštrinu. Tokom godina, HTC je pravio velike korake u unapređenju softvera za kameru, ali na ovom modelu je prevazišao sva očekivanja, naročito na planu filtera i realtime efekata, koji na pravi način koriste raspoloživi hardver. Zadovoljni smo i brzinskim performansama aparata, dok HDR (High Dynamic Range) režim ipak nije ispunio očekivanja jer izaziva gubitak detalja. U video režimu obe kamere podržavaju HD rezoluciju, zadnja 1080p, a prednja 720p. Predviđena je i mogućnost fotografisanja tokom snimanja videa, što je vanredno korisna opcija.

Pored lepote i snage, autonomija je faktor na koji korisnici pametnih telefona mnogo polažu, naročito oni koji imaju tu nesreću da im je telefon više na kablu nego u džepu. Ako se uzme u obzir to šta sve mučeni litijumski agregat treba da održava u životu, One X ima odličnu bateriju koja će izdržati ceo dan bez punjača – pod uslovom da se povede malo više računa, to jest da se moćna jezgra drže „uspavanim” na nižim frekvencama (posebno su zahtevne igre – 15 minuta uz Riptide i telefon se zagreje k’o plotna).

Igranje na HTC One X zaslužuje posebnu pažnju jer donosi jedan viši stepen realizma – kvalitet grafike gotovo da je na nivou igračkih konzola aktuelne generacije. Isprobali smo niz za Tegru optimizovanih naslova i svi dele jednu osobinu – izgledaju bolje od svega što smo do sada videli na mobilnom telefonu.

Na kraju ostaje pitanje da li je One X hardverski overkill? Činjenica da je hardver grupisan oko ARM arhitekture daleko ispred softverskih mogućnosti ne samo Androida, već bilo kog mobilnog sistema, govori u prilog ovoj tvrdnji, ali nije teško zamisliti da će u bliskoj budućnosti biti novih rešenja koja će znalački iskoristiti njegove izvanredne potencijale.

Gradimir JOKSIMOVIĆ