Apple iPad („3”)

Novo proleće, novi iPad... Šesnaestog marta 2012. pušten je u prodaju poslednji model Appleovog tableta koji je, i pored spekulacija o imenu (razne online zajednice dugo su se prepucavale oko toga da li će biti nazvan iPad 3 ili iPad HD), jednostavno nazvan – iPad.

Fizički je gotovo identičan svom prethodniku iPadu dvojci, ali je malo deblji (0,6 milimetara) i nešto teži (50 grama). Razlog leži u novoj bateriji, koja ima gotovo 70 odsto veći kapacitet nego u iPadu 2, koja je neophodna da bi se napojili novi procesor, grafička jedinica i ekran sa četiri puta više piksela nego onaj u prethodnoj verziji.

Kao i uvek, izrada iPada je na fantastičnom nivou. Zadnja strana je od fino brušenog metala, a krase je tačkasti otvor za zvučnik i nova iSight kamera od 5 megapiksela. Na ivicama uređaja nalaze se volume rocker, taster za zaključavanje orijentacije ekrana/mute (bira se u podešavanjima), dugme ’lock/unlock’, standardni 3,5 mm otvor za slušalice, kao i Appleov proprietary port za punjenje i povezivanje sa ostalim uređajima. Zanimljivo je to što ni posle tri generacije iPada Apple nije odlučio da obogati ovaj uređaj još jednim zvučnikom kako bi imao stereo zvuk.

Prednjom stranom, naravno, dominira ekran dijagonale 9,7 inča, odnosa stranica 4:3 i neverovatne rezolucije čak 2048 x 1536 piksela. Pored ekrana, tu je i tradicionalno dugme ’Home’, koje se nalazi na sredini uređaja, i prednja kamera VGA rezolucije, namenjena korišćenju u aplikaciji FaceTime.

Ekran je verovatno jedan od glavnih aduta novog iPada, te ćemo početi od njega. Apple je svojevremeno napravio mini-revoluciju na polju smartphonea, i to pojavom iPhonea opremljenog tzv. Retina ekranom – displejom tako visoke rezolucije da, navodno, ljudsko oko nije u stanju da razazna piksele. „Jabuka” se odlučila da isti korak napravi i kod novog iPada, tako da je rezolucija duplirana u odnosu na prethodna dva modela i sada iznosi impresivnih 2048 x 1536 tačaka. Da nije reč o marketinškom triku, uverio se svako ko se zagledao u ekran novog iPada. Slika je neopisivo oštra, ivice teksta su gotovo bolje nego u štampi, a slike visoke rezolucije izgledaju fenomenalno. Zaista je nemoguće primetiti piksele čak i kada uređaj držite blizu očiju. Doduše, u trenutku pisanja ovog teksta, još je mali broj aplikacija optimizovan za novi Retina ekran, ali to će se vremenom promeniti. Nažalost, Apple se i ovoga puta odlučio za tehnologiju IPS LCD, što podrazumeva odličan ugao vidljivosti, ali kao i svi LCD ekrani, pati od toga što crna boja nije zaista crna, već white-backlit crna. Boje su dobre, ali neće nikoga baš ostaviti bez daha, kao ni kontrast. Touch sloj podržava multitouch do 10 tačaka istovremeno.

Od ostalih, ne manje bitnih hardverskih unapređenja tu je A5X SoC (naspram A5), koji može da se pohvali quad core grafičkom jedinicom, ali je zadržan dual core CPU takta 1 GHz kao kod iPada 2, u odnosu na koji je dodato još 512 MB radne memorije, tako da uređaj trenutno ima 1 GB RAM-a. To se i te kako vidi u radu, naročito tokom multitaskinga. Bilo bi lepše da je u novi iPad ušao dugo i nezvanično najavljivani A6 SoC, ali to očigledno nije bio slučaj. Takođe, kao što i priliči jednom multimedijalnom uređaju kakav je iPad, zvuk iz zvučnika je iznenađujuće dobrog kvaliteta i jačine. Šteta što je Apple ugradio samo jedan zvučnik (koji stoji s desne strane), pa stoga zvuk deluje nekako nebalansirano.

Softver je, naravno, iOS 5.1, koji je zadržao look and feel star više godina i koji, iskreno, postaje pomalo dosadan. Još ne postoji mogućnost dodavanja widgeta, niti postoji pravi desktop, kakav priliči jednom ovakvom uređaju. Velika je šteta što Apple okleva da napravi bilo kakve revolucionarne korake na polju GUI-a, kao što to rade Google, Samsung, HTC i drugi proizvođači sa Androidom. Novine u odnosu na iOS 4 su notification bar (koji je vrlo sličan onom na Android uređajima), ispravljeni su neki problemčići i dodati neki novi (ali bitni) detalji – na primer, sada je moguće razdvojiti tastaturu na dva dela u landscape modu, tako da i oni sa manjim šakama sada mogu bez problema da kucaju tekst. Mada, još nije moguće odrediti tačnu veličinu razdvojene tastature, što je nelogično.

Što se performansi tiče, novi iPad je na nivou iPada 2 – oni koji su očekivali da će se aplikacije/web stranice i slično učitavati brže biće razočarani. iPad je i dalje brz, ali nije nimalo brži od svog prethodnika. Kada tome dodate činjenicu da su online zajednice bile uverene u to da će novi iPad biti Powered by A6, očigledno je da je dobar deo korisnika ostao razočaran. Mada A5X ima dva GPU jezgra više od starijeg brata A5, novi iPad ima i mnogo više piksela koje treba pogurati, tako da se performanse svode na isto.

I pored svih prednosti, naravno da ni novi iPad nije uređaj bez mane. Nekoliko dana nakon puštanja u prodaju, mnogi korisnici osuli su paljbu na „Jabuku” i žalili se na to da se uređaj prilično greje. Pri osvetljenju 100 odsto i nekom malo zahtevnijem radu (npr. igre, gledanje filmova i slično), donji deo uređaja može toliko da se zagreje da je neprijatno držati ga u rukama. Smanjenje osvetljenja malo pomaže, ali problem i dalje postoji. Pored toga, primetno je i malo isijavanje pozadinskog osvetljenja na donjoj strani ekrana. Neki primerci su isporučeni sa greškom u WiFi čipu, dok neki imaju žute mrlje na ekranu.

Čak i nekoliko godina nakon početka prodaje Android tableta, još nijedan nije uspeo ozbiljnije da zapreti svetskoj dominaciji iPada. Razlog tome je, između ostalog, i veoma mali broj Android aplikacija koje su optimizovane za tablete – dok ih App Store ima i previše. I pored toga, iPad je uređaj izvrsnog kvaliteta i lepog dizajna, koji korisnicima pruža zadovoljstvo pri upotrebi. Koliko god moćan hardver imali pojedini Android tableti, iPad sasvim sigurno ostaje na tronu – barem zasad.

Bogdan MILANOVIĆ