Zamena desktopa ili zamena teza?

Prema rečima ljudi iz kompanije Canonical, koja je tvorac GNU/Linux distribucije Ubuntu, u svakom pametnom telefonu sa dvojezgarnim procesorom krije se jedan desktop PC. Da stvari nisu ostale samo na rečima pokazuje činjenica da je proizvođač portovao kompletnu desktop varijantu Ubuntua za rad na pametnim telefonima baziranim na Android platformi sa višejezgarnim procesorima, i na taj način omogućio da snažniji Android pametni telefoni postanu i personalni računari.

Nameće se pitanje zašto uopšte Androidu dodavati bilo šta? Pa, operativni sistem Android je rešenje namenjeno za korišćenje sa mobilnim uređajima predviđenim za držanje u rukama, sa interfejsom osetljivim na dodir i prikladnom bazom aplikacija sa sličnom namenom, dok je potpuno desktop rešenje predviđeno za rad na većim ekranima i mora da ima punu skalu desktop aplikacija. Ubuntu za Android omogućava high-end telefonima da pokrenu Ubuntu, i na taj način daje korisnicima mogućnost da normalno koriste pametni telefon sa operativnim sistemom Android dok su u pokretu, a kada stignu do kancelarije ili kuće, daje im mogućnost da povezivanjem telefona sa monitorom velike dijagonale, mišem i tastaturom putem doka od njega naprave desktop PC.

Prema rečima proizvođača, u ovoj zajednici sistema Android i Ubuntu dele isti kernel, tako da mogu biti pokrenuti u isto vreme i da nesmetano funkcionišu. Convergence API omogućava deljenje servisa i aplikacija (sve Android aplikacije rade na Ubuntu OS-u), a posao koji je potrebno obaviti kada su oba sistema aktivna izbalansiran je između jezgara procesora dok je telefon na doku, a kada se telefon skine sa doka, puna snaga se vraća na Android. To znači da bi rad na takvom uređaju bio prilično lagan u oba okruženja zato što bi oba operativna sistema koristila iste resurse kao što su, na primer, imenik, kalendar, bukmarkovi, poruke, pošta, foto-galerija, muzička kolekcija i skladišni prostor sa fajlovima. Takođe, zahvaljujući pažljivoj i tesnoj integraciji između ova dva sistema, tačnije integraciji Ubuntu sistema sa Android servisnim slojem, prelaz između dva okruženja je neprimetan, što, između ostalog, korisnicima omogućava i lak pristup telefonskim servisima poput telefonskih poziva i SMS poruka iz Ubuntuovog desktop okruženja.

Deljenje resursa i aplikacija bi, primera radi, omogućavalo da pregledamo i editujemo kontakte iz Android adresara sa Ubuntua, da primamo i šaljemo SMS poruke, primamo pozive i pozivamo sa Ubuntua, slikamo fotografije Androidom pa kasnije editujemo na Ubuntuu, nastavljamo surf započet na Andriodu osnovnim browserom kasnije na Ubuntuu sa iste strane, istim bukmarkovima i istorijom surfa. Takođe, integrisana podešavanja omogućavaju, recimo, obaveštenja budilnika, korišćenje zapamćenih WiFi pristupnih tačaka i uparenih bluetooth uređaja, kao i podataka za prijavljivanje na društvene mreže na oba sistema.

Ubuntu, kao desktop operativni sistem sa velikom podrškom programerske zajednice i jedna od najpopularnijih GNU/Linux distribucija, sa sobom donosi bazu sa velikom količinom softvera. Pomenućemo samo neke i reći da su tu aplikacije poput kancelarijskog paketa, internet browsera (Firefox i Chromium), klijenta e-pošte (Thunderbird), klijenta za agregaciju sadržaja sa društvenih mreža (Gwibber), multimedijskih aplikacija (VLC, PiTiVi, Ubuntu Music Player, Ubuntu Photo Gallery), Online Storage aplikacija Ubuntu One, a tu su i web aplikacije poput Google kalendara i Google Docs Office paketa, kao i podrška za softver za virtuelizaciju poput VMwarea i Citrixa.

Što se hardvera tiče, podržane arhitekture su ARM i x86, kao i veliki broj hardverskih komponenata za obe, što olakšava implementaciju na telefonima u razvoju. Minimalni zahtevi od sistema su verzija Androida 2.3 (ili novija), dvojezgarni procesor na 1 GHz, video karta sa deljenim drajverom i podrškom za Open GL/ES/EGL, 2 GB prostora za skladištenje, HDMI izlaz sa sekundarnim Frame Buffer uređajem, USB konektor sa Host režimom rada, 512 MB RAM-a i mogućnošću povezivanja na dok.

Zasad se Ubuntu za Android ne može slobodno preuzeti sa Interneta, već se samo može dobiti na test putem zahteva firmi Canonical. Ova simbioza mobilnog i desktop OS-a vrlo je zanimljiva i u velikoj meri praktično primenljiva, te nam jedino preostaje da vidimo kako će je prihvatiti proizvođači, jer ukoliko ne bude bila puštena za slobodno preuzimanje i primenu, to će biti jedini način da slobodna javnost ovaj sistem isproba i donese sud – uostalom, jedino to na kraju presuđuje da li će neki IT proizvod preživeti ili ne.

Petar LONČAREVIĆ